Dogodilo se na današnji dan.....

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 18. maj

1781. - Španci su u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupak Amarua II.

1799. - Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija 'Seviljski berberin' i 'Figarova ženidba', koje su inspirisale Đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere.

1800. - U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka.

1803. - Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.

1804. - Napoleon Bonaparta je proglašen carem Francuske, a u decembru je krunisan kao Napoleon I.

1836. - Rođen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom.

1868. - Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. Sa prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.

1872. - Rođen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za knjizevnost 1950.

1883. - Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu 'Bauhaus'.

1911. - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Male, direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba [10 simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orekstar].

1919. - Rođena je britanska prima balerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.

1920. - U Poljskoj, blizu Krakova rođen je Karol Vojtila, koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1944. - U Sovjetskom Savezu je počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali sa Nemcima.

1954. - Stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1973. - Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD.

1974. - Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1988. - Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.

1992. - Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995. - Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriranja iz SSSR stekao svetsku slavu.

1996. - Romano Prodi postao je premijer 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije [2006] Prodi je ponovo postao premijer 61. italijanske vlade.

1996. - Pod pritiskom međunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela je potpredsednica Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998. - Vlada SAD-a podnela veliku tužbu protiv Majkrosoft korporacije, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999. - Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okoncane sedmogodišnje surove borbe.

2000. - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 19. maj

1635. - Francuska je u Tridesetogodišnjem ratu [1618. - 1648.] objavila rat Španiji.

1649. - Prvi put je upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku.

1762. - Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta.

1802. - Napoleon Bonaparta ustanovio je Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1861. - Rođena je australijska operska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.

1890. - Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, osnivač Komunističke partije Vijetnama [1930.] i predsednik Demokratske Republike Vijetnam [Severni Vijetnam] od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969.

1890. - Rođen je jugoslovenski slikar i karikaturista Petar Pjer Križanić, jedan od osnivača 'Ošišanog ježa'.

1898. - Umro je engleski državnik Vilijam Juert Gledston, koji je između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio takozvanu treću parlamentarnu reformu.

1906. - Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično su otvorili Simplon tunel kroz Alpe kojim su povezane Italija i Švajcarska.

1925. - Rodjen je američki borac za građanska prava Malkolm Litl, poznat kao Malkolm X. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928. - Rođen je kambodžanski diktator Salot Sar, poznat kao Pol Pot. Tokom njegove vladavine [1975. - 78.] pobijeno je više od milion ljudi.

1930. - Bele žene u Južnoj Africi su dobile pravo glasa.

1935. - U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, a svoje doživljaje opisao je u knjizi 'Sedam stubova mudrosti'.

1945. - Više od 40 američkih bombardera napalo je Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974. - Tesnom većinom Valeri Žiskar d'Esten pobedio je Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989. - Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Tada je stavljen u kućni pritvor u kome je bio do smrti 17. januara 2005.

1994. - Umrla je Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa.

1997. - U Bangladešu je u snažnom ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, a više od milion je ostalo bez kuća.

2000. - Kina i Evropska unija postigle su sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO.

2003. - Indonežanska vojska započela je ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi su označili prekid primirja koji su potpisale obe strane u decembru 2002. godine i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.

2004. - U Velikoj Britaniji je otvorena prva banka embriona na svetu.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 20. maj

1349. - Državni sabor u srpskom prestonom gradu Skoplju usvojio je prvi deo Dušanovog zakonika, odnosno 'Zakonik blagovernago cara Stefana', kako je glasio zvaničan naziv, kojim su utvrdjena opšta načela uredjenja države. Pored odredaba
ustavnog karaktera, Zakonik je regulisao prava staleža, štiteći i najniže staleže, i imao je kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Zakonik je 1354. dopunjen na Državnom saboru u Seru. Radjen je na osnovu običajnog prava, crkvenog zakonodavstva i posebno rimsko-vizantijskog prava.
Zakonik proklamuje da sudije treba da se drže zakona čak i kada je on suprotan vladarevoj volji. Sačuvano je 25 prepisa. Najstariji
prepis iz 14. veka sačuvan je u srpskom manastiru u Strugi [sada se nalazi u Moskvi].

1498. - Portugalski moreplovac Vasko da Gama uplovio je u luku Kalikat na jugozapadu Indije, pošto je prethodno prvi uspeo da
oplovi oko Afrike.

1506. - Umro je španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo, koji je 1492. otkrio Ameriku, ali je do smrti verovao da je otkrio istočne obale Indije.

1799. - Rodjen je francuski pisac Onore de Balzak, začetnik evropskog realizma, autor oko stotinu knjiga s više od 2.000 likova. Prikazao je široku galeriju tipova iz svih društvenih
sredina, raznih temperamenata i karaktera, koje pokreću raznolike pobude - od novca do vlasti, od ljubavi i idealizma do slepih nagona
i brutalne eksploatacije.

1806. - Rodjen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil, jedan od tvoraca liberalne političke teorije. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa medju pojavama, a u
etici zastupao utilitarizam polazeći od učenja engleskog filozofa Džeremija Bentama. U ekonomiji je poslednji značajan predstavnik
engleske klasične škole - poznat je po teoriji troškova proizvodnje.

1915. - Rodjen je izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za šest dana zaposeo Sinaj, Gazu,
Zapadnu obalu i Golansku visoravan.

1927. - Mirom u Džedi potpisanim s kraljem Ibn Saudom, Velika Britanija je priznala nezavisnost Saudijske Arabije.

1956. - Eksplodirala je prva hidrogenska bomba bačena iz aviona, koju su Amerikanci izbacili iznad pacifičkog ostrva Bikini.

1956. - Umro je engleski pisac i karikaturista Maks Birbom, majstor satire i ironije. Dela: roman 'Zulejka Dobson', kritike
'Božićnji venac', 'Dela Maksa Birboma'.

1980. - U Kvebeku je na referendumu o nezavisnosti od Kanade 60 odsto birača glasalo protiv otcepljenja.

