.:: ONLINE - RADIO ::: www.Domaći.de ::.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 15. septembar

1776. - Tokom Američkog rata za nezavisnost, britanske trupe pod komandom generala Vilijama Haua zauzele su Njujork.

1810. - U Meksiku počeo ustanak protiv španske vlasti koji je s prekidima trajao do 1820, kada je proglašena nezavisnost Meksika od Španije.

1821. - Španske kolonije Gvatemala, San Salvador i Kostarika proglasile nezavisnost.

1822. - Britanske trupe zauzele Kairo, a Rabi-paša, koji se predao Britancima, proteran je na Cejlon.

1830. - Rođen meksički general i državnik Porfirio Dijas, predsednik Meksika od 1877. do 1880. i od 1884. do 1911, kada ga je sa vlasti oborio vođa meksičke revolucije Fransisko Madero.

1864. - Tokom lova na jarebice, nesrećnim slučajem se ubio engleski istraživač Džon Haning Spik, prvi Evropljanin koji je u avgustu 1858. video afričko jezero Viktorija, tvrdeći da je ono izvorište Nila.

1890. - Rođena engleska književnica Agata Kristi.

1904. - Rođen italijanski kralj Umberto II, poslednji vladar Italije, koji je na presto stupio u maju 1946. posle abdikacije svog oca Vitorija Emanuela III.

1916. - U bici na Somi u Prvom svetskom ratu Britanci prvi put upotrebili tenkove, napravljene prema projektu Ernesta Svintona.

1935. - Nemački Rajhstag na vanrednom zasedanju u Nirnbergu doneo zakon o oduzimanju državljanstva Nemcima jevrejskog porekla i zakon o zaštiti nemačke krvi i časti kojim je bilo zabranjeno sklapanje brakova između Nemaca i Jevreja i zapošljavanje Nemaca kod jevrejskih poslodavaca.

1946. - Proglašena Narodna Republika Bugarska, nakon što suse ugari na referendumu izjasnili protiv monarhije.

1949. - Konrad Adenauer izabran za prvog kancelara Zapadne Nemačke, a Teodor Hojs za prvog predsednika Republike.

1973. - Umro švedski kralj Gustav VI Adolf [90], a nasledio ga je unuk Karl XVI Gustav .

1987. - Nemački hakeri poznati kao 'Haos klub' upali u kompjuterski sistem Nase i instalirali program nazvan 'Trojanski konj'.

1999. - Savet bezbednosti UN odobrio formiranje međunarodnih snaga za Istočni Timor zbog talasa nasilja koji su izazvale proindonežanske snage, nakon referenduma na kojem su se stanovnici te
indonežanske pokrajine izjasnili za nezavisnost.

2000. - U Sidneju su otvorene 27. Olimpijske igre. Jugoslovenski sportisti su na tim igrama osvojili tri medalje - zlatnu odbojkaši, srebrnu Jasna Šekarić u gađanju iz vazdušnog pištolja, a bronzanu vaterpolisti.

2002. - Na parlamentarnim izborima u Makedoniji, četvrtim od osamostaljenja te bivše jugoslovenske republike, pobedila je opoziciona koalicija 'Za Makedoniju-zajedno', predvođena Socijaldemokratskim savezom [SDS] Branka Crvenkovskog.

2003. - U požaru u najvećem zatvoru u Saudijskoj Arabiji, al-Hairu u Riadu, poginulo 67 a povređeno 23 zatvorenika. To je najsmrtonosniji požar u istoriji te zemlje.

2006. - Umrla Orijana Falači italijanska novinarka i nekadašnji ratni izveštač, poznata po beskompromisnim intervjuima sa svetskim liderima i provokativnim stavovima.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 16. septembar

1380. - Umro je francuski kralj Šarl V Mudri, koji je kao regent 1358. ugušio veliki seljački ustanak poznat kao Žakerija. Tokom vladavine, od stupanja na presto 1360, u Stogodišnjem ratu uspeo je da od Engleza vrati veći deo teritorija. Podsticao je nauku i kulturu. Nasledio ga je sin Šarl VI Ludi.

1387. - Rođen engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine nastavio Stogodišnji rat s Francuskom i posle pobede 1415. kod Azenkura osvojio Pariz. 1420. postao regent, a posle smrti Šarla VI prestolonaslednik Francuske.

1498. - Umro španski dominikanac Tomas de Torkemada, pokršteni Jevrejin, prvi Veliki inkvizitor Španije i fanatični propovednik Inkvizicije. Pod njegovim pritiskom kralj Ferdinand V izdao dekret o progonu Jevreja na osnovu kog je 300.000 Jevreja proterano iz Španije.

1620. - Brod „Mejflauer” krenuo je iz engleske luke Sautempton s putnicima koji će osnovati Plimut, prvu stalnu englesku koloniju u Severnoj Americi.

1736. - Umro je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1714. usavršio termometar, napunivši ga živom umesto alkoholom. Tačka smrzavanja na njegovoj skali, 32 stepena, označava najjaču zimu koja je 1709. zabeležena u Danzingu.

1745. - Rođen je ruski vojskovođa Mihail Ilarionovič Kutuzov, jedan od najvećih vojnih stratega XIX veka. Proslavio se u borbama protiv Turaka i Napoleona Bonaparte 1812. Jedna je od glavnih ličnosti romana „Rat i mir” Lava Tolstoja.

1810. - Masovnim ustankom seljaka koje su predvodili Migel Idalgo i Kastilja i Hose Moralez, u Meksiku počela borba za nezavisnost od španske vlasti, završena sticanjem nezavisnosti 1821. Datum izbijanja ustanka slavi se u Meksiku kao Dan nezavisnosti.

1823. - Rođen je knez Mihailo Obrenović, koji je Srbiju učinio najjačom vojnom silom na Balkanu. Vladao je od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Zbog bune Tome Vučića Perišića, 1842. pobegao je u Austriju, gde je pomagao Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića i druge srpske pisce.

1859. - Škotski istraživač Dejvid Livingston u istočnoj Africi otkrio veliko jezero Njasa, koje sada dele Malavi, Tanzanija i Mozambik.

1861. - Zastupništvo grada Zagreba dodelilo Vuku Stefanoviću Karadžiću Povelju počasnog građanina, kojom su mu data „sva prava, sloboštine i koristi kao što svakom građaninu Zagreba po zakonu i starom narodnom običaju pripadaju”.

1894. - Rođen srpski arhitekta, istoričar umetnosti i pisac Aleksandar Deroko, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od prvih istoriografa srpske srednjovekovne i narodne arhitekture.

1908. - Beč i Moskva sporazumeli su se da se Austrougarska ne protivi otvaranju Bosfora za ruske brodove, a Rusija austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine, čime je okončana Aneksiona kriza. Rusija i Srbija su pod pritiskom Austrougarske i Nemačke u martu 1909. priznale aneksiju.

1923. - Rođen singapurski državnik Li Kuan Ju, koji je kao premijer Singapura preobrazio bivšu britansku koloniju u industrijsku i trgovinsku metropolu.

1931. - Italijanske kolonijalne snage zarobile i potom pogubile libijskog nacionalnog vođu Omara Muhtara.

