U ritmu naše ličnosti

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Muzički ukus govori o nama više nego što mislimo. Čak i tajanstvena osoba, zahvaljujući svom muzičkom ukusu može biti "pročitana".

Šta, u stvari, poručujemo okolini ako smo verni rok zvuku, a šta ako uživamo u pop baladama? Kakav sklop ličnosti se krije u ljubitelju džeza, a kakav je hevimetalac?

"U istraživanjima o kojima je ovde reč korišćeni su testovi koji nam daju, ne samo informacije o osobinama ličnosti već i mnogo više od toga. Korišćenjem testa ispituju se brojni parametri i njihova povezanost sa muzičkim ukusom. Tu je i reč o stavovima, sistemu vrednosti, kao i emocijama i motivacijiji ljudi koji slušaju određenu vrstu muzike", kaže za "Život plus" Leonora Mihailović, konstruktivistički psihoterapeut.

Zahvaljujući istraživanju koje su 2003. godine sproveli Džejson Rentfrou i Semjuel Gosling, intervjuišući američke tinejdžere o tome koju muziku slušaju, sačinjena je lista od 16 muzičkih žanrova, a zatim su oni svrstani u četiri kategorije: refleksivna/kompleksna (obuhvata bluz, džez, klasičnu i kantri muziku), intenzivna/buntovnička (rok, alternativna i hevi metal muzika), optimistična/konvencionalna (religiozna, pop i muzika iz filmova) i energična/ritmična (rep, hip-hop, soul, fank, elektronska i dens muzika).

Nakon toga proučavano je kako su ove muzičke dimenzije povezane sa dimenzijama ličnosti. Ispostavilo se da su oni koji slušaju refleksivnu/kompleksnu, kao i intenzivnu/buntovničku muziku, otvoreniji za nova iskustva u poređenju sa preostale dve grupe.

Zatim, oni koji slušaju optimističnu/konvencionalnu muziku su najmanje otvoreni za nova iskustva, ali su zato ekstrovertni i pokazuju visok stepen saradnje i savesnosti. Najzad, oni koji vole energičnu/ritmičnu muziku, su ekstrovertni i sremni na saradnju.

U skladu sa tim, ljudi vole određenu vrstu muzike jer poseduju određene karakteristike ličnosti koje ta muzika zadovoljava. Ekstroverti najviše vole muziku koja inicira socijalne interakcije, na primer dens. Osobe koje su veoma otvorene za iskustva vole "teške i mračne" tipove muzike, recimo hevi-metal.

Ako se većina mladih ljudi najradije odlučuje za rokenrol muzičku filozofiju, može li se zaključiti da u tome veliku ulogu ima energija koja je svojstvena mladosti?

"Adolescencija je životni period kada je izuzetno važna samostalnost, kritičko preispitivanje stavova odraslih, borba protiv autoriteta i buntovna orijentacija. Rok muziku sluša tip ličnosti koji voli različitost, pokazuje otpor, dovodi u pitanje uvrežena mišljenja i ideje, pokazuje nezavisnost u mišljenju i sklon je formiranju originalnih stavova", kaže za "Život plus" Leonora Mihailović i dodaje: "Zato bih pre rekla da je ključna karika - bunt, kao neminovnost adolescencije, a ne energija kao vid poletnosti i pokretačke snage mladih. Sa izlaskom iz adolescencije gasi se potreba za otporom prema autoritetima i nastupa adaptacija na preovlađujući sistem vrednosti. Zato ne čudi što rezultati istraživanja govore u prilog tome da, sa odrastanjem, opada zanimanje za rok muziku."

Da li je muzički ukus stabilan tokom vremena?

"Relativno jeste, ali ima odstupanja. Vremenom raste interesovanje za tzv. urbane muzičke pravce, a slabi za ostale. Ekstrovertne osobe od početka ne interesuje rok, a nema izgleda da će kako odrastaju početi da slušaju tu vrstu muzike. Može se reći da s godinama opada interesovanje za rok i pop/dens, a raste za elitnu muziku", zaključuje Leonora Mihailović.

(MONDO)