1990. - U Rumuniji je na prvim demokratskim slobodnim izborima posle 45 godina pobedio Front nacionalnog spasa.

1992. - Moskva je upozorila da je protiv stranog mešanja u sukob Jermena i Azera u oblasti Nagorno Karabah.

1999. - U napadu aviona NATO ubijena su četiri pacijenta u bolnici 'Dr Dragiša Mišović' u Beogradu. Dva projektila uništila su odeljenja za neurologiju, za dečje plućne bolesti i za
ginekologiju i operacione sale na neurologiji, ginekologiji i hirurgiji. Napad je potom u središtu NATO u Briselu opisan kao 'greška', uz tvrdnju da je reč samo o jednoj laserski vodjenoj bombi koja je eksplodirala 'oko 500 metara od centra ciljanog područja'.

1999. - Protivavionci 250. brigade protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije - koji su nepuna dva meseca ranije oborili američki 'F-117A' - pogodili su iznad Surčina kod Beograda, na 5.000 metara visine, 'veliki cilj', koji se potom srušio u Spačvansku šumu u Hrvatskoj, objavili su kasnije jugoslovenski mediji. Prema tom izvoru, prateći radio saobraćaj u vazduhu VJ je saznala da je oboren famozni strateški bombarder 'B-2A', što su u proleće 2000. potvrdili i ruski obaveštajni izvori. Navodno je reč o prvoj iz serije najskupljih letilica američkog ratnog vazduhoplovstva nazvanoj 'Duh Misurija', 'stelt' [nevidljive] tehnologije kao i 'F-117A', predatoj u decembru 1993. 509. bombarderskom Vingu u bazi Vajtmen. 'Duh Misurija', koji je 13 dana ranije razorio kinesku ambasadu u Beogradu, pogodjen je pri povratku u grupi s još dva aviona, s kojima je razorio bolnicu 'Dr Dragiša Mišović'. NATO o tome ništa nije saopštio.

2002. - Istočni Timor proglasio je nezavisnost pošto je misija Ujedinjenih nacija koja je upravljala bivšom portugalskom kolonijom od 1999, kad su tu ostrvsku državu napustile indonežanske snage, predala vlast lokalnoj vladi.

2004. - Pripadnici 'Božje armije otpora' u Ugandi, ekstremne pseudohrišćanske organizacije bez precizne političke platforme, masakrirali su više od 40 ljudi u jednom selu na severu
zemlje.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 21. maj

1471. - Rođen nemački slikar i graver Albreht Direr, jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež.

1471. - U londonskom zatvoru Tauer ubijen engleski kralj Henri VI, poslednji monarh iz dinastije Lankaster, svrgnut u dinastičkim borbama, nazvanim Rat ruža. Njegov lik inspirisao Vilijama Šekspira za dramu Henri VI. Presto preuzeo Edvard IV.

1502. - Portugalci otkrili nenastanjeno ostrvo Sveta Jelena u južnom Atlantiku.

1527. - Rođen španski kralj Felipe II, sin i naslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao pobunu u Holandiji, što je kasnije dovelo do njene nezavisnosti.

1639. - Umro italijanski filozof - dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, 1599. osuđen na doživotni zatvor. Oslobođen posle 27 godina, na intervenciju pape Urbana VIII. Ideal države opisao u delu "Grad sunca", koji je postao udžbenik utopijske filozofije.

1844. - Rođen francuski slikar Anri Ruso Carinik, prvi slikar-naivac čije su slike ušle u Luvr.

1845. - Rođen glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca XIX veka.

1860. - Rođen holandski lekar Vilem Ejnthoven, osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924.

1894. - Kralj Aleksandar Obrenović ukinuo liberalni ustav iz 1888. i vratio na snagu ustav iz 1869.

1895. - Umro austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe, autor popularnih opereta.

1904. - U Parizu osnovana Svetska fudbalska federacija, FIFA.

1921. - Rođen ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljiv protivnik režima, 1980. izgnan iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.

1927. - Američki pilot Čarls Lindberg prvi preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelija Erhart kao prva pilotkinja preletela Atlantski okean.

1935. - Umro holandski botaničar Hugo de Fris, osnivač eksperimentalne genetike.

1935. - Umrla američka pacifistkinja i društvena reformatorka Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931.

1945. - Sirija i Liban prekinuli pregovore s Francuskom i tražili punu nezavisnost.

1967. - Više od 300 ljudi stradalo u požaru u jednoj robnoj kući u Briselu.

1969. - Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija, brata predsednika SAD Džona Kenedija, takođe ubijenog u atentatu, osuđen na smrtnu kaznu. Kazna preinačena u doživotnu robiju.

1981. - Socijalista Fransoa Miteran postao predsednik Francuske, Pjer Moroj premijer.

1982. - Britanske trupe iskrcale se na Foklandska ostrva, koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

1989. - Kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili zahtev vlade da napuste trg.

1991. - Bivši premijer Indije Radživ Gandi ubijen bombom skrivenom u buket cveća tokom predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madrasa.

1991. - Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam oboren posle 14 godina vladavine. Otišao u izbeglištvo.

1992. - Senat SAD doneo zakon kojim se Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD-a zbog umešanosti u sukobe u bivšim jugoslovenskim republikama.

1993. - Senat Venecuele suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa pod optužbom za korupciju.

1996. - Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo tanzanijski feribot. Od oko 1.000 ljudi spaslo se njih 114.

1997. - Poljska i Ukrajina potpisale sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.

1998. - Pod pritiskom masovnih demonstracija, predsednik Indonezije Suharto podneo ostavku posle 32 godine diktatorske vladavine.

2001. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija proglasio reku Kongo ponovo otvorenom, posle rata koji je trajao više od dve i po godine. Zatvaranje imalo za posledicu nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.

2002. - Državni sekretar SAD Kolin Pauel saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć Jugoslaviji.