1941. - Iranski šah Reza Kan Pahlavi abdicirao u korist 22-godišnjeg princa Mohameda Reze. Abdikaciju iznudili Velika Britanija, SAD i SSSR zbog šahove pronemačke politike.

1955. - Vojnim udarom sa vlasti zbačen predsednik Argentine Huan Peron. Posle 18 godina provedenih u egzilu, Peron se vratio u Argentinu 1973, kada je formirana peronistička vlada Ektora Kampore i iste godine ponovo postao predsednik Argentine. Posle njegove smrti 1974. zamenila ga supruga Izabela Peron.

1963. - Malaja, Severni Borneo, Saravak i Singapur osnovali Maležansku federaciju.

1966. - Izvođenjem opere Samjuela Barbera „Antonije i Kleopatra” otvorena nova zgrada opere Metropoliten u Linkolnovom centru u Njujorku.

1977. - U Parizu u 53. godini umrla grčka operska pevačica Marija Kalas.

1978. - U Iranu poginulo 25.000 ljudi u zemljotresu jačine između 7,5 i 7,9 stepeni Rihterove skale. Grad Tabas i velik broj sela potpuno razrušeni.

2001. - Kina posle 15 godina pregovora primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju.

2001. - Odbojkaši Jugoslavije osvojili prvo mesto na Evropskom šampionatu.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 17. septembar

1580. - Rođen španski pisac Fransisko Gomez de Kevedo i Viljegas, velikan Zlatnog veka španske književnosti i jedan od najznačajnijih satiričara u svetskoj književnosti ['Snoviđenja', 'Život lupeža']

1631. - U Tridesetogodišnjem ratu Šveđani i nemački protestanti pod komandom švedskog kralja Gustava Adolfa pobedili su carsku vojsku pod vođstvom grofa Tilija kod Lajpciga.

1665. - U Londonu izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 ljudi.

1787. - Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD potpisali Ustav SAD. Uz kasnije dodate amandmane, taj ustav je i sada na snazi i najstariji je važeći ustav u svetu.

1796. - Prvi predsednik SAD Džorž Vašington uputio američkom narodu oproštajnu poruku i povukao se na svoje imanje. Za predsednika je izabran 1788.

1809. - Mirom u Fredrikshamu završen švedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku.

1826. - Rođen je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvoja matematike i njene primene u fizici i mehanici.

1857. - Rođen ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, čije su teorije i otkrića bili osnova za razvoj astronautike.

1889. - Povodom 500. godišnjice Kosovske bitke, u kraljevini Srbiji ustanovljen je 'Orden kneza Lazara', koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.

1900. - Britanska kraljica Viktorija I Aleksandrina potpisala dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao federalna unija šest bivših britanskih kolonija.

1908. - Rođen ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. Proslavio se 1935. na međunarodnom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom 'Isaj' u Briselu, a potom je sa velikim uspehom nastupao širom sveta.

1918. - Posle trodnevne ofanzive, Prva i Druga srpska armija su uz pomoć dve francuske divizije probile Solunski front u Prvom svetskom ratu.

1931. - RCA Viktor kompanija predstavila prvu long-plej gramofonsku ploču na 33 obrtaja u hotelu Savoj u Njujorku.

1939. - Sovjetska Crvena armija ušla u Poljsku sa istoka, zaposela krajeve zapadne Belorusije i Ukrajine i zarobila 217.000 Poljaka. Istovremeno Nemci su napali Varšavu iz vazduha i sa kopna.

1944. - Spuštanjem britanskih padobranaca kod grada Arnhema u Holandiji počela operacija 'Market Garden' u Drugom svetskom ratu, s ciljem da se uspostavi mostobran na reci Rajni i zaobiđe nemačka linija odbrane.

1961. - Obešen bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela i osudila na smrt zbog izdaje reformskih principa Kemala Ataturka.

1978. - Potpisivanjem okvirnog plana za mir na Bliskom istoku, u Kemp Dejvidu završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, premijera Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.

1980. - Bivši diktator Nikaragve general Anastasio Somosa Debajle ubijen je u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja sa vlasti u julu 1979.

1994. - Umro britanski filozof austrijskog porekla Karl Rajmund Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka ['Logika istraživanja', 'Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji', 'Beda istoricizma'].

1997. - U blizini Fojnice, u centralnoj Bosni, srušio se helikopter UN u kojem su poginuli 12 predstavnika međunarodne zajednice i pomoćnik Visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu Gerd Vagner.

2001. - Okružni sud u Beogradu obustavio krivični postupak protiv čelnika zapadnih zemalja i NATO-a zbog agresije na SR Jugoslaviju 1999. Postupak je obustavljen nakon što je javni tužilac odustao od optužnice, a Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu kojom su optuženi osudjeni na po 20 godina zatvora.

2001. - Makedonska vlada saopštila da će NATO trupama dozvoliti da ostanu u zemlji i po završetku njihovog mandata.

2002. - Japanski premijer Junićiro Koizumi doputovao u Pjongjang, glavni grad Severne Koreje, na razgovore sa njenim liderom Kim Jong Ilom. Dve zemlje su prekinule diplomatske odnose još 1948. godine.

2004. - Ministri odbrane pet zemalja EU [Holandija, Francuska, Italija, Španija i Portugal] potpisali sporazum o osnivanju Evropske žandarmerije sa sedištem u Vićenci, na severoistoku Italije.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 18. septembar

1502. - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo dospeo je na obalu današnje Kostarike na četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.

1709. - Rođen je engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson, čiji je "Rečnik engleskog jezika" iz 1755. više od veka važio za najautoritativniji na engleskom govornom području. Ostala dela: poema "Taština ljudskih želja", tragedija "Irena", kritičarsko delo "Životi pesnika".

1739. - Beogradskim mirom okončan je rat započet 1737. između Osmanskog carstva i Austrije. Turska je tada povratila teritoriju Srbije severno od Zapadne Morave. Austrija je evakuisala i Malu Vlašku (Oltenija) i mali deo Bosne u Posavini - što je sve dobijeno Požarevačkim mirom 1718. Austrija je tada ipak zadržala teritorije severno od Save i Dunava (Banat i jugoistok Srema).

1759. - Francuska je nakon vojnog poraza prepustila Britancima koloniju Kvebek (danas savezna država Kanade). O žestini sukoba govori i podatak da su u poslednjoj bici poginula oba komandanta - Britanac Džejms Volf i Francuz Luj Monkalm.

1810. - U Čileu je počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O'Iginsa, potonjeg čileanskog diktatora od 1817. do 1823.

1819. - Rođen je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Ipolitom Lujem Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) je dokazao obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).

1851. - Izašao je prvi broj "Njujork tajmsa". Osnivač dnevnog lista koji je brzo stekao veliki ugled bio je Henri Džervis Rejmond.

1905. - Rođena je švedska filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo, najpopularnija zvezda svetskog filma, koja je slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Spontana i veoma inteligentna, bila je simbol ženstvenosti i igrala je od 1921. do 1941, kad je odlučila da se povuče.

