Radije plaćaju kazne nego da zaposle slepe

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Od donošenja Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, prema kojem su kompanije sa 20 do 49 zaposlenih u obavezi da zaposle bar jedno takvo lice, malo toga se promenilo kada je u pitanju položaj slepih i slabovidih.

Prema podacima Saveza slepih Srbije, u Srbiji ima registrovanih blizu 12.000 slepih i slabovidih, od čega je više od 50 odsto starijih od 60 godina. Od tog broja zvanično je zaposleno oko 500 ljudi, dok se blizu 300 vode kao nezaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Sekretar Saveza slepih Srbije Dragiša Drobnjak rekao je za portal “Euraktiv Srbija” da se od donošenja Zakona malo toga promenilo jer se firme radije opredeljuju da plaćaju kazne nego da zaposle neko slabovido lice.

"Mnoge firme pre pristaju da plaćaju penale nego da zaposle nekog od slepih ili slabovidih. One jesu u obavezi da to urade, ali se i pored toga opredeljuju da plaćaju kazne", kazao je Drobnjak

On kaže da slepi i slabovidi najčešće nalaze posao kao telefonisti i fizioterapeuti, zatim u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje.

"Za poslednjih sedam do 10 godina donet je niz zakona koji su uglavnom u skladu sa svetskim i evropskim standardima. Problem je, međutim, što se oni često ne primenjuju u praksi, tako da još uvek imamo problem sa izraženom diskriminacijom slepih i slabovidih osoba", rekao je Drobnjak.

On kaže da podsticajne mere za stvaranje jednakih mogućnosti ili ne postoje ili nisu dovoljne.

"Postoji problem takozvanog inkluzivnog obrazovanja. Slepi i slabovidi sve češće idu u redovne škole, ali tamo nemaju odgovrajućuju podršku, nema udžebenika na Brajevom pismu ili u elektronskom obliku u velikom formatu tako da oni budu vidljivi za slabovide", rekao je Drobnjak.

Kao dodatni problem sa kojim se susreću slepi i slabovidi Drobnjak je naveo nepostojanje dovoljnog broja stručnih lica koji bi sa njima radili, pre svega tifologa i defektologa. "Takođe, nema dovoljno pomagala i nastavnih sredstava kiju su potrebni slepima", dodao je Drobnjak.

On je podsetio da deca u redovnim školama dobijaju bespatno udžbenike, ali da za slepe nije obezbeđeno da besplatno dobijaju udžbenike na Brajevom pismu ili sa uvećanim slovima da mogu da slabovidi mogu da čitaju iz njih.

"Ukazivali smo na taj problem i Ministarstvu prosvete i zaštitniku građana, i poverenici za zaštiti ravnopravnosti Neveni Petruišić. To je nama jako važno jer bez saveremenog obrazovanja ne može se popraviti naš položaj kao u smislu zapošlajavanja tako i naš
ukupni položaj", rekao je Drobnjak.

Kao pozitivne primere Drobnjak je naveo da je Grad Beograd svojevremeno pomogao u zapošljavanju nekoliko slepih i slabovidih ljudi na mestu fizioterapeuta.

Drobnjak navodi da Savez slepih i slabovidih Srbije pomaže svojim članovima da nađu posao na taj način što im pomažu pri konkurisanju, zatim davanjem preporuka i pisanjem molbi.

"Mi kao savez smo u pripremi da otvorimo jedan salon za masažu u Ustaničkoj ulici u Beogradu u kojem bi se, za početak, zaposlilo do pet slepih i slabovidih. Jedan takav salon već postoji u Jevrejskoj ulici i to je urađeno na nivou gradskog saveza. U tom salonu zaposleno je osam ljudi", rekao je Drobnjak.

On je podsetio da daleko veće šanse za posao među slepima i slabovidima imaju oni koji imaju visoko obrazovanje i koji znaju aktivno da rade na kompjuteru.

Stopa nezaposlenosti među slepim i slabovidim ljudima u Evropskoj uniji najviša je u Rumuniji i iznosi 90 odsto, dok je najniža u Švedskoj i iznosi ispod 60 odsto.

(Beta, foto ilustracija:Guliver/Getty Images)