2003. - U zemljotresu jačine 6,7 stepeni Rihterove skale u glavnom gradu Alžira i okolini poginula 2.241 osoba, povređeno njih 10.243.

2006. - Većina građana Crne Gore izjasnila se na referendumu za nezavisnost. Srbija, u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, nasledila pravo na međunarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim međunarodnim organizacijama.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 22. maj

337. - Umro je rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo u Rimskom carstvu. Godine 325. sazvao je prvi hrišćanski sabor u Nikeji.

1455. - Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj je počeo tridesetgodišnji "Rat dveju ruža" između dinastija Lankaster i Jork.

1813. - Rođen je nemački kompozitor Rihard Vagner, reformator opere i orkestra. Stvarao je muzičke drame epskih razmera, proširio Betovenov simfonizam u operskoj partituri i postigao prožimanje dramske radnje i muzike ("Ukleti Holanđanin", "Tanhojzer", "Tristan i Izolda", "Prsten Nibelunga", "Parsifal").

1833. - U Čileu je usvojen ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.

1859. - Rođen je engleski pisac Artur Konan Dojl, proslavljeni autor kriminalističkih romana u kojima su glavni junaci detektiv Šerlok Holms i njegov prijatelj dr Votson.

1873. - Umro je italijanski pisac Alesandro Manconi, čije su delo i ideje snažno uticale na nacionalni pokret "rizorđimento" četrdesetih godina 19. veka ("Verenici", posmrtna oda Napoleonu I Bonaparti "Svete himne", drame "Grof Karmanjola", "Adelki").

1885. - Umro je francuski književnik Viktor Igo, uz Balzaka najznačajnija ličnost u francuskoj književnosti. Od 1841. je član Akademije, a od 1845. poslanik u parlamentu gde se zalaže za slobodu štampe, ukidanje smrtne kazne i socijalne reforme. Nakon državnog udara Napoleona Bonaparte, odlazi u 19-godišnje izgnanstvo gde je napisao najpoznatija dela, romane "Jadnici" i "Zvonar Bogorodične crkve".

1907. - Rođen je engleski pozorišni i fimski glumac, režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najboljih tumača Šekspirovih likova, dobitnik Oskara za film "Hamlet". Godine 1970. dobio je plemićku titulu.

1914. - Velika Britanija je od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.

1915. - U najtežoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji u sudaru dva voza, u Škotskoj, poginulo je 227 ljudi.

1918. - Nemački avioni bombardovali su Pariz u Prvom svetskom ratu.

1939. - Hitler i Musolini potpisali su "Čelični pakt" o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.

1943. - U Moskvi je saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala (Kominterna). Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.

1970. - Umro je jugoslovenski reditelj i scenograf Bojan Stupica. Od 1949. bio je reditelj i jedan od glavnih organizatora u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, a od 1957. režirao je u beogradskom Ateljeu 212 i u Narodnom pozorištu.

1972. - Predsednik SAD Ričard Nikson sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta ŠSR Leonidom Brežnjevom, kao prvi američki predsednik koji je posetio Sovjetski Savez.

1972. - Cejlon je postao republika u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Šri Lanka.

1989. - Indija je izvršila probu svoje prve rakete zemlja-zemlja srednjeg dometa.

1992. - Generalna skupština UN primila je u punopravno članstvo tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu je postignut sporazum između predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana SR Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.

1997. - Pola miliona Poljaka pohrlilo je da vidi svog zemljaka, Papu Jovana II tokom njegove desetosatne posete toj zemlji.

1997. - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je ministra odbrane i nekoliko generala, nakon što su odbili da smanje budžet i da izvrše reorganizaciju vojske.

1998. - Glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana 20-godišnja borba između prostestanata i katolika. Za ustavne promene glasalo je blizu 95 odsto glasača.

1999. - U najvećem talasu izbeglica sa Kosova oko 7.700 Albanaca prešlo je u Makedoniju.

2000. - Izraelske sudije oborile su zakon koji je branio ženama da se mole ispred Tora arabeski na Zapadnom zidu, jevrejskom sveštenom mestu.

2001. - Nacionalna skupština Francuske odobrila je kontroverzni predlog zakona kojim bi ostrvo Korzika dobilo više prava. Protesti separaatista na tom ostrvu protiv Pariza trajali su 20 godina.

2003. - Savet bezbednosti UN ukinuo je 13-godišnje sankcije Iraku, istovremeno dajući SAD i Velikoj Britaniji velika ovlašćenja u vođenju te zemlje i njene naftne industrije.

2003. - Sedamdesetogodišnji Japanac Juićiro Miura, uspeo je da se popne na Mont Everest i tako postao najstariji čovek koji se ikada popeo na najvišu planinu u svetu.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 23. maj

1430. - Burgunđani su u Stogodišnjem ratu u Kompijenju zarobili francusku nacionalnu junakinju Jovanku Orleanku i predali je Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt pod optužbom da je jeretik i veštica. Na osnovu ove presude Jovanka Orleanka je spaljena na lomači.

1498. - Na lomači spaljen italijanski dominikanski kaluđer Đirolamo Hijeronimus Savonarola, crkveni reformator koji je napadao moralnu iskvarenost rimske kurije, posebno pape
Aleksandra VI.

1533. - Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio da je poništen brak engleskog kralja Henrija VIII s Katarinom Aragonskom i da je zakonito njegovo venčanje sa Anom Bolen u
januaru 1533, što je izazvalo bes Vatikana.

1618. - Pobunom Čeha protiv Habzburške monarhije, u Pragu je izbio Tridesetogodišnji rat, najsvirepiji sukob feudalne epohe u Evropi.

1707. - Rođen švedski prirodnjak Karl fon Line,
osnivač moderne sistematike u biologiji, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu [dvojnu] nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena - roda
i specije [vrste].

1848. - Rođen nemački inženjer i pronalazač Oto
Lilijental, jedan od pionira avijacije.