Filmovi: "Poljubac", "Mata Hari", "Ana Kristi", "Kraljica Kristina", "Ana Karenjina", "Dama s kamelijama", "Marija Valevska".

1911. - Umro je ruski predsednik vlade Petar Stolipin. Smrtno je ranjen u atenatu u pozorištu u Kijevu četiri dana ranije. Kao šef vlade od 1906. ekonomskim reformama je preporodio rusku privredu koja je tada bila u ogromnom usponu. Veoma oštrim metodama suzbijao je boljševike, zbog njihove antidržavne politike, zbog čega je i ubijen.

1931. - Japan je započeo rat sa Kinom napadom na Mandžuriju (danas severoistočna Kina). Mandžurija je okupirana, a 3. marta 1932. proglašena je "nezavisnost" te zemlje (Carevina Mandžukuo). Na čelo Mandžukua japanci su doveli poslednjeg kineskog cara Pu Jia, koji nije imao efektivnu vlast.

1934. - Sovjetski Savez je ušao u Društvo naroda.

1961. - U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije (današnja Zambija) pod okolnostima koje nisu rasvetljene, poginuo je švedski doplomata, generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1953. Hjalmar Agne Dag Hamaršeld, doktor filozofije i akademik.

Smrt je prekinula Hamaršeldovu misiju rešavanja kongoanske krize, u kojoj njegovi stavovi nisu bili u skladu sa željama uticajnih zapadnih zemalja. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1964. - Umro je irski pisac Šon O'Kejzi, samouk čije se drame odlikuju sočnim dijalogom, mešavinom tragičnog i komičnog. Bio je u mladosti fizički radnik i komunista, organizator irske Građanske armije i borac za slobodu Irske.

Dela: "Junona i paun", "Senka tobdžija", "Katlina sluša", "Plug i zvezde", "Prokletstva i blagoslovi", "Crvene ruže za mene", "Doboši oca Neda", "Biskupove logorske vatre".

1973. - U UN su primljene Istočna i Zapadna Nemačka i Bahami.

1978. - Zbog egipatsko-izraelskog sporazuma u Kemp Dejvidu, ostavke su u znak protesta podneli šef diplomatije Egipta Ibrahim Kamel i ambasador u SAD Ašraf Gorbal.

1981. - U Francuskoj je ukinuta smrtna kazna.

1982. - Libanska hrišćanska milicija okončala je masakr u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, tokom kojeg je ubila najmanje 800 ljudi, revanširajući se tako islamskim teroristima koji su četiri dana ranije ubili lidera hrišćana i novoizabranog predsednika Libana Bešira Džemaila.

1988. - Vojna hunta je oborila vladu predsednika Burme (danas Mjanmar) Maunga Maunga, dan pošto je vojska u centru Ranguna pucala na prodemokratske demonstrante i ubila hiljade ljudi.

1993. - Oko 2.000 dobrovoljaca krenulo je u opkoljeni grad Suhumi, odgovarajući na apel predsednika Gruzije Eduarda Ševardnadzea da se oružjem suprotstave separatistima u gruzijskoj autonomnoj republici Abhaziji.

1997- Islamski teroristi napali su u centru Kaira turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.

2001. - Predsednik SAD Džordž Buš potpisao je dokument kojim je odobrio vojnu akciju protiv odgovornih za terorističke napade na Njujork i Vašington sedam dana ranije.

2002. - Umrla je Margita Stefanović Magi, muzičar. Završila je arhitekturu, ali je bila i školovani muzičar. Najpoznatija je kao klavijaturista grupe Ekaterina Velika (prvobitno Katarina II) kultne muzičke grupe beogradskog "Novog talasa" 80-ih 20. veka. Rođena je u porodici intelektualaca - otac Slavoljab Stefanović-Ravasi bio je poznati srpski režiser i dramaturg.

2005. - U Avganistanu su održani parlamentarni i lokalni izbori, prvi put posle 1969. godine.

2005. - Umro je ruski novinar i pisac Jegor Jakovljev, jedan od simbola demokratskih promena iz vremena glasnosti i perestrojke, koji je kao glavni urednik lista "Moskovskije novosti", od 1986. do 1991. od lista napravio centar oko kojeg su se okupljali intelektualci koji su podržavali suštinske promene u sovjetskoj Rusiji.

2006. - Prilikom velikih demonstracija u Budimpešti povređeno je više od 120 demonstranata i više od 100 policajaca. Demonstracije je izazvao snimak izjave premijera Ferenca Đurčanja na kom on govori da su "članovi koalicije u proteklih godinu i po dana (otkako je on došao na vlast) neprekidno lagali građane". Među militantnim demonstrantima posebno se isticao Laslo Torockai, lider pronacističkog pokreta "64 županije".

2008. - Zamenik predsednika Vlade Srbije, ministar policije Ivica Dačić i direktor "Europola" Maks Peter Rasel potpisali su, u Palati "Srbija" u Novom Beogradu, Sporazum o strateškoj saradnji Vlade Srbije i evropske policijske kancelarije - "Europol".

Sporazum je jedan od koraka ka približavanju Uniji i bitan je zbog suzbijanja terorizma, trgovine ljudima i drugih vidova prekograničnog kriminala, kao i zbog razmene iskustava.

2008. - Okružni sud UNMIK-a u Peći osudio je Jetona Muljaja, koji je 30. marta 2007. na manastir Visoki Dečani ispalio projektil iz ručnog raketnog bacača, na tri i po godine zatvora. Manastir Dečani napadnut je četiri puta tokom prethodnih osam godina, jednom 2000. dva puta 2004. i četvrti put marta 2007. Tokom tih napada 24 granate pale su u neposrednoj blizini hrama, a napad iz marta 2007. je prvi u kojem je izvršilac pronađen i osuđen.

Manastir Dečani, verovatno najveličanstveniji hram srednjovekovne Srbije zadužbina je srpskog kralja Stefana III Dečanskog Nemanjića i cara Dušana. Gradnja hrama okončana je 1335. a freske zu završene 1350. Glavni neimar bio je majstor Vita Kotoranin. Od 2004. Dečani se nalaze na listi zaštićenih objekata kulture UNESKO-a.

2009. - Umrla je Jelena Ječmenica solista Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, mecosopran i profesor solo pevanja u Muzičkoj školi "Isidor Bajić". Na sceni SNP-a ostvarila je brojne uloge poput Dome u "Eri s onog svijeta", Končakovne u "Knezu Igoru", Karmen u istoimenoj predstavi, Fenene u "Nabukou", Olge u "Evgeniju Onjeginu", Madlene u "Rigoletu". Nosilac je između ostalog i Zlatne medalje "Jovan Đorđević", najvišeg priznanja SNP-a.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 19. septembar

1814. - Zbog nasilja i nameta Turaka, u Požeškoj nahiji izbila je Hadži-Prodanova buna. Pošto su se Srbi kod manastira Trnava - predvođeni igumanom Pajsijem i Mihailom, bratom vojvode iz Prvog srpskog ustanka Hadži-Prodana Gligorijevića - obračunali s požeškim Turcima, buna se proširila na Jagodinsku i Kragujevačku nahiju. Bunu je predvodio Hadži-Prodan, jer je Miloš Obrenović odbio vođstvo, smatrajući da je pobuna preuranjena. Miloš je, posle obećanja vezira Sulejmana-paše da će ustanicima biti oprošteno, pomogao gušenje bune, ali Turci su, poslovično, prekršili reč i pogubili oko 300 istaknutih ljudi. Na kolcu je završio i iguman Pajsije, a Hadži-Prodan je pobegao u Austriju.

