Ni nemačka penzija nije kao nekad

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Za prilike u Srbiji "nemačka penzija" uvek je bila pojam blagostanja u starosti, ali su oni koji od nje u Nemačkoj moraju da žive na ivici siromaštva, a izgleda da će biti još gore, javlja danas radio Dojče vele.

"Šok tabela penzionih primanja”, glasio je naslov u listu Bild am Zontag. Taj list predstavio je računicu nemačkog Ministarstva za rad po kojoj će onaj ko punih 35 godina zarađuje 2.500 evra bruto, nakon 2030. godine imati penziju od 688 evra.

To odgovara sumi koju nemački zakon i zvanično vodi kao "granicu siromaštva". Tolika je, naime, suma koju stariji ljudi dobijaju od države kao minimalnu penziju koja treba da obezbedi egzistenciju.

Siromaštvo u starosti, prema tome, ne preti samo domaćicama i onima koji malo zarađuju, nego praktično svima. Tako bar glasi poruka nemačke ministarke za rad Ursule fon der Lajen, koja se zato zalaže za uvođenje dodatne penzije.

"Moramo da sprovedemo reformu koja bi se ticala ljudi koji malo zarađuju, onih koji su čitav život vredno radili, a nikada nisu tražili državnu pomoć i na kraju života ustanovili da moraju da zatraže socijalnu pomoć jer imaju malu penziju", objašnjava Lajen.

Problem nije nov. Nemačko društvo je, naime, sve starije, ljudi žive sve duže, pa se tako duže isplaćuju i penzije.

Zbog toga će vlada postepeno snižavati njihov nivo. Trenutno one iznose 51 odsto plate, a od 2030. Godine penzija će iznositi samo 43 odsto od plate koju je neko dobijao dok je radio.

Postoji još jedan problem. Čak i onaj ko nikada nije radio, dobija na kraju života "socijalnu osnovicu". Zašto bi se onda tokom života neko trudio i radio za manje od 2.500
evra, kad će na kraju opet da dobije isto?

Lajen zato predlaže da se minimalna penzija podigne na 850 evra, ukoliko je penzioner godinama uplaćivao penziono osiguranje, a istovremeno dokaže da je sklopio i privatno
osiguranje "za stare dane".

Ona se, takođe, zalaže da se taj dodatak isplaćuje iz Fonda penzionog osiguranja.

To je naišlo na otpore u jednom delu njene sopstvene demohrišćanske stranke CDU. Mlađi članovi stranke smatraju da je nepošteno da mladi ljudi, koji ionako očekuju sve manje i manje penzije, uplaćuju preko doprinosa i za taj dodatak.

Šef poslaničkog kluba liberala (FDP) Rajner Briderle upozorava da dodatna penzija nije stvar koja se našla u ugovoru o koaliciji sa demohrišćanima. Neki liberali smatraju da bi taj dodatak samo opteretio penzioni fond.

Sve više starijih građana Nemačke se, i nakon zvaničnog odlaska u penziju, vraća na radno mesto. Privredi jesu potrebni iskusni radnici, ali, koliko je rad u poodmaklom
dobu nužda, a koliko bekstvo od dosade?

Za generalnu sekretarku socijaldemokrata (SPD) Andreu Nales, ministarka se protiv problema bori pogrešnom metodom.

Nales se zalaže da demohrišćani konačno pristanu na uvođenje zakonski definisanih minimalnih satnica za radnike, i da poslodavci ne mogu da zapošljavaju radnike mimo kolektivnih ugovora i tako im plaćaju manje plate, a time uplaćuju i niže doprinose za penzioni fond.

Stranka levice zalaže se da se minimalna penzija podigne na 1.050 evra.

Za Matijasa Birkvalda, portparola stranke Zelenih za tu tematiku, dijagnoza ministarke Fon der Lajen je tačna, ali se protiv nje bori pogrešnom terapijom.

"Dodatna penzija je tigar bez zuba u borbi protiv siromaštva u starosti, jer bi tu penziju dobijao samo ograničen broj ljudi", smatra Birkvald.

On upozorava da upravo radnici s manjim primanjima nemaju dovoljno novca da plate privatno penziono osiguranje.

Osim toga, on smatra da nema potrebe da se penzije postepeno smanjuju do 2030. godine.

Birkvald tvrdi da sa stalnim rastom produktivnosti nemačke privrede i sa kontinuiranim privrednim rastom, nema potrebe da se smanjuju primanja penzionera.

(Fonet, foto ilustracija:Guliver/Getty Images)