Jedan lekar košta 100.000 evra

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Na vrhu liste kadrova čije je školovanje najskuplje nalaze se medicinari, inženjeri i piloti. Zvanična računica od 16.500 evra po studentu predstavlja samo peti deo stvarne cene

Odlaskom gotovo 50.000 stručnjaka koji su se školovali u Srbiji, država je izgubila oko 12 milijardi dolara. Toliko je iz budžeta izdvojeno da bi svi oni dobili znanje i diplome koje su sa sobom odneli u svet. A najskuplje je iškolovati doktora, inženjera, pilota i stomatologa.

Na vrhu liste su lekari, čija diploma, kada se sve sabere, košta oko 100.000 evra. Još desetine hiljada potrebno je za njihovu specijalizaciju - da od lekara opšte prakse, na primer, postanu vrhunski neurohirurzi ili kardiolozi.

"Studije podrazumevaju nauku i veštinu. Nauka ne košta mnogo, jer se svodi na tablu, kredu i knjige. A veština znači da student mora da vežba, a to košta desetine hiljada evra ", kaže za ”Novosti” prof. dr Dragoslav Stamenković, dekan Stomatološkog fakulteta u Beogradu.

Jeftinije je školovati ”društvenjake”, za čije časove i vežbe su dovoljne - tabla i kreda. Najmanje izdataka država ima za obrazovanje pravnika, ekonomista, filologa, istoričara i politikologa.

Pomenute desetine hiljada evra ne odnose se na troškove koje imaju roditelji i akademci, već država. Jer pored toga što samofinansirajući studenti uplaćuju školarinu, iz prosvetne kase izdvaja se za plate profesora, struju, vodu, grejanje... Svi ti troškovi u zbiru daju cenu školovanja jednog stručnjaka.

Prof. dr Velibor Stojić, dekan Veterinarskog fakulteta, izvodi grubu računicu po kojoj za jednog budžetskog studenta država za pet godina studija izdvoji 16.500 evra.

"Država troši onoliko koliko daje za naše plate i nematerijalne troškove", kaže prof. Stojić. "Mesečno za sve to dobijemo oko 20 miliona dinara. Kada se to pomnoži sa brojem meseci i podeli sa 750 budžetskih studenata, koliko imamo godišnje, dobijemo ovaj iznos. Međutim, to što država uplaćuje jedva pokriva petinu realnih troškova. Pa tako put do diplome košta znatno više od tih 16.500 evra, a dodatne pare obezbeđuju sami fakulteti".

Da država ne izdvaja koliko treba, smatra i dekan Arhitektonskog fakulteta prof. dr Vladimir Mako.

"Pogrešan je sud o ceni studiranja samo na osnovu iznosa školarine koji plaćaju studenti", napominje Mako. "Studiranje je skupa rabota. Ako jedva krpimo i te osnovne troškove, kako onda razmišljati o ozbiljnim ulaganjima u računare, programe i literaturu".

Na spisku kadrova čije školovanje najviše prazni državni budžet su vojni piloti. Procenjuje se da obrazovanje jednog letača od osnovne do vrhunske obuke u SAD košta i do osam miliona dolara. U Srbiji ovaj iznos višestruko je niži. Vojni piloti se školuju na račun države, na Vojnoj akademiji. Najveće stavke u troškovniku su veoma skupa oprema, simulatori leta, gorivo i amortizacija letilica. Čas leta na avionu ”mig 29” zbog toga košta čak 2.500 dolara.

(MONDO)