1833. - Crnogorski vladika Petar II Petrović Njegoš dobio je ruski pasoš u kojem je pisalo: "Ovim se objavljuje svima i svakome ko je tome nadležan, da pokazatelj Preosvećeni Petar Petrović, Arhijerej Crnogorski, koga prati njegov sekretar Dimitrije Milaković i telohranitelji Stefan Petrović i Mihail Petrov, putuje preko Libeka, Beča, Trsta, za Crnu Goru... Kao potvrdu ovoga daje se ovaj pasoš s prilogom našeg državnog pečata. Peterburg, septembra sedmog 1833. godine." Datum je prema Julijanskom kalendaru.

1837. - Kraj Požarevca su održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.

1893. - Usvajanjem Izbornog zakona, Novi Zeland je postao prva zemlja u kojoj su žene dobile pravo glasa. Koliko je ovo bilo značajno - govori podatak da su isto pravo žene u SAD-u dobile 1912. godine, a u Engleskoj tek 1928. godine.

1914. - Nepunih mesec dana posle srpske pobede u Cerskoj bici, delovi Prve srpske armije i Šesta austrougarska armija su u Prvom svetskom ratu započeli krvav boj na Mačkovom kamenu, na planini Jagodnji u severozapadnoj Srbiji. Posle četvorodnevnih danonoćnih borbi, u kojima je poginulo oko 800 Srba i oko 1.200 neprijateljskih vojnika, brojnošću i artiljerijom nadmoćne austrougarske trupe prinudile su na povlačenje srpske snage, koje su trpele veliku oskudicu u municiji zbog kašnjenja savezničkih isporuka. Na Mačkovom kamenu u borbi prsa u prsa poginuo je i komandant Četvrtog pešadijskog puka Prvog poziva, potpukovnik Dušan Purić.

1922. - Rođen je Emil Zatopek, čehoslovački atletičar i napoznatiji maratonac. Osvojio je zlatnu Olimpijsku medalju u maratonu 1952. godine

1928. - Miki Maus prvi put se pojavio na velikom ekranu.

1941. - U selu Struganik kraj Valjeva u Drugom svetskom ratu je održan sastanak Josipa Broza i Draže Mihailovića, na kojem nije postignut dogovor o zajedničkoj borbi partizana i četnika protiv okupatora.

1955. - Argentinski predsednik Huan Domingo Peron svrgnut je u vojnom puču, nakon deset godina vlasti.

1957. - Prva podzemna nuklearna eksplozija u Las Vegasu.

1992. - Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju o isključenju Jugoslavije iz rada Generalne skupštine i osporio njeno pravo da u UN nasledi SFRJ. Klupa Jugoslavije ostala je prazna, a jugoslovenskoj misiji dozvoljeno je da ostane u Njujorku i kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim organima UN.

1993. - Sastanku zamenika ministara Grupe 24 zemlje u razvoju predstavnik Jugoslavije mogao je da prisustvuje samo u svojstvu posmatrača, što je bio uvod u isključenje naše zemlje iz tog tela.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 20. septembar

480 p.n.e. - U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u Egejskom moru, Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla (Themistokles) porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I (Xerxes), čime je osigurana prevlast Atine na moru.

1519. - Portugalski moreplovac Fernando Magelan (Magalhaes)isplovio je iz Sevilje sa pet brodova na put oko sveta. Magelan je poginuo u borbi sa domorocima na ostrvu Muktan 1521, a u Sevilju se u septembru 1522. vratio samo jedan brod "Viktorija" sa 18 mornara. Tim putovanjem je prvi put oplovljena Zemlja.

1697. - U Rejsvijku kod Haga, Engleska, Španija, Holandija i Nemačko Carstvo potpisali su mirovni ugovor sa Francuskom, čime je okončan rat Velike alijanse. Veštom diplomatijom, Francuska je uspela da zadrži gotovo sve osvojene teritorije.

1833. - Rođen je italijanski novinar i pacifista Ernesto Teodoro Moneta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1907. Bio je direktor milanskog lista "Il Secolo" i predsednik Internacionalnog kongresa za mir u Milanu 1906, a u mladosti Garibaldijev sledbenik i borac.

1842. - Rođen je škotski hemičar i fizičar Džejms Đuer(James Dewar), pronalazač termos-boce. Prvi je proizveo tečan (1898), a zatim i čvrst vodonik (1899).

1844. - U broju 76. "Serbskih novina" objavljen je članak Matije Bana - "Vazduhoplovlje" - prvi pisani dokument o vazduhoplovstvu u Srbiji.

1859. - Patentiran je šporet na struju.

1860. - Engleski kralj Edvard VII prvi je član kraljevske porodice koji je posetio SAD.

1863. - Umro je nemački filolog i pisac Jakob Grim (Grimm), osnivač savremene germanistike. Sa bratom Vilhelmom (Wilhelm) sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom "Nemačkom rečniku" (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

1870. - Snage italijanskog kralja Vitorija Emanuela II (Vittorio Emmanuele) ušle su u Rim čime je završeno ujedinjenje Italije. Papa Pije IX povukao se u Vatikan i proglasio se zatvorenikom.

1904. - Otvorena je prva stalna postavka Etnografskog muzeja u Beogradu, povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Muzej i prvu izložbu otvorio je kralj Petar I Karađorđević. Danas se taj dan slavi kao Dan Etnografskog muzeja, za koji se svake godine priprema studijska muzejska izložba i dodeljuje Nagrada Borivoje Drobnjaković. Odmah po nastanku Muzeja, pristupilo se terenskim istraživanjima srpske tradicionalne kulture u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Istri.

1928. - Veliki fašistički savet postao je vrhovno zakonodavno telo u Italiji, umesto dotadašnjeg Veća poslanika.

1934. - Rođena je italijanska filmska glumica Sofija Šikolone(Sofia Scicolone), poznata kao Sofija Loren, dobitnica Oskara 1961. za film "Dve žene". Proslavila se filmovima "Čočara", "Crna orhideja", "Hleb, ljubav i ...", "Čežnja pod brestovima".

1945. - Sveindijski kongres i njegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili su britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.

1946. - Otvoren je prvi Filmski festival u Kanu. Prva dodela nagrada na ovom festivalu bila je predviđena još u septembru 1939. godine, ali ju je početak Drugog svetskog rata odložio. Na prvom Kanskom festivalu učestvovalo je 18 zemalja. Devet filmova dobilo je počasnu nagradu - Grand Prix du Festival.

1949. - Teniser Pančo Gonzales prelazi u profesionalce.

1954. - Prvi put je korišćen programski jezik FORTRAN.

1957. - Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus (Jean Sibelius),autor sedam simfonija, popularnog violinskog koncerta i čuvene simfonijske poeme "Finlandija".

