Žive srpski zlatnici

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Zlatnici koji se već četiri decenije kuju u zlatari “Majdanpek“ traže se čak i u ovoj krizi.

Da nije stare ljubavi naroda prema zlatu, tradicije da se ikone i slave pozlaćuju, kao i običaja da dede unucima daruju dukate, a snajkama zlatni nakit, mi bismo verovatno zatvorili naše pogone za proizvodnju.

Zlatnici se i u ovoj krizi traže. Upravo za SPC radimo seriju sa likovima svetaca koje će narod uskoro da slavi, Svetog Nikole, Svetog Luke i Svetog Jovana.

Kovači, međutim, poslednjih meseci najviše kuju zlatnike Svete Petke, Bogorodice Trojeručice, Belog anđela, Nikole Tesle, u čak tri verzije,

Njegoša i Svetog Save. Na proleće Zlatara će raditi i zlatnik Jelene Anžujske, supruge srpskog kralja i majke kraljeva Dragutina i Milutina. Od jednog Beograđanina dobili su narudžbinu za izradu nekoliko zlatnika sa likom Josipa Broza.

Ovu malu poslovnu tajnu otkriva Milica Jesenski, direktor ”Zlatare Majdanpek“, u kojoj se već četiri decenije kuju srpski zlatnici. U najboljim godinama, osamdesetih, kovala je godišnje oko dve tone zlatnog nakita i dukata, a sada tek oko 100 kilograma.

Fabrika sa 286 radnika pobedila je tranziciju, rekonstrukciju i krizu i nastavila da proizvodi najskuplju robu u Srbiji. Stara engleska mašina, kupljena još 1982. godine po komandom Rajka Šesta, šefa Kovačnice, iskovala je ovog leta čak 1.500 dukata.

Zlatnici sa Titovim likom rađeni su u više navrata u ogromnim serijama, na primer, za jubilej KPJ i za Mediteranske igre u Splitu. Od političara rađen je i veoma krupan zlatnik sa likom Stjepana Mesića, kada je bio predsednik Hrvatske. Ovaj dukat težak 19 grama od 24 karata zlata je naručila Komercijalna banka iz Zagreba.

”Proizvodnja zlatnika traje oko dve nedelje “, objasnila je za “Novosti” Sanja Šojić Danilović, šef Metalurgije.

Prvo se istopi zlatno iz naših rudnika, dizajner Ljubiša Mančić oslika traženi lik ili motiv, po njemu se lije otisak u gipsu i limu, a u metalurgiji se napravi utiskivač po kome se kuju srpski zlatnici. Za to se koriste tanki zlatni limovi finoće 990 od 17 i 22 karata. Kada se zlatnici otkuju, treba da se potpišu sa tri žiga. Zlatara stavlja svoj grb, zatim znak za finoću, a država svoj potpis kao garant autentičnosti srpskog dukata.

Pogoni za izradu zlatnika smešteni su u glavnoj zgradi u centru Majdanpeka. U četiri radionice sa strugovima, mašinama za livenje i kovanje, čiji su zidovi obojeni zelenom bojom, malo je radnika.

Ovde ih je nekada bilo hiljadu, a danas tri puta manje.

”Zlatara me je školovala, zaposlila i omogućila mi normalnu egzistenciju. Moji roditelji su radili u rudnicima i zlatari. Zlato obrađujem već decenijama. Ono traži poseban pristup u obradi da bi sijalo”, kaže inženjer Sanja Šojić Danilović.

Radnik Dragan Predić je već 35 godina u Zlatari. Kaže da je u svom radnom veku kroz ruke propustio najmanje pet tona zlata. Elizabeta Stanković već 29 godina udara žigove na njih i ne zna koliko joj je zlata prošlo kroz ruke.

Niko od zaposlenih u Zlatari, a većina su žene, ne sme da nosi zlatni nakit u radno vreme. Stekli su naviku da ga i ne kupuju niti nose, pa čak ni burme.

U gradu na reci Pek kuju se zlatnici komercijalne prirode. Naručuju ih preduzeća, političke institucije i trgovci. U trezoru Zlatare nalaze se zlatni simboli Beograda, Kalemegdana, Đerdapa, Golupca, Kosovske bitke i grb Srpske pravoslavne crkve, pišu "Novosti."

Fabrika koja je nekad radila u tri smene danas ima samo jednu, od sedam ujutro do tri popodne. I mada su njeni zlatnici skupi, plate zaposlenih su skromne i kreću se od 23.000 za radnike do 40.000 za inženjere zlatne metalurgije.

(MONDO, foto ilustracija :Guliver/Getty Images)