1883. - Rođen američki glumac Daglas Elton Ulman,
poznat kao Daglas Ferbanks, veoma popularan u periodu nemog filma, jedan od najpoznatijih pustolova u istoriji kinematografije.

1886. - Umro nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta, član Pruske akademije nauka, koji se uglavnom bavio istorijom germanskih i romanskih naroda, ali je
pisao i o narodima centralne i jugoistočne Evrope.

1906. - Umro norveški pisac Henrik Ibzen, jedan od najvećih u istoriji drame, bespoštedan kritičar građanskog društva.

1908. - Rođen američki fizičar Džon Bardin, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972.

1915. - Italijanske trupe počele su napad na austrijski položaj na Soči, čime je kraljevina Italija ušla u Prvi svetski rat na strani sila Antante.

1920. - Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.

1939. - Adolf Hitler najavio je nameru da započne svetski rat obraćajući se najvišim nemačkim vojnim komandantima: 'Ovoga
puta nema mnogo da se raspravlja. Imaćemo rat. Odlučio sam da zbrišem Poljsku. Od uspeha ovog poduhvata zavisi uspeh svega što posle toga dolazi. Mi sada odlučujemo o sudbini Nemačke za hiljadu godina'. Drugi svetski rat počeo je invazijom na Poljsku 1. septembra 1939.

1939. - Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.

1945. - Samoubistvo je izvršio nemački ratni zločinac Hajnrih Himler, šef zloglasne nacističke policije Gestapo od 1936. Jedan od najbižih saradnika vodje Trećeg rajha Adolfa Hitlera ubio se dan pošto su ga Britanci zarobili.

1949. - Osnovana je Savezna Republika Nemačka, s Bonom kao glavnim gradom.

1951. - Rođen je ruski velemajstor Anatolij Jevgenjevič Karpov, jedan od najuspešnijih turnirskih igrača u istoriji šaha.

1960. - Izrael je saopštio da je u Argentini uhvaćen nemački nacista Adolf Ajhman i da će mu u Izraelu biti sudjeno kao teškom ratnom zločincu, krivcu za smrt miliona Jevreja i drugih
naroda.

1970. - Umro je pozorišni i filmski režiser, scenograf i glumac Bojan Stupica, čija se režija odlikovala bogatstvom duha i mašte i izrazitom kreativnošću.

1971. - U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje hiljadu ljudi.

1992. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija primila je u članstvo UN Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

1995. - Izrael je suspendovao plan o konfiskaciji arapske zemlje u istočnom Jerusalimu.

1997. - Predsedničke izbore u Iranu uverljivo je dobio predvodnik umerene političke struje Muhamed Hatami.

1999. - NATO avioni pogodili su razornim projektilima najveće razvodno postrojenje i trafo-stanicu u termoelektrani 'Nikola Tesla' A kod Obrenovca i postrojenja Elektroprivrede Srbije
za prenos električne energije u Nišu, Novom Sadu i Drmnu kod Kostolca, zbog čega je 70 odsto potrošača u Srbiji ostalo bez struje.

2000. - Izrael je povukao poslednje vojnike iz južnog Libana.

2004. - Horst Keler, bivši direktor Medjunarodnog
monetarnog fonda i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, izabran je za devetog posleratnog predsednika Nemačke s
petogodišnjim mandatom.

2004. - Najmanje 34 ljudi je poginulo u sukobima američkih okupacionih snaga i sledbenika šiitskog radikalnog vodje Moktade el Sadra u iračkim gradovima Kufa i Nadžaf.

2007. - Izrečena je presuda dvanaestorici optuženih za ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana Đindjića. Osuđeni su na ukupno 378 godina zatvora.

2007. - Umro je srpski akademik Zoran Konstantinović, teoretičar književnosti. Drugi svetski rat, kao oficir Kraljevine Jugoslavije proveo je u zarobljeništvu. Radeći kao nastavnik u Višoj vojnoj akademiji posle rata, Konstantinović je uporedo studirao strane jezike i književnost i diplomirao je 1953, a
doktorirao tri godine docnije, da bi zatim prešao na Filozofski fakultet.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 24. maj

1543. - Umro poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema, jedne od najvećih prekretnica u istoriji nauke.

1544. - Rođen engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, nazvan 'ocem elektriciteta', lični lekar kraljice Elizabet I.

1686. - Rođen nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom.

1743. - Rođen francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, jedan od vodja Francuske revolucije i lider montanjara.

1819. - Rođena britanska princeza Aleksandrina Viktorija, koja je kao kraljica Viktorija I bila na prestolu od 1837. do 1901.

1822. - Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea potukle su Špance u bici kod Pićinće, čime je sadašni Ekvador obezbedio nezavisnost od Španije.

1844. - Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao je iz Vašingtona u 65 kilometara udaljeni Baltimor prvu telegrafsku poruku u istoriji, koja je glasila: 'Šta je to Bog uradio?'.

1850. - Rođen srpski revolucionar Afanasije Stojanović, jedini Srbin učesnik Pariske komune, koji je 1871. ranjen na barikadama.

1875. - Rođen je srpski teoretičar prava Teodor Taranovski.

1896. - U Beogradu je u okviru beogradskog Gimnastičkog društva 'Soko' osnovana Loptačka sekcija. Osnovao ju je Hugo Buli koji je prvu fudbalsku loptu doneo u Beograd sa školovanja u Nemačkoj. Bio je to začetak fudbala u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

1899. - Rođen srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu [Cvijeta Zuzorić] i palate lista 'Vreme' današnja 'Borba' [osim sprata koji je dozidan kasnije].

1926. - Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu, čija gradnja je uz pomoć Karnegijeve zadužbine započeta 1921, a završena 1924. Bila je to prva zgrada u Srbiji namenski građena za biblioteku. Naziv Univerzitetska biblioteka 'Svetozar Marković' dobila je 1946.