1960. - Trinaest afričkih država koje su stekle nezavisnost i bivša britanska kolonija Kipar primljeni su u UN.

1970. - Sovjetski kosmički brod "Luna 16" spustio se na Mesec ipokupio uzorke mesečevog tla.

1976. - Švedska Socijaldemokratska partija izgubila je na parlamentarnim izborima, prvi put posle više od 40 godina.

1977. - Vijetnam i Džibuti primljeni su u UN kao 149. i 150.članica međunarodne organizacije.

1979. - Žan Badel Bokasa, vladar Centralnoa fričkog carstva,oboren je sa vlasti. Novi šef države, bivši predsednik Dejvid Dako (David Dacko) vratio je zemlji status republike. Bokasa je 1965. vojnim udarom srušio Daka, a 1976. ukinuo republiku i proglasio se carem.

1981. - Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora(bivši Britanski Honduras) stekla je nezavisnost od Velike Britanije.

1984. - U napadu automobila-bombe na američku ambasadu u Bejrutu poginulo je 16 ljudi, a američki ambasador je povređen.

1990. - Parlamenti Istočne i Zapadne Nemačke potvrdili su ugovoro ujedinjenju dveju država.

1990. - Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letilica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu učestvovao u odbrani Beograda.

1991. - Crnogorski parlament je u Žabljaku proglasio Crnu Goru ekološkom državom i prihvatio deklaraciju o zaštiti prirode. Projekat prve ekološke države u svetu prihvaćen je 1992. na svetskom eko-samitu u Brazilu pod pokroviteljstvom UN.

2000. - U Moskvi je u 65. godini umro ruski kosmonaut German Titov, drugi čovek koji je leteo u svemir. Titov je avgusta 1961. godine, u brodu "Vostok 2", proveo 25 sati u svemiru, obišavši zemlju 17 puta. Za zasluge u osvajanju vasione, dobio je najviše državne nagrade i zvanje heroja SSSR.

2001. - Albanski teroristi započeli su predaju poslednjih količina oružja NATO trupama u Makedoniji. Tog dana je u makedonskom parlamentu počela diskusija o ustavnim amandmanima kojima bi se albanskoj manjini garantovala veća prava.
2003. - Bivši američki predsednik Bil (Bill) Klinton, zvaničnoje otvorio Memorijalni centar u Potočarima (BiH) posvećen žrtvama masakra u Srebrenici 1995. godine, kada su snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 Bošnjaka.

2005. - U Beču je umro poznati "lovac na naciste" Simon Vizental koji je zaslužan za hapšenje više od 1.000 pripadnika nemačkog nacističkog režima, među kojima je jedan od najbližih Hitlerovih saradnika Adolf Ajhman, kao i bivši komandant koncentracionog logora Treblinka Franc Štangl.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 21. septembar

19. p. n. e. - Umro rimski pisac Publije Vergilije Maron, tvorac dela u kojima je veličao rimsku prošlost i vekovima bio uzor evropskim pesnicima.

1327. - Engleskog kralja Edvarda II u zamku Berkli ubili supruga Izabela od Francuske i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer.

1452. - Rođen je italijanski verski reformator Đirolamo Savonarola, dominikanski kaludjer, koji je kritikovao moralnu iskvarenost rimske kurije, posebno pape Aleksandra VI.

1792. - U Francuskoj je na prvoj sednici Konventa [skupština], na predlog Koloa D'Erbua, zbačena monarhija.

1832. - Umro škotski pisac Valter Skot, tvorac modernog istorijskog romana.

1846. - Rođen srpski političar, politički mislilac i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi.

1860. - Umro nemački filozof Artur Šopenhauer, duboki pesimista. Individualnu egzistenciju je smatrao beskrajnom patnjom, ovaj svet najgorim od svih svetova [na tradicijama antičke misli], a osnovno moralno osećanje sažaljenjem.

1866. - Rođen engleski pisac Herbert Džordž Vels, rodonačelnik naučno-fantastične literature, autor mnogih popularno-naučnih, istorijskih, socijalnih i fantastičnih romana i pripovedaka.

1867. - Rođen je američki političar Henri Luis Stimson, ministar rata SAD od 1911. do 1913. i od 1940. do 1945, idejni tvorac najvećeg pojedinačnog ratnog zločina u istoriji čovečanstva. Na njegovu preporuku predsednik SAD Hari Truman odlučio je da u avgustu 1945. baci atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, iako je Japan već bio poražen u Drugom svetskom ratu i nudio je kapitulaciju.

1909. - Rođen Kvame Nkrumah, prvi predsedik Gane, borac protiv kolonijalizma, teoretičar antikolonijalizma i lider pokreta nesvrstanosti.

1915. - Umro srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije.

1938. - Vlada Čehoslovačke pristala je na britansko-francuski plan o prepuštanju takozvane Sudetske oblasti Nemačkoj. Tim terminom su Nemci nazivali češke oblasti sa znatnim procentom nemačkog stanovništva.

1939. - Rumunski fašisti ubili predsednika vlade Rumunije Armanda Kalineskua, protivnika nacističke Nemačke.

1964. - Malta postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.

1973. - Jugoslavija prekinula diplomatske odnose s Čileom, 10 dana posle puča generala Augusta Pinočea, izvedenog uz pomoć SAD, u kojem je ubijen socijalistički predsednik Salvador Aljende.

1974. - Umro američki filmski glumac Volter Brenan, prvi glumac dobitnik tri Oskara, verovatno najčuveniji epizodista svih vremena.

1976. - Bivši čileanski ministar Orlando Letelije ubijen u Vašingtonu u eksploziji bombe podmetnute pod njegov automobil.

1992. - Meksiko i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose posle prekida od 130 godina.

1993. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio dumu [skupštinu], koja je ugrožavala njegovu vlast izborom potpredsednika Aleksandra Ruckoja za vršioca dužnosti šefa države.

1996. - U avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je trebalo da putuje u SAD, na aerodromu u Bogoti je posle anonimne prijave pronadjeno četiri kilograma heroina, što je izazvalo brojne optužbe i sumnjičenja šefa države za veze s narko-mafijom.

1999. - Na Tajvanu je u zemljotresu poginulo njmanje 2.300 ljudi.

2000. - Okružni sud u Beogradu osudio je u odsustvu na po 20 godina zatvora 14 zapadnih lidera zbog ratnih zločina počinjenih tokom agresije NATO na Srbiju [SRJ] u proleće 1999.

2002. - Lavina blata i kamenja koja se obrušila sa jednog glečera na selo Njižnji u ruskoj republici Severna Osetija usmrtila je više od 100 ljudi.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 22. septembar

1241 - Ubijen je Sturulson Snori, najznačajniji pisac stare islandske književnosti, autor dela 'Snorra Edda' koje sadrži legende iz drevne severnjačke mitologije i 'Orbis terrarum', sage o norveškim mitskim počecima.

1499 - Mirom u Bazelu okončan je Švapski rat između Švajcarske lige i nemačkog kralja Maksimilijana I, a Švajcarska je stekla nezavisnost.

1735 - Robert Volpol postao je prvi britanski premijer koji se uselio u rezidenciju u Dauning stritu broj 10 u Londonu.

