Za strane banke nema krize

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Stranim bankarima ne smeta mnogo naša loša ekonomska situacija, niti besparica koja je pritisla građane. Lane u zemlje-matice povučeno između 1,5 i 3,5 milijardi evra.

I pored veoma loše ekonomske situacije, besparice i sve teže naplate zajmova, strane banke koje ovde posluju i ne pomišljaju da odu iz Srbije, iako se neke već povlače iz zemalja u našem regionu. Glavni razlog je dobra zarada, mada bankari to ne priznaju, a sa kamatama koje iznose od 25 do 30, pa i 35 odsto, i dalje mogu da zgrnu ekstraprofit na klijentima koje uspeju da nađu.

Ekonomski analitičari pak tvrde da će ovdašnji svetski bankari i u ovoj godini nastaviti da izvlače zaradu u Srbiji i da je prebacuju svojim maticama u inostranstvu. Tokom prošle godine, strane banke su, prema zapadnim analizama, iz Srbije povukle između 1,5 i 3,5 milijardi evra, a iz cele Istočne Evrope čak 55 milijardi evra.

Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ukazuje na to da banke iznose svoju zaradu, ali se ne radi o klasičnom iznošenju kapitala koje bi dovelo do potpunog povlačenja pojedinih inostranih banaka sa domaćeg tržišta, već o povraćaju u zemlje porekla kreditnih linija koje su banke-matice dale filijalama i firmama u našoj zemlji. Razlozi zbog kojih matice međunarodnih banaka, čije su filijale prisutne i u našoj zemlji povlače sredstva, leže i u stanju naše privrede ali i u ekonomskoj situaciji zemalja iz kojih potiču osnivači.

Inače, prema dostupnim podacima, za devet meseci prošle godine banke su zaradile 12 milijardi dinara, ali to je upola manje nego u istom periodu godinu dana ranije. Dobitak je imalo 19 banaka, u iznosu od 29,8 milijardi dinara. Naravno, neke od banaka-stranaca poslovale su i sa gubitkom, ali niko ne najavljuje povlačenje čak ni kao mogućnost. A, profesor Živanović ukazuje:

" Investirana sredstva u srpskoj privredi i kod stanovništva vezana su, kroz kreditne aranžmane, na duže rokove i nisu baš perfektno likvidna, pa samim tim je potrebno vreme za njihovo povlačenje. Takođe, efektivne kamatne stope na kredite i hartije od vrednosti nose stopu prinosa koja je viša od stope koju je moguće ostvariti u zemljama maticama. Realan prinos na državne hartije od vrednosti je u poslednjih dve godine iznosio pet do šest odsto. Kamatne stope na kredite privredi i stanovištvu realno su pozitivne u protivvrednosti u evrima i iznose šest do 11 odsto".

Takođe, ovaj profesor ističe da ne treba zanemariti ni prihode koji se ostvaruju kroz razne naknade i provizije (poslovanje sa karticama kod stanovništva, troškovi valutnih konverzija, troškovi održavanja računa, obrada kreditnih zahteva i slično), koje su još značajno više nego na matičnim tržištima.
" Svakako, možda i najvažnije, prisustvo banaka je i strateška odluka koja je najčešće vezana za orijentaciju ulaska države u EU i dostizanje nivoa ekonomske aktivnosti koja vlada u tim zemljama". kaže Živanović i dodaje da je prinos na kapital još uvek je pozitivan. Na kraju, ino-banke su dosta i uložile na ovom tržištu, a ovo nije najbolji trenutak za prodaju, jer bi sada verovatno zabeležile negativnu cenu izlaska, prenose Novosti.

(MONDO, Foto Guliver Getty Thinkstock)

D@cha · Prijatelj foruma

Naravno da nema a koja je ostala domaca osim komercijalne i Aik bankr ,lopovi na vlasti su unistili Razvojnu banku Vojvodine,znaci pored te tri koja je jos domaca ,odgovor NEMA,narodna banka je dozovlila da rade sta zele,naplacuje se odrzavanje racuna,platne kartice,guraju sve i svasta,i deru narod.pa izbor je vas,Tretman u bankam kada odete na odmor i vidite ime svoje banke ,vi u stvari niste niko i nista,po anjmanje klijent te banke (licno uveren u sve ovo)