1941. - Na izlazu iz Danskog prolaza, nemački ratni brod 'Bizmark', koji je krenuo u Atlantik da potapa britanske konvoje, pogodio je britansku krstaricu 'Hud', od čijih su se 1.422 mornara spasla samo trojica.

1941. - Rođen američki pevač i kompozitor Robert Cimerman, poznat kao Bob Dilan, jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka.

1964. - U nemirima na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua Limi, izazvanim odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo je više od 300 ljudi, u najgoroj nesreći u istoriji fudbala.

1974. - Umro američki pijanista, kompozitor i šef orkestra afroameričkog porekla Edvard Kenedi 'Djuk' Elington, jedan od najznačajnijih džez muzičara. Orkestar koji je osnovao 1926. postao je uzor orkestrima džez muzike širom sveta. Napisao je oko 2.000 kompozicija.

1977. - Predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolaj Podgorni isključen je iz Politbiroa vladajuće Komunističke partije.

1981. - Kao žrtve terorista, predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i još sedam ljudi poginulo je u avionskoj nesreći na Andima u blizini peruanske granice.

1992. - Osnovane su Železnice Republike Srpske. Vlada Srpske Republike BH donela je odluku o formiranju Železnica Republike Srpske - prvobitni naziv bio je: Srpske železnice BiH.

1993. - Eritreja je stekla nezavisna od Etiopije posle tri decenije gradjanskog rata.

1994. - U stampedu muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji je poginulo 270 ljudi.

1995. - Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je da su Grčka, Bugarska, Grčka, Moldavija, Rumunija i Ukrajina, u skladu s članom 50 Povelje Ujedinjenih nacija, podnele Savetu bezbednosti zahtev za hitno obeštećenje zbog štete koju trpe usled sankcija protiv Savezne Republike Jugoslavije.

1995. - Umro engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson, vodja Laburističke stranke, premijer Velike Britanije od 1964. do 1970. i od 1974. do 1976. Dela: 'Nju dil za ugalj', 'Rat protiv siromaštva u svetu'.

2000. - Apelacioni sud u Santjagu oduzeo je imunitet Augustu Pinočeu, čime je otklonjena prepreka za podizanje optužnice protiv bivšeg čileanskog diktatora zbog kršenja ljudskih prava.

2006. - Oko 60 talibanskih boraca i četiri vojnika avganistanske vlade poginulo u pokrajini Uruzgan na jugu Avganistana.

2007. - U eksploziji metana u rudniku uglja 'Jubilejnaja' u Kemerovskoj oblasti u zapadnom Sibiru poginulo je 38 rudara. Eksplozija se desila na 520 metara dubine, kada se pod zemljom nalazilo 217 rudara.

2007. - Umro pijanista Ben Vajsman koji je napisao ili bio koautor oko 60 pesama Elvisa Prislija. 'Ludi profesor', kako ga je Prisli nazivao, komponovao je i muziku za filmove u kojima je glumio 'kralj rokenrola' kao što su 'Jailhouse Rock', 'Gl Blues' i 'Blue Hawaii'. Pisao je i za mnoge druge zvezde poput Barbare Strejsend, Džonija Matisa i Bobija Vija.

- Danas je Dan slovenskih apostola i prosvetitelja Ćirila i Metodija, osnivača slovenske književnosti i tvoraca prvog slovenskog pisma glagoljice. To pismo stvorili su prilagodjavanjem grčke azbuke slovenskim glasovnim potrebama. Preveli su za tu priliku više bogoslužbenih knjiga. U prosvetiteljskom radu u Velikoj Moravskoj, gde ih je na molbu kneza Rastislava poslao vizantijski car Mihailo III, naišli su na veliki otpor nemačkih [salcburških - bavarskih] crkvenih velikodostojnika, pa su morali da idu u Rim da se pravdaju pred papom. Posle Ćirilove smrti u Rimu, Metodije je nastavio misionarski rad u Moravskoj i Panoniji. Kada je umro, njihovi učenici su proterani iz Moravske, ali su nastavili rad medju Slovenima na Balkanu.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 25. maj

1787. Pod predsedništvom Džordža Vašingtona, u Filadelfiji počela rad ustavna konvencija. Nacrt ustava SAD usvojen 17. septembra.

1803. Rođen američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson.

1810. U Rio de la Plati, u Argentini, počela pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, vlast preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

1840. U Srbiji uveden javni poštanski saobraćaj, otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.
1856. Rođen francuski maršal Franše Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u I svetskom ratu, počasni vojvoda srpske vojske.

1879. Rođen Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Član vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik Dejli ekspresa i Sandej ekspresa.

1889. Rođen ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo helikopter i avion s više motora.

1892. Rođen Josip Broz Tito, predsednik SFRJ. Za vreme njegove vladavine, 25. maj slavljen kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, Broz rođen 7. maja.

1895. Britanski pisac Oskar Vajld osuđen na dve godine robije zbog homoseksualizma.

1911. Predsednik Meksika Porfirio Dijaz podneo ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.

1915. Završena bitka za rad Iper, u Belgiji, u I svetskom ratu. U bici poginulo i ranjeno 105.000 ljudi, Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv.

1922. Rođen Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista od 1972. do smrti, 1984, zastupnik evrokomunizma i istorijskog kompromisa.

1923. Velika Britanija priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan, sa Abdulahom kao kraljem.

1929. U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1944. Nemci u II svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar, u Bosni, gde je bio smešten vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960. Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.

1961. Britanski advokat Piter Benenson u Londonu osnovao organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.

1963. Samit afričkih država u Adis Abebi okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1969. U Sudanu državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al Nimeiri.

1979. Odmah po poletanju sa čikaškog aerodroma srušio se američki avion DC10 pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo svih 273 putnika i članova posade.

1983. U požarima na tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo više od 300 ljudi.

1991. Završena dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci vazdušnim mostom prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992. Oskar Luiđi Skalfaro postao predsednik Italije.