1789 - Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova nanele su težak poraz Turcima u bici kod Rimnika.

1791 - Rođen je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize.

1792 - Dan posle obaranja monarhije, Francuska je proglašena republikom i na snagu je stupio novi kalendar, kojim je za početak računanja nove ere uzet jesenji ekvinocij - 23. septembar 1792.

1862 - Oto fon Bizmark postao je pruski kancelar. Pod geslom 'krv i gvožđe' ujedinio je 25 nemačkih država u Nemačko Carstvo, osnovano 1871. sa Vilhelmom Hoencolernom kao carem.

1862 - Predsednik SAD Abraham Linkoln objavio je dekret prema kojem svi američki robovi postaju slobodni građani od 1. januara 1863.

1882 - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i vrlo uspešne mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput 'Portreta knjeginje Perside Karađorđević', 'Autoportreta', 'Korpe s grožđem'.

1885 - Rođen je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm, jedan od najvećih režisera nemog filma ['Kraljica Keli', 'Velika iluzija', 'Nestali iz Sent-Ažila', 'Bulevar sumraka'].

1918 - Rođen je meksički violinista poreklom poljski Jevrejin Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine 20. veka. Emigrirao je kada je nacistička Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac premijera, generala Vladislava Sikorskog. Od 1945. je profesor na Muzičkom fakultetu u Meksiku.

1923 - U Ljubljani je održana skupština feminističkih društava Kraljevine Jugoslavije na kojoj je osnovana Feministička alijansa [kasnije Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije].

1934 - U eksploziji u rudniku Gresford u Velsu poginulo je više od 260 rudara.

1940 - Japanske trupe ušle su u Drugom svetskom ratu u Francusku Indokinu.

1949 - Vlade SAD, Velike Britanije i Kanade saopštile su da je S S S R izveo prvu eksploziju atomske bombe 29. avgusta 1949.

1955 - U Velikoj Britaniji je počela da radi komercijalna televizija. Prvi plaćeni oglas bila je reklama za pastu za zube.

1960 - Proglašena je nezavisnost afričke države Mali [bivši Francuski Sudan] sa predsednikom Modibom Keitom.

1974 - U uraganu u centralnoameričkoj državi Honduras poginulo je oko 5.000 ljudi.

1980 - Kopnene snage Iraka ušle su u Iran sa namerom da preuzmu kontrolu nad Šat-el-Arabom, čime je iračko-iranski sukob prerastao u pravi rat, koji je trajao narednih osam godina.

1985 - Francuski premijer Loran Fabijis priznao je da su francuski tajni agenti, na osnovu naređenja vlade, potopili u Novom Zelandu brod organizacije 'Grinpis', 'Dugin ratnik'. 'Grinpis' je vodio kampanju protiv francuskih nuklearnih proba.

1989 - U 101. godini umro je američki pevač Irvin Berlin, autor više od 1.000 šlagera.

1992 - SAD su uputile zahtev generalnom sekretaru UN da se formira komisija za ispitivanje ratnih zločina u Jugoslaviji. U priloženom izveštaju, rukovodstva Srbije i Jugoslovenske narodne armije, kao i srpske oružane snage u Hrvatskoj i BiH, optuženi su za teške zločine počinjene tokom 15 meseci rata u bivšoj Jugoslaviji.

1993 - U jeku jedne od najvećih inflacija zabeleženih u svetu, SR Jugoslavija je donela zakon o denominaciji nacionalne valute, prema kojem je od 1. oktobra milion dinara vredelo jedan dinar.

1998 - Na planini Ćićevici obnovljene su borbe između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, a ministar pravde u Vladi Srbije Dragoljub Janković saopštio je da su protiv 178 kosovskih Albanaca podignute optuznice zbog terorizma, da je pod istragom 927, a u pritvoru 538 Albanaca sa Kosova.

2000 - Apelacioni sud u Londonu doneo je odluku o razdvajanju devojčica, sijamskih bliznakinja, uprkos protivljenu njihovih roditelja, katolika, čija religija ne dozvoljava ovakve rizične operativne zahvate.

2001 - Umro je Isak Štern [81], jedan od najvećih violinista dvadesetog veka. Poznat je i po tome što je spasao Karnegi Hol od propasti 60-tih godina prošlog veka.

2001 - SAD su ukinule sankcije Indiji i Pakistanu, uvedene 1998, kada su te dve zemlje izvršile nuklearne probe.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan, 23. septembar

63. p.n.e - Rodjen je Cezar Oktavijan Avgust, usvojeni sin Julija Cezara, prvi rimski car. Nakon što je pobedio vojsku Marka Aurelija i Kleopatre kod Akcija 31. godine p.n.e, preuzeo je svu vlast i zaveo novi oblik vladavine - principat i ustanovio Pax Romana - mir u celom Rimskom carstvu.

1687 - U borbi sa Turcima, prilikom napada na Duvno, poginuo uskočki vojvoda Stojan Janković, vojni starešina Ravnih Kotara u mletačkoj službi.

1719 - Lihtenštajn postao nezavisna kneževina u okviru Svetog rimskog carstva.

1817 - Španija i Velika Britanija potpisale sporazum o zabrani trgovine robljem.

1819 - Rođen je francuski fizičar Arman Fizo, koji je 1849. prvi izračunao brzinu svetlosti bez primene astronomskih proračuna.

1840 - Crnogorci na Mljetičku, na Durmitoru, ubili 80 turskih vojnika i muselima Smail-agu Čengića, koji je krenuo da skuplja harač.

1846 - Nemački astronom Johan Gotfrid Gale otkrio je planetu Neptun.

1866 - Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o zajedničkoj borbi za oslobođenje od Turaka i ujedinjenje srpskih zemalja.

1870 - Umro francuski pisac Prosper Merime.

1893 - U Beogradu stavljena u pogon prva javna električna centrala u Srbiji.

1914 - U prvom vazdušnom napadu na Nemačku, britansko vazduhoplovstvo bombardovalo u Prvom svetskom ratu grad Diseldorf.

1916 - Rođen italijanski političar Aldo Moro, premijer Italije [1963-68. i 1974-76], lider Hrišćansko-demokratske stranke.

1932 - Nedžd, Hedžas i više drugih oblasti koje je pod patronatom Velike Britanije na Arabijskom poluostrvu pripojila dinastija Saudita, ujedinilo se u državu Saudijska Arabija.

1939 - Umro austrijski psihijatar Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, posebno zaslužan za istraživanja podsvesne psihe i njene povezanosti sa seksualnim nagonom ['Tumačenje snova', 'O psihoanalizi', 'Psihopatologija svakodnevnog života'].

1956 - Velika Britanija i Francuska prepustile su Savetu bezbednosti UN problem Sueckog kanala.

1957 - Grčka odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska.

1973 - Huan Peron izabran treći put za predsednika Argentine. Njegova žena Izabela postala je potpredsednik.

1973 - Umro čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda [70] jedan od najvećih pesnika Latinske Amerike i španskog jezika, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971.

1987 - U Beogradu održana 8. sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, na kojoj je došlo do prekretnice u idelogiji i politici srpskih komunista.

