Dogodilo se na današnji dan.....

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 13. maj

1643. - Veliki zemljotres u Santjagu (Čile) usmrtio je trećinu stanovništva grada.

1798. - Rođen je srpski slikar Konstantin Danil, jedan od najvećih srpskih slikara 19. veka, predstavnik srpskog bidermajera. U stilu i tehnici bliskim bečkim klasicistima radio je ikonostase (najznačajniji su u Uspenskoj crkvi u Pančevu i u eparhijskoj crkvi u Temišvaru), portrete, mrtvu prirodu, kompozicije. Dostigao je pravo majstorstvo kao portretista, ispoljavajući izuzetnu umetničku snagu i plemenitost kolorita, pogotovo u periodu oslobađanja stega stilizacije, kad je modelovao slobodnije i težio psihološkoj analizi, što je naročito upečatljivo u portretima "Pavle Kengelac" i "Umetnikova žena".

1830. - Ustanovljena je Republika Ekvador. Prvi njen predsednik bio je Juan Jose Flores.

1835. - Osnovana je prva strana ambasada na Havajima.

1848. - Skupština predstavnika 175 crkvenih opština vojvođanskih eparhija, zajedno s delegatima iz Srbije, izabrala je u Sremskim Karlovcima mitropolita Josifa Rajačića za partijarha, a pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu. Skupština je istakla i pravo Srba u Austriji i Ugarskoj na autonomni politički i kulturni razvoj, a 15. maja proglasila je Srpsku Vojvodinu, koja je obuhvatala Srem, Vojnu Krajinu u Sremu, Baranju i Bačku s bečejskim i šajkaškim okruzima i Banat s Vojnom Krajinom i kikindskim okrugom. Proklamovan je savez Srpske Vojvodine sa Slavonijom, Hrvatskom i Dalmacijom. Austrijska i mađarska vlada proglasile su odluke Majske skupštine nezakonitim, ali je austrijski ustav od 4. marta 1849. potvrdio osnivanje Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata, u koje su uključeni Bodroška, Torontalska, Tamiška i Krašovska županija i Rumski i Iločki okrug Sremske županije. Vojvodina je dobila status posebne upravne teritorije, a austrijski car dobio je titulu velikog vojvode. Austrija je 27. decembra 1860. ukinula Srpsku Vojvodinu i priključila je Ugarskoj.

1851. - Rođen je srpski pisac Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, a jedna od njih - "Švabica" - fragmentarno je sačuvana. Mada obeležene patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke - sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom - imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog, ruskog književnog teoretičara Nikolaja Černiševskog, kao i francuskog pisca Ežena Srkriba (Eugene Scribe). Kao lekar, učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Vetar", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter".

1862. - Rođen je srpski pisac Janko Veselinović, realista i romantik narodnjak, prevashodno slikar mačvanskog sela, koje je opisivao s mnogo ljubavi, idealizujući patrijarhalni život. Odlično je poznavao srpski jezik i vešto ga koristio u romanima, pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani "Hajduk Stanko", "Junak naših dana", "Borci", zbirke pripovedaka "Slike iz seoskog života", "Od srca srcu", "Rajske duše", "Zeleni vajati", "Male priče", "Seljanka", pozorišna igra s pevanjem "Đido" (s Dragomirom Brzakom), komad "Potera" (s Čiča-Ilijom Stanojevićem).

1881. - Rođen je srpski socijalista Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji, pacifista, tj. vatreni protivnik rata, mada se kao rodoljub borio u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do pogibije 1914. Predvodio je u aprilu 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića i potom je morao da emigrira u Beč. Po povratku u otadžbinu, posle Majskog prevrata 1903, uređivao je "Narodne novine". Sekretar Srpske Socijaldemokratske partije postao je 1908, a teorijski časopis "Borba" pokrenuo je 1910.

1887. - U Beogradu je osnovana Provizorna opservatorija Velike škole, čiji je rad omogućio izradu desetina naučnih radova koji su poslužili kao osnova za istraživanja klimatskih uslova. Kada je 1947. osnovan Republički hidrometeorološki zavod Srbije , Opservatorija je postala njegov sastavni deo.