1993. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine na tlu SFRJ, sa sedištem u Hagu. Prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu i Tokiju. 1994. osnovan i Međunarodni krivični sud za Ruandu, sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994. Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.

1995. Avijacija NATO-a, tokom rata u Bosni i Hercegovini, bombardovala skladište municije bosanskih Srba, kod Pala. Srbi odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni 18. juna.

1995. U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba poginula, a 108 ranjeno.

1996. Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju posle 50 godina dugog egzila.

1997. Vojnim udarom zbačena civilna vlada u Sijera Leoneu, predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen da napusti zemlju.

2000. U 100. godini umro češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemacki film "Pandorina kutija" jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.

2001. Predstavnici bivših jugoslovenskih republika u Beču parafirali Sporazum o podeli imovine SFRJ.

2001. Amerikanac Erik Vajhenmajer prva slepa osoba koja je osvojila Mont Everest, na koji se popeo sa Šermanom Bulom, 64 godine starim lekarem, najstarijom osobom koja je osvojila taj vrh.

2001. Umro kubanski fotograf Alberto Korda, poznat po fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta Če Gevare.

2002. U padu aviona kineske aviokompanije Čajna erlajns u more u tajvanskom zalivu poginulo 225 putnika i članova posade.

2004. Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.

2004. U poplavama u Dominikanskoj Republici i Haitiju poginulo najmanje 1.950 osoba.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 26. maj

604. - Umro je sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.

735. - Umro je engleski istoričar i kaluđer sveti Bid, autor prve istorije Engleske. Njegova "Crkvena istorija engleskog naroda", pisana na latinskom jeziku, najvažniji je izvor anglosaksonske istorije između prvog i šestog veka.

1521. - Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt, kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj, i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.

1659. - Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto, koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću.

1805. - Napoleon Bonaparta krunisan je za kralja Italije u milanskoj katedrali.

1822. - Rođen je francuski pisac Edmon Gonkur. Zaveštanjem, posle njegove smrti 1896, osnovana je "Akademija Gonkur" (1896), koja od 1903. svake godine nagrađuje najbolji roman francuske literature.

1851. - U Londonu je počeo prvi moderni međunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena.

1865. - Predajom generala Kirbija Smita u Šrevenportu kod Nju Orleansa, u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju.

1868. - Obešen je irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj.

1876. - Umro je češki istoričar i političar František Palacki, organizator i predsednik Sveslovenskog kongresa 1848. i jedan od osnivača Matice češke. Zastupao je ideju austroslavizma i zalagao se za federativno preuređenje Austro-Ugarske.

1896. - Nikola II Romanov krunisan je za cara Rusije.

1912. - Rođen je mađarski političar Janoš Kadar, lider mađarskih komunista (1956-1988) i predsednik vlade 1956, nakon antisovjetskih demonstracija i oružane pobune u Mađarskoj koja je ugušena intervencijom sovjetskih trupa.

1923. - Održana je prva motociklistička trka "24 časa Le Mana".

1942. - U Londonu je potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji dveju zemalja u Drugom svetskom ratu i posle okončanja rata.

1955. - U Beograd je doputovala delegacija Sovjetskog Saveza, sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom na čelu. Nakon 1948. bila je to prva zvanična poseta predstavnika SSSR-a Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija, kojom su normalizovani međudržavni odnosi.

1966. - Britanska Gijana postala je nezavisna država u okviru Komonvelta.

1972. - U Moskvi je potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).

1976. - Umro je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka i jedan od petorice najuticajnijih u istoriji filozofije. Bio je profesor univerziteta u Frajburgu, kratko vreme i rektor 1933. Glavna dela "Bivstvovanje i vreme", "Kant i problem metafizike", "Šta je metafizika", "Šta je to filozofija", "Obrat". "Prilozi filozofiji".

1978. - Umrla je ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina, uz Anu Pavlovu i Vaclava Nižinskog, jedna od najvećih zvezda ruskog baleta Sergeja Djagiljeva.

1991. - Zvijad Gamsahurdija izabran je za predsednika Gruzije.

1991. - Austrijski putnički avion "Boing 767", kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginulo je svih 223 putnika i članova posade. Među poginulima bila su i trojica Jugoslovena.

1997. - Australijski premijer Džon Hauard izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije, na silu uzeti od svojih roditelja.

1998. - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu, kojim je Vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.

2001. - Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) nakon 38 godina postojanja zamenila je Afrička unija. Promena je izvršena u cilju političke i ekonomske integracije 53 afričke države članice, a po ugledu na Evropsku uniju.

2002. - Francusko-poljski režiser Roman Polanski osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film "Pijanista".

2003. - U avionskoj nesreći ukrajinskog aviona tipa "Yak-42" u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana, i 13 članova posade.

2004. - Vlada Sudana i pobunjenici sudanske Narodne oslobodilačke armije potpisali su u Keniji dogovor o podeli vlasti i upravljanju u strateškim oblastima oko kojih su se borili.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 27. maj

1358. - Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

1564. - Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin, vođa frakcije protestantizma u Ženevi, koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj [hugenoti] i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo 'Temelji hrišćanstva' postalo je priručnik protestantske teologije.

1679. - Engleski parlament usvojio je 'Habeas Corpus Act', zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.

1703. - Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg [od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg]. Glavni grad Rusije bio je do 1918.

1806. - Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.

1840. - Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.

1860. - Đuzepe Garibaldi, u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.

1868. - U Mostaru je rođen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama 'Ostajte ovdje', 'Emina', 'Veče na školju'.
Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista 'Zora', koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

1878. - Rođena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan, začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.

1905. - U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.

1909. - Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti ['Portreti srpskih vladara u srednjem
veku', 'Stare srpske minijature'].