1991 - Jermenija proglasila nezavisnost od ŠSR-a.

1997 - Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestanski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali direktno sa vođama Šin Fejna, političkog krila Irske republikanske armije.

1998 - Savet bezbednosti UN doneo rezoluciju 1199 kojom se zahteva prekid vatre izmedju srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, preduzimanje mera za sprečavanje humanitarne katastrofe i nastavljenje pregovora o okončanju krize na Kosovu. Najavljene su dalje akcije i dodatne mere ukoliko rezolucija ne bude poštovana.

2001 - Levičarska partija, koja potiče iz bivšeg poljskog komunističkog režima, osvojila većinu glasova na parlamentarnim izborima u Poljskoj.

2004 - Tropski uragan Džin koji je pogodio Haiti odneo je najmanje 1.147 života, a oko 1.250 ljudi se vode kao nestali.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan, 24. septembar

768. - Umro franački kralj Pipin III Mali, prvi monarh iz dinastije Karolinga. Tokom vladavine od 747. ratovao je protiv Langobarda u Italiji, osvojio Ravenski egzarhat, koji je potom poklonio papi 756.i time udario temelje Papskoj državi u Italiji.

1227. - Umro prvi srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani, drugi sin velikog župana Stefana Nemanje, za vreme čije vladavine je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost.

1706. - Švedska i Saksonija sklopile mir u Altrantštatu kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog.

1834. - Umro portugalski kralj Pedro IV.

1852. - Francuski inženjer Anri Žifar izveo je prvi let dirižablom na parni pogon i preleteo 27 kilometara od Pariza do Trapa.

1863. - U Beogradu osnovana Velika škola koja je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a nastava je održavana u Kapetan-Mišinom zdanju.

1868. - U Subotici osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije.

1884. - Rođen turski državnik i vojskovodja Mustafa Ismet Ineni, učesnik mladoturske revolucije 1908, predsednik Turske od 1938. nakon smrti Kemala Ataturka.

1911. - Rođen je ruski državnik Konstantin Ustinovič Černjenko, koji je 13 meseci bio lider ŠSR i generalni sekretar sovjetske Komunističke partije.

1915. - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu otvorile Solunski front na koji su upućene snage sa fronta u Galipolju.

1941. - Vlade 15 zemalja, među kojima i Kraljevine Jugoslavije, potpisale na konferenciji u Londonu Atlantsku povelju.

1941. - Partizani su u Drugom svetskom ratu zauzeli grad Užice, u Srbiji, koji je potom bio sedište Užičke republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci.

1960. - U Njuportu porinut 'Enterprajz', prvi američki nosač aviona na atomski pogon.

1971. - Velika Britanija proterala je 90 sovjetskih diplomata zbog navodne špijunske delatnosti.

1986. - Beogradski list 'Večernje novosti' objavio Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije, naročito u Hrvatskoj.

1988. - Na Olimpijskim igrama u Seulu, kanadski sprinter Ben Džonson postavio svetski rekord u finalnoj trci na 100 metara od 9,79 sekindi.

1990. - Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker potpisao sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene; Istočna Nemačka je formalno napustila Varšavski pakt.

1993. - Kralj Norodom Sihanuk ponovo preuzeo kambodžanski presto i potpisao novi ustav prema kojem je Kambodža postala ustavna monarhija.

1996. - Umro ruski špijun Pavel Sudoplatov [89], koji je, prema zapadnim izvorima, ukrao američki plan za atomsku bombu i organizovao ubistvo ruskog revolucionara Lava Trockog.

1998. - Dan nakon poziva UN jugoslovenskoj vladi i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu, Savet NATO-a odobrio je izdavanje Akta upozorenja [Act Warn] za ograničenu akciju iz vazduha i za 'fazne vazdušne operacije' na Kosovu.

2000. - Pobedom udružene opozicije na izborima u Srbiji i SR Jugoslaviji, završila se desetogodišnja autokratska vladavina
Slobodana Miloševića.

2000. - Vladimiro Montesinos, šef tajne službe za bezbednost peruanskog predsednika Alberta Fudžimorija, napustio Peru u jeku političke krize koja je vodila ka novim izborima i zatražio
politički azil u Panami.

2001. - Predsednik SAD Džordž Buš naredio je američkim finansijskim institucijama da zamržnu račune 27 grupa i pojedinaca za koje se sumnja da pomažu teroriste.

2002. - Dvojica napadača na verski kompleks Hindu u Gandihinagaru, glavnom gradu indijske države Gudžrat, ubila su 30, a ranila 74 osobe, pre nego što su ih komandosi likvidirali.

2003. - Izveštaj OLAF-a, anti-korupcijskog tela EU, je pokazao da su milioni eura otišli na neregularne račune u poslovanju agencije
Eurostat.

2004. - Umrla je francuska književnica Fransoaz Sagan [69], koja je 1954. godine postigla ogroman uspeh svojim prvim romanom 'Dobar dan tugo'.

2006. - Umro britanski kompozitor Malkom Arnold, autor muzike za film 'Most na reci Kvaj' za koju je 1958. dobio Oskara. Komponovao je muziku za više od 130 filmova, devet simfonija, sedam baleta, dve opere, mjuzikl i više od 20 koncerta.

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Dogodilo se na danasnji dan - 25 septembar

1345. Nakon tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio je Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.

1493. Kristofor Kolumbo isplovio je iz luke Kadiz na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.

1513. Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa prešao je Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.

1555. Sklopljen je Augsburški verski mir između nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova kojim su izjednačena prava luterana (protestanata) i rimokatolika. Usvojen je zakon o slobodi veroispovesti po principu "Cuius regio, illius religio" (čija je zemlja, onoga je i vera).

1744. Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom vladavine (1786-97) ratovao protiv Francuske Republike (1792-95), a u drugoj i trećoj podeli Poljske (1793, 1795) anektirao je velike delove poljske države.

1823. Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1849. Umro je austrijski violinist, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji, koji je bečkom valceru dao klasični oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao je više od 150 valcera (najpoznatiji "Zvuci Rajne"), kadrile, marševe ("Radetzky-marš") i polke.

1866. Rođen je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.

1896. Rođen je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije (1978-1985), najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom
svetskom ratu učestvovao u pokretu otpora, a potom bio poslanik i senator.

1897. Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949, koji je bio zaokupljjen problemima zla.

1897. Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, jedan odosnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji između dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema "Podvizi družine 'Pet petlića'" smatra se najznačjanijim delom srpske dečije poezije posle Jovana Jovanovića Zmaja. Pisao je i filmske scenarije i bavio se filmskom kritikom.

1906. Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, koji jeprvi među muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao međunarodnu slavu. U svom delu je uspešno spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio vlastiti muzički izraz. Napisao je monumentalnu "Petu simfoniju", a u najtežim danima blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu "Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju".

1932. Španska pokrajina Katalonija dobila je autonomiju - pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija je ukinuta 1939. kada je Franko došao na vlast.

1943. Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR-a.

1956. U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kabl, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

1959. Razočaran politikom vlade jedan budistički monah izvršio je u Kolombu atentat na cejlonskog premijera Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana podlegao povredama.