1888. - U Brazilu je ukinuto ropstvo.

1931. - Umro je srpski kompozitor i horovođa Josif Marinković, član Srpske kraljevske akademije, koji je najveći deo stvaralaštva posvetio herojskoj romantičarskoj muzici, znatno je obogativši u tehničkom i izražajnom pogledu. Njegove solo pesme i mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos srpskoj muzici. Završio je Orguljašku školu u Pragu, a u Beogradu je bio dirigent pevačkog društva "Obilić". Dela: horske kompozicije "Narodni zbor", "Junački poklič", "Kola", "Potočara", "Zadovoljna reka", solo pesme "Čežnja", "Kaži mi, kaži, Stojanke", crkvena muzika "Liturgija", "Pomen", "Carju nebesni", "Opelo".

1940. - Vinston Čerčil, britanski premijer, održao je čuveni govor u kojem je rekao da nema šta drugo da ponudi do "krv, suze i znoj".

1946. - U SAD-u je 58 čuvara iz logora Mathauzen osuđeno na smrt.

1950. - Diner's Club izbacio je svoje prve kreditne kartice.

1952. - Pandit Nehru postao je premijer Indije. On je posle Gandija najznačajniji borac za oslobođenje Indije od kolonijalnog ropstva.

1966. - Rolingstonsi su izdali album "Paint it Black".

1970. - Premijerno je prikazan film Bitlsa "Let it Be".

1979. - Iranski šah i njegova porodica u Teheranu su osuđeni na smrt.

1981. - Na trgu Svetog Petra u Rimu u atentatu ranjen papa Jovan Pavle II. Atentator Mehmed Ali Agdža uhapšen, a iz zatvora pušten posle 20 godina i u junu 2000. predat Turskoj.

1990. - U Zagrebu na stadionu u Maksimiru na fudbalskoj utakmici zagrebačkog "Dinama" i beogradske "Crvene zvezde" dogodio se obračun navijača ta dva kluba.

1994. - Ministri inostranih poslova SAD, Evropske unije i Rusije u Ženevi postigli saglasnost o zajedničkoj strategiji u rešavanju bosanskog konflikta.

1999. - Peru i Ekvador potpisali dokument o razgraničenju, okončavši, posle šest decenija, spor zbog kog su te zemlje triput ratovale.

1999. - U 97. godini života umro Džin Sarazen, jedan od samo četiri golf-igrača koja su osvojila četiri glavna profesionalna kupa u golfu.

2000. - U Novom Sadu ubijen Boško Perošević, predsednik Izvršnog veća Vojvodine i član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 14. maj

1610. - Francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz dinastije Burbona, u Parizu je ubio jedan katolički verski fanatik. Na prestolu ga je nasledio devetogodišnji Luj XIII, s kraljicom majkom Marijom Mediči kao regentom.

1771. - Rođen velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svo bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi.

1796. - Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka protiv velikih boginja, položivši time temelj moderne imunologije.

1811. - Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1900. - U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima je prvi put ženama dozvoljeno da učestvuju.

1912. - Umro je švedski pisac Johan August Strinberg, najkontroverznija ličnost švedske književnosti.

1921. - U Italiji su održani prvi izbori posle Prvog svetskog rata, na kojima je fašistički pokret, uprkos nasilju i pritiscima na birače, osvojio samo 35 od 535 poslaničkih mesta.

1921. - Američki sudija Florens Alen postala je prva žena koja je na smrt osudila muškarca, ubicu Frenka Motoa koji je pogubljen tri meseca kasnije.

1932. - Umro je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu.

1940. - Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemačka vrhovna komanda je naredila razaranje Roterdama: stotinak bombardera se okomilo na nebranjeni grad i pretvorilo ga u ruinu, usmrtivši pri tom oko hiljadu ljudi.

1948. - Osam casova pre okončanja britanskog mandata u Palestini, proglašena je država Izrael, s predsednikom Haimom Vajcmanom i šefom vlade Davidom Ben Gurionom, na šta su sutradan arapske zemlje odgovorile invazijom na jevrejsku državu.