1910. - Umro je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze [Kohov bacil], izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

1923. - Rođen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kizinger, poznat kao Henri Kisindžer, jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost [1969-73], državni sekretar [1973-77], dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa S S S R i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.

1937. - U San Francisku je pušten u saobraćaj 'Golden Gejt', jedan od najvećih mostova u svetu.

1941. - Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod 'Bizmark'. Poginulo je oko 2.300 ljudi.

1942. - U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.

1960. - U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.

1964. - Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.

1988. - Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.

1992. - U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene.

1993. - U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.

1997. - NATO i Rusija potpisali su 'Osnivački akt o međusobnoj saradnji', kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.

1997. - Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.

1999. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.

2001. - U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.

2002. - Na referendumu u Tunisu građani su se izjasnili za ustavne reforme na osnovu kojih predsednik Zine El Abidine Ben Ali može, praktično, da ostane doživotno na vlasti.

2004. - Srpski biznismen Bogoljub Karić registrovao je u Beogradu stranku Pokret 'Snaga Srbije' i postao njen predsednik.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 28. maj

1522. - Posle duže opsade Turci su zauzeli utvrdjeni grad Knin, koji su prvi put bezuspešno opsedali 1514, i proglasili ga sedištem novoosnovanog Krčkog i Ličkog sandžakata. Knin je potom prelazio u ruke Venecije, ponovo Otomanskog carstva, pa opet Venecije, Francuske i Austrije, a 1920. Rapalskim ugovorom pripao je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslaviji. Posle agresije Hrvatske početkom avgusta 1995. na Republiku Srpsku Krajinu, čiji je glavni grad bio četiri godine, okupirala ga je vojska Hrvatske, a svo srpsko stanovništvo je izbeglo.

1660. - Rodjen je Engleski kralj nemačkog porekla Džordž I, prvi vladar Engleske, Škotske i Irske iz Hanoverske dinastije. Tokom njegove vladavine od 1714. do smrti 1727. položaj premijera iskristalisao se kao ključni u izvršnoj vlasti.

1738. - Rodjen je francuski lekar Žozef Injas Gijotin, koji je u Narodnoj skupštini Francuske u vreme Francuske revolucije predložio izvršenje smrtne kazne jezivom spravom za odsecanje glave. Ona je nazvana giljotina, prema njegovom prezimenu, ubrzo pošto je njome 25. aprila 1792 u Parizu odsečena glava prvoj žrtvi, drumskom razbojniku Žaku Peletjeu.

1759. - Rodjen je engleski državnik Vilijam Pit Mladji, koji je 1783. postao najmladji premijer u istoriji Velike Britanije.U vreme dok je bio na položaju šefa vlade do 1801. i od 1804. do 1806. vodio je ekspanzivnu kolonijalnu politiku, a u Indiji je učvrstio britansku vlast reformišući administraciju. Kao zakleti neprijatelj Francuske revolucije, bio je glavni organizator evropskih koalicija protiv revolucionarne i napoleonovske Francuske.

1834. - Uveden je srpski jezik kao službeni u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vodjena isključivo na turskom jeziku. Knjaz Miloš Obrenović vratio je jedno pismo turskog vezira s porukom: 'Evo vam šaljem pismo natrag i preporučujem da ga otvorite i na srpski prevedete, pa da mi onda ovamo pošaljete'. Posle toga prepiska s turskim vlastima obavljana je na srpskom.

1843. - Umro je američki filolog i leksikograf Noa Vebster, simbol leksikografske tradicije u SAD.

1871. - Vojska versajske vlade ugušila je Parisku komunu koja je postojala 72 dana. U poslednjoj 'krvavoj sedmici' ubijeno je oko 30.000 komunara. Pariska komuna ukinula je stajaću vojsku, uvela izbornost svih predstavnika u organima vlasti, prosveti i sudstvu, odvojila državu i škole od crkve, uvela besplatnu nastavu i reformisala nastavu.

1879. - Rodjen je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, naučnik svetskog ugleda, tvorac najsavršenijeg kalendara, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske kraljevske akademije. Milanković je uz Teslu i Pupina najveće ime srpske nauke uopšte.

1928. - Studenti Beogradskog univerziteta organizovali su velike demonstracije protiv namere Narodne skupštine da ratifikuje Netunske konvencije zaključene 1925. izmedju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Italije. Prilikom intervencije policije
povredjeno je dvadesetak studenata. 1

1937. - Umro je austrijski psihijatar Alfred Adler, jedan od pionira psihoanalize, osnivač pravca tzv. individualne psihologije, kojom se odvojio od tvorca psihoanalize Sigmunda Frojda.

1940. - Počela je evakuacija poraženih savezničih snaga iz francuske luke Denkerk u Drugom svetskom ratu. Do noći 2. juna, u operaciji nazvanoj 'Dinamo', 850 brodova prebacilo je u Veliku Britaniju 224.585 britanskih i 112.546 francuskih i belgijskih vojnika, koji su se našli u bezizlaznom položaju posle munjevito prodora nemačkih tenkovskih divizija kroz Francusku do Lamanša.

1944. - Umro je srpski etnolog i folklorista Tihomir Đordjević, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske

1976. - Puštena je u redovan saobraćaj železnička pruga Beograd-Bar, čija je gradnja trajala s prekidima od 1952, čime je ostvarena ideja začeta još u 19. veku. Pruga je najkraća veza panonskog područja i centralne Evrope sa srednjim Mediteranom.

1976. - SSSR i SAD potpisali su ugovor o ograničenju podzemnih nuklearnih proba.

1986. - Dvojica sovjetskih kosmonauta izašla su iz orbitalne stanice 'Saljut 7' i provela nepuna četiri časa u 'kosmičkoj šetnji'.

1995. - Na filmskom festivalu u Kanu film 'Podzemlje - bila jednom jedna zemlja' srpskog režisera Emira Kusturice dobio je 'Zlatnu palmu', drugu glavnu festivalsku nagradu u Kusturičinoj karijeri.