1962. Soni Liston postao je svetski bokserski šampion teške kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona.

1963. Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja, formiranu sedam meseci ranije i suspendovala ustav.

1970. Umro je nemački pisac Erih Marija Remark, koji se proslavio antimilitarističkim romanom "Na zapadu ništa novo". Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on je bio prisiljen da emigrira i od 1947. je bio amrički državljanin ("Trijumfalna kapija", "Crni Obelisk").

1973. Američki vasionski brod "Skajlab 2" spustio se u Pacifiksa tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje.

1990. Savet bezbednosti UN uveo je vazdušni embargo nad Irakom i okupiranim Kuvajtom, kojim se zabranjuju svi letovi osim humanitarnih.

1991. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o embargu na oružje Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.

1992. Moskva i Vašington su odbacili jedan od poslednjih ostataka "hladnog rata", dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.

1994. Švajcarci su na referendumu prihvatili plan vlade o donošenju zakona protiv rasizma.

1997. Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski rekord postigavši brzinu od 1.142 kilometra na čas.

2001. Visoki oficir Armije Bosne i Hercegovine, jedan odkomandanata u Bosanskom ratu (1992-95) Sefer Halilović, dobrovoljno se predao Međunarodmom sudu za ratne zločine u Hagu. On je optužen da je u septembru 1993. učestvovao u masakru više od 60 civila, bosanskih Hrvata.

2004. Najveći i najskuplji brod za krstarenje "Kraljica Meri II" je isplovio na svoje prvo krstarenje. Taj gigantski brod, vredan 800 miliona dolara, a koji se proteže se dužinom od četiri fudbalska terena, krenuo je iz francuskog grada Sent Nazira u zapadnoj Francuskoj na trodnevno test-putovanje.

2005. Umro je američki glumac-komičar, Don Adams, najpoznatiji po svojoj ulozi mrmljajućeg tajnog agenta Maksvela Smarta u televizijskoj seriji "Opameti se".

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Dogodilo se na danasnji dan - 26. septembar

1186 - Dubrovnik je sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad [1184. i 1185.]. Sporazum o miru bio je osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika.

1371 - U bici na reci Marici, kod Črnomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli. To je bila jedna od presudnih bitaka u turskom pohodu na Balkan.

1580 - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk uplovio je u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk je bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete.

1687 - U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo je eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala skladište municije.

1815 - Rusija, Austrija i Pruska formirale su Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio je da uguši revolucionarne pokrete u Evropi nakon Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.

1826 - Rođen je Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, autor čuvenih putopisa i jedan od najčitanijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka ['Pisma iz Italije', 'Pisma iz Nemačke', 'Pisma iz Švajcarske', 'O Crnogorcima'].

1849 - Rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre.

1860. - Umro je srpski knez Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1958. do smrti, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži- Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao od fizičkih likvidacija, počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je sobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

1893. - Rođen je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan stilista, verovatno najveći "mađioničar reči" u srpskoj literaturi. Studirao je istoriju umetnosti u Beču, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor i novinar, a od 1928. bio je u diplomatskoj službi, u kojoj ga je u Rimu zatekao Drugi svetski rat, odakle je otišao u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu "Seobe", čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962, uspeo je da poetizuje istorijsku viziju inspirisanu tragičnim rasejanjem Srba a da je ne liši činjenične osnove - roman je velika istorijska freska i poema o lutanju i bespuću. Ostala dela: romani "Dnevnik o Čarnojeviću", "Roman o Londonu", "Kap španske krvi", "Kod Hiperborejca", pesme "Lirika Itake", "Lament nad Beogradom", novela "Priča o muškom", drame "Maska", "Konak", "Nikola Tesla", putopisi "Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj", "Naša nebesa", "Naše plaže na Jadranu", "Boka Kotorska". Po dolasku u Beograd, objavio je poslednje delo - "Embahade".

1898. - Rođen je Džordž Geršvin, američki kompozitor. Stvarao je u stilu simfonijskog džeza. Komponovao je opere, simfonijske poeme, koncerte za klavir i orkestar, muzičke komedije... Mnoge njegove kompozicije poslužile su za koreografisanje i filmsku muziku. Dela: opera "Porgi i Bes", simfonijska poema "Amerikanac u Parizu", "Rapsodija u plavom"...

1902. - Rođen je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih učesnika u velikom preobražaju umetnosti u Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.

1907 - Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao je dominion u okviru Britanskog komonvelta.

1918 - Saveznici su u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata.

1941. - U Užicu su u Drugom svetskom ratu - dva dana posle oslobođenja grada - proradile partizanske fabrike municije i tekstila, u kojima su tkani zavoji i rublje za borce.

1945 - U Njujorku je umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika 'nove muzike' 20. veka [simfonijska poema 'Košut', opera 'Dvorac Modrobradog', baleti 'Drveni princ' i 'Čudesni mandarin' i brojna simfonijska i kamerna dela].

1960 - Održan je prvi TV duel između predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili su se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson i senator Džon Kenedi.

1969 - U Boliviji je vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.

1980 - U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a ranjeno više od 200 ljudi.

1984 - Velika Britanija i Kina su se sporazumeli o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong je pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, nakon Opijumskog rata [1839-42].

1988. - Kanadskom atletičaru Benu Džonsonu oduzeta je zlatna medalja na 100 metara zbog pozitivnog rezultata testa na doping.

1989 - Vijetnam je povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije 'Crveni Kmeri'.

1990 - U Rimu je u 83. godini umro italijanski književnik Alberto Moravija, jedna od najzanačajnijih ličnosti italijanske književnosti 20. veka ['Rimske priče', 'Čočara', 'Rimljanka'].

1994 - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija, poznatog kao Abu Abdala.

1995 - Počelo je suđenje bivšem premijeru Italije Đuliju Andreotiju, pod optužbom da je imao bliske veze sa mafijom. Andreoti je sedam puta biran za premijera Italije i bio je jedan od simbola posleratne Italije.

1997 - Italijanski sud osudio je mafijaškog bosa Salvatora Rina i 23 njegova najbliža saradnika na doživotni zatvor zbog ubistva sudije Đovanija Falkonea 1992.

1997 - U zemljotresu u centralnoj Italiji, 11 ljudi je izgubilo život i teško je oštećena srednjovekovna bazilika Svetog Franje Asiškog u Asiziju.

2000 - Grčki feribot 'Ekspres Samina' naleteo je na podvodni greben kod ostrva Paros i potonuo za 20 minuta. U udesu broda koji je prevozio preko 500 putnika, život su izgubile 72 osobe.

2001 - Belgija je predala Međunarodnom sudu za Ruandu bivšeg ruandskog ministra za finansije Emanuela Ndindabahizija, optuženog za umešanost genocid.

2002 - U nesreći senegalskog feribota u vodama Gambije u Atlanskom okeanu utopilo se oko 1.034, a preživelo 64 osobe.

2003 - Nakon 11 godina prekida, zbog izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji, avion srpske aviokompanije Jat ervejz sleteo je na sarajevski aerodrom, čime je ponovo uspostavljena direktna avionska linija između Beograda i Sarajeva.