1955. - Ugovor o osnivanju Varšavskog pakta na kraju četvorodnevne konferencije komunistickih zemalja Evrope u Varšavi potpisale su Albanija, Bugarska, Madjarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, Sovjetski Savez i Čehoslovačka.

1964. - Sovjetski lider Nikita Hruščov otvorio je Asuansku branu u Egiptu, koju su izgradili sovjetski stručnjaci.

1972. - Japanu je posle 27 godina pod okupacijom SAD vraćeno ostrvo Okinava, ali je znatan deo ostrva ostao pod kontrolom američke vojske.

1973. - Lansirana je prva američka vasionska laboratorija 'Skajlab I'.

1988. - Irački avioni su bombama zapalili pet brodova pored iranskog naftnog terminala Larak u Zalivu.

1989. - Vodja peronista Karlos Menem postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.

1991. - Samoubistvo je izvršila Đang Ćing, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, jedan od vodja 'Kulturne revolucije' od 1966. do 1976. koja je Kinu unazadila u svakom pogledu i u kojoj su represalijama izložene stotine hiljada ljudi optuženih za 'buržoaska skretanja'.

1995. - Na izborima u Argentini predsednik Karlos Menem nadmoćno je obezbedio drugi mandat na čelu države.

1998. - Umro je američki pevač i filmski glumac italijanskog porekla Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama 'Stranci u noći' i 'Njujork, Njujork'.

1999. - U napadu avijacije NATO sa osam razornih bombi na izbegličku kolonu kosovskih Albanaca koji su se vraćali kućama, kod sela Koriša u blizini Prizrena ubijeno je 87 civila, medju kojima više od polovine dece izmedju šest meseci i 10 godina. Dan kasnije NATO je priznao napad, izrazivši 'duboko žaljenje' zbog civilnih žrtava, mada je saopštio da je napadnut 'legitimni vojni cilj', ali nije umeo da objasni 'razloge zbog kojih su civili bili na toj lokaciji u vreme napada'.

1999. - Niš je bombardovan osmi dan zaredom, 26. put od početka NATO agresije na Srbiju [SRJ]. Uz ponovnu upotrebu kasetnih bombi. Na ostacima projektila bačenih na Fabriku duvana u tom gradu nalazile su se poruke napadača - 'Da li još hoćete da budete Srbi' i 'Trčite što brže'.

2002. - Šefovi diplomatija NATO i Rusije odobrili su sporazum o formiranju Saveta NATO-Rusija radi saradnje u borbi protiv terorizma i sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 15. maj

1536. - Engleski sud je proglasio krivim za preljubu i incest Anu Bolen , drugu ženu kralja Henrija VIII , i njenog brata lorda Rošfora i osudio ih na smrt.

1571. - Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.

1767. - Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.

1773. - Rođen je austrijski državnik knez Klemens Meternih [Metternić], najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije [1809-48]. Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu čiji je osnovni
cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

1796. - Trupe Napoleona Bonaparte ušle su u Milano.

1847. - U Italiji je umro irski političar Danijel O'Konel, zvan Osloboditelj [O'Connell]. Kao član britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati zakon o emancipaciji katolika
[1829]. Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.

1848. - U Beču je izbio ustanak protiv apsolutističkog režima koji je primorao vladu da povuče oktroisani ustav donet 25. aprila i
da raspiše izbore.

1859. - Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri [Pierre Curie]. Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom [Marie] otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom
[Antoine-Henri Becljuerel].

1886. - Umrla je američka književnica Emili Dikinson [Emily Dickinson]. Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.

1891. - Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, autor romana 'Bela garda', pretočenog u dramu 'Dani turbina' koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je i po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, kao i po romanu 'Majstor i Margarita'.

1914. - Umro je srpski istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske
akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka ['Istorija srpske književnosti'].

1918. - Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.

1923. - Velika Britanija priznala je Transjordan pod emirom Abdulahom kao nezavisnu državu.

1940. - U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.

1940. - Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.

1943. - Raspuštena je Komunistička internacionala [Kominterna].

1945. - Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.

1948. - Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

1955. - U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.

1957. - Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.

1987. - Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort [Hayworth], holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka ['Samo anđeli imaju krila', 'Đilda', 'Dama pod sumnjom'].

1989. - Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.

1991. - Edit Kreson [Edith Crešon] postala je prva žena premijer Francuske.

1992. - Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom izbegao u Moskvu.

1992. - Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije [JNA] iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.

1996. - Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji je postao premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da hindu nacionalista dobije mesto premijera.

1996. - Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme
koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskim organizacijama i time gura zemlju u propast.

1999. - Italija je dobila novog predsednika Karla Azelja Čampija.

2001. - Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini 'Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu' i pored protivljenja Srba sa Kosova,
koji su smatrali da taj najviši pravni akt pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 16. maj

1532. - Španski osvajač Fransisko Pizaro iskrcao se sa malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.

1703. - Umro je francuski pisac Šarl Pero,autor čuvene zbirke bajki 'Vilinske priče', u kojoj su i 'Mačak u čizmama', 'Crvenkapa' i 'Uspavana lepotica'.

1770. - U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj [kasnije Luj XVI] i Marija Antoaneta, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Nakon Francuske revolucije 1789. osudjeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.

1812. - Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureštu kojim su za srpske ustanike predvidjeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.

1881. - U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.

1898. - Rodjen je srpski pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama 'Otkrovenje' smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije izmedju dva svetska rata.

1898. - Rodjena je književnica Desanka Maksimović, jedna od najpopularnijih srpskih pesnikinja ['Pesnik i zavičaj', 'Tražim
pomilovanje', 'Nemam više vremena', 'Slovo o ljubavi'].

1916. - Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.

1917. - U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisac Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio ['Mi čekamo cara','Tamnica',
'Nirvana', 'Možda spava'].

1924. - Rodjen je gambijski državnik Daud Džavara, osnivač [1959] i lider [od 1960] Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.

1929. - U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije [od 1931. poznate kao Oskar] filmu 'Krila', glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Dženingsu.

1947. - Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.

1969. - Sovjetski vasionski brod 'Venera 5' približio se Veneri iizbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.

1972. - Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku pustili su u rad hidroenergetski sistem 'Djerdap'
na Dunavu.

1974. - Skupština SFRJ proglasila je Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika države.

1974. - Helmut Šmit je postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta.

1975. - Japanka Junko Tabei je postala prva žena koja se popelana najviši svetski vrh - Maunt Everest.

1989. - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider,Deng Hsijaoping, sreli su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, nakon 30 godina, prekinut 'tihi hladni rat' izmedju ove dve najveće komunističke države.

1991. - Britanska kraljica Elizabeta je, tokom zvanične posete SAD-u, postala prva kraljica koja se obratila Kongresu.

1992. - Povlačeći se iz Bosne, JNA je digla u vazduh bihaćki aerodrom pod planinom Plješevicom vredan oko šest milijardi dolara.

2003. - Od srčanog udara umro je američki glumac Robert Stak koji je slavu stekao ulogom detektiva Eliota Nesa u TV seriji o borbi protiv mafije 'Nesalomivi'.

2005. - Usvajanjem zakona u kuvajtskom parlamentu, posle više od 40 godina, žene su dobile pravo glasa i pravo učešća na izborima.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 17. maj

1395. - Kraljević Marko - prema oskudnim istorijskim podacima - poginuo je kao turski vazal u bici na Rovinama protiv vlaškog vojvode Mirče.

1749. - Rođen engleski lekar Edvard Džener, pronalazač vakcine protiv velikih boginja, čime je utemeljio modernu imunologiju.

1809. - Francuski car Napoleon I izdao je dekret kojim je prisvojio papske teritorije [državu].

1900. - Rođen iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbaciivanja šaha [cara] Mohameda Reze Pahlavija, vratio u Iran iz izbeglištva.

1911. - Rođena američka filmska glumica irskog porekla Morin O'Saliven, poznata po ulogama Tarzanove partnerke Džejn.

1917. - Umro srpski vojskovodja vojvoda Radomir Putnik, koji se kao strateg posebno iskazao u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.

1935. - Umro je francuski kompozitor Pol Dika, profesor Pariskog konzervatorijuma, koji se inspirisao klasičnom tradicijom, obogativši je uticajem kasnoromantičara i impresionista.

1940. - Nemačka u Drugom svetskom ratu okupirala glavni grad Belgije Brisel.

1946. - Zbog saradnje s nemačkim nacistima, predsednik vlade Rumunije u Drugom svetskom ratu Mitri Antonesku osuđen je na smrt.

1954. - Vrhovni sud SAD osporio pravilo iz 1896. da obrazovanje treba da bude 'odvojeno ali jednako', čime je odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.

1957. - Egipat je zabranio izraelskim trgovačkim brodovima prolaz kroz Suecki kanal.

1965. - Između SAD i Velike Britanije obavljen prvi transatlantski TV prenos programa u boji.

1974. - U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina poginulo je 32 ljudi.

1987. - Irački ratni avion 'F-I miraž' ispalio je dve 'egzoset' rakete na američki vojni brod 'Stark' koji je patrolirao Zalivom, usmrtivši 37 i ranivši 62 mornara.

1991. - Ruska federacija nezavisnih sindikata odbacila je odluku sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova o zabrani štrajkova.

1994. - U Malaviju su održani prvi višepartijski izbori, na kojima je vlast izgubio predsednik Kamuzu Banda koji je tri decenije diktatorski upravljao tom afričkom državom.

1995. - Pobednik predsedničkih izbora u Francuskoj Žak Širak preuzeo je dužnost šefa države, obećavši da će uliti nov elan naciji razdiranoj nejednakošću i nezaposlenošću.

1997. - U Kinšasu, glavni grad Zaira [sada Kongo], ušle su pobunjeničke snage, čiji je vodja Loran Kabila preuzeo vlast kao novi šef države, dan posle bekstva iz Kinšase predsednika
Mobutua. Kabila je objavio da je ime zemlje Zair promenjeno u Demokratska Republika Kongo.

1999. - Izbore u Izraelu dobio je vodja Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua, lidera desničarskog Likuda, što je značilo novi podstrek mirovnom sporazumu Izraela s Palestincima.

2004. - Predsedavajući iračkog vladajućeg Saveta, šiitski vodja Abdul Zahra Otman Muhamed, ubijen je u samoubilačkom napadu automobilom-bombom u Bagdadu. U napadu je poginulo još osam
ljudi.

2007. - Vlada Dubaija nagradila je sa 50.000 dirhama [13.600 dolara] 63-godišnjeg Pakistanca Mohamada Nazjera, baštovana, zato što nikada, tokom 28 godina rada, nije zakasnio na posao. Nagrada odgovara visini 49 njegovih jednomesečnih plata.

2007. - Ronaldu Dagetu [43], koji je od 1982. šest puta proglašavan krivim za vožnju u pijanom stanju, sud države Njujork je izrekao kaznu doživotne robije zbog 'smrtonosnog nepoštovanja' okoline. Daget će ovog puta u zatvoru morati da provede minimum 20
godina.

2007. - Svečanim potpisivanjem Akta o kanonskim vezama između Moskovske patrijaršije i Ruske crkve u dijaspori [Zagranične] okončan je višedecenijski raskol Ruske pravoslavne
crkve.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 18. maj

1781. - Španci su u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupak Amarua II.

1799. - Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija 'Seviljski berberin' i 'Figarova ženidba', koje su inspirisale Đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere.

1800. - U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka.

1803. - Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.

1804. - Napoleon Bonaparta je proglašen carem Francuske, a u decembru je krunisan kao Napoleon I.

1836. - Rođen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom.

1868. - Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. Sa prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.

1872. - Rođen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za knjizevnost 1950.

1883. - Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu 'Bauhaus'.

1911. - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Male, direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba [10 simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orekstar].

1919. - Rođena je britanska prima balerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.

1920. - U Poljskoj, blizu Krakova rođen je Karol Vojtila, koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1944. - U Sovjetskom Savezu je počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali sa Nemcima.