1998. - Pakistan je zvanično postao nuklearna sila, zvršivši pet nuklearnih probnih eksplozija.

2002. - Libijska vlada ponudila je da sa ukupno 2,7 milijardi dolara obešteti porodice 270 žrtava prilikom eksplozije aviona američke kompanije 'Pan Am' 1988. iznad mesta Lokerbi u Škotskoj, za šta je optužen zvanični Tripoli, u zamenu za ukidanje sankcija koje su Libiji nametnuli SAD i Ujedinjene nacije.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 29. maj

1167. - Vojska udruženih italijanskih gradova Lombardijske lige porazila je u bici kod Lenjana trupe nemačkog cara Fridriha I Barbarose.

1453. - Nakon duge opsade Turci su osvojili Konstantinopolj [Carigrad] i ubili cara Konstantina XI Paleologa.

1500. - Portugalski moreplovac Bartolomeo Dijaš, koji je otkrio Rt Dobre Nade, utopio se u brodolomu na olujnom moru.

1839. - Uspostavljeni su diplomatski odnosi Srbije i Velike Britanije.

1868. - U Topčideru, u Beogradu ubijen je knez Mihailo Obrenović. Atentatori su uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen je bivši knez Aleksandar Karađorđević.

1894. - Rođen je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg, autor filmova 'Šangaj ekspres' i 'Plavi anđeo' u kojima se proslavila Marlen Ditrih.

1903. - U Beogradu su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena Draga Mašin. Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenovića izvršila je grupa oficira. Novi kralj Srbije postao je Petar I Karađorđević.

1914. - U sudaru britanskog putničkog broda 'Carica Irske' i norveškog teretnjaka 'Storstat' na reci Sent Lorens u Kanadi poginulo je najmanje 1.012 ljudi.

1917. - Rođen je američki državnik Džon Ficdžerald Kenedi, predsednik SAD od januara 1961. do 22. novembra 1963. kada je ubijen u atentatu u Dalasu.

1929. - Prvi zvučni film u koloru 'On with the Show' prikazan je u Njujorku.

1942. - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Džon Barimor, poznat po ulogama ljubavnika u doba nemog filma ['Romeo i Julija', 'Dr Džekil i mister Hajd', 'Raspućin i carica'].

1953. - Novozelanđanin Edmund Hilari i Nepalac Tenzing Norgaj, osvojili su, prvi u svetu, Mont Everest [8848], najviši planinski vrh na svetu.

1968. - Savet bezbednosti UN uveo je sankcije Rodeziji zbog rasne dikriminacije režima Jana Smita.

1972. - Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta S S S R Leonid Brežnjev i predsednik SAD Ričard Nikson potpisali su u Moskvi deklaraciju kojom je otvorena era boljih, miroljubivih odnosa dve svetske sile.

1979. - Umrla je zvezda nemog filma Meri Pikford. Sa Daglasom Ferbanksom, D.W. Grifitom i Čarli Čaplinom osnovala je 1919. kompaniju 'United Artists Corporation'.

1985. - Na stadionu 'Hejsel' u Briselu, u neredima pred finalni meč evropskog Kupa šampiona između italijanskog prvaka 'Juventusa' i engleskog 'Liverpula', poginulo je 39 i povređeno više od 400 ljudi, uglavnom italijanskih navijača.

1990. - Boris Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo je ostavku i imenovao premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Putin je 26. marta 2002. izabran za novog predsednika Rusije.

1994. - U izbeglištvu u Čileu umro je Erih Honeker, komunistički lider i predsednik Istočne Nemačke od 1976. do 1989. kada je, pod pritiskom masovnih antirežimskih protesta, bio primoran da ode sa vlasti. Pod njegovim nadzorom izgrađen je 1961. Berlinski zid, simbol 'hladnog rata' između Istoka i Zapada.

1997. - Loran Kabila preuzeo je dužnost predsednika Demokratske Republike Kongo [bivši Zair], 12 dana nakon što su njegove snage, u sedmomesečnom građanskom ratu, porazile armiju lojalnu diktatoru Mobutuu Sese Sekou.

1999. - Hrvatska je odbila zahtev Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu za pokretanje istrage o zločinima počinjenim nad srpskim civilima u operaciji 'Oluja' u avgustu 1955.

2001. - Četvorica sledbenika Osame Bin Ladena, šefa terorističke mreže Al-Kaida osuđena su u Americi za planiranje ubistava Amerikanaca u inostranstvu i postavljanje bombi u dve američke
ambasade u Africi.

2002. - U Velikoj Britaniji je crnac Pol Boteng imenovan za generalnog sekretara Trezora i on je prvi crnac u vladinom kabinetu koji je zauzeo visoki položaj.

2003. - Na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu preminuo je bivši načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske i haški zatvorenik, privremeno pušten na slobodu radi lečenja, Momir Talić.

2003. - Američki predsednik Džordž Buš povukao je naredbe od pre 11 godina koje su omogućile uvođenje sankcija bivšoj Jugoslaviji. Na snazi su ostale sankcije koje se odnose na bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i njegovu porodicu.

2004. - Umro je Arčibald Koks, specijalni tužilac
u aferi Votergejt, koga je smenila Bela kuća. Njegova smena izazvala je političku buru koja je uzdrmala podršku tadašnjem predsedniku Ričardu Niksonu.

2005. - U Libanu su održani parlamentarni izbori, prvi u poslednjih 30 godina bez prisustva sirijskih snaga.

2005. - Francuzi su ubedljivom većinom na referendumu odbacili Ustav Evropske unije [EU]. Francuska je jedan od osnivača EU i prva je država koja je odbacila ustav EU, koji je do tada ratifikovalo devet evropskih država. Dva dana kasnije francuski premijer Žan-Pjer Rafaren podneo je ostavku, a na taj položaj imenovan je Dominik de Vilpen.

2006. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale na indonežanskom ostrvu Java poginulo je oko 5.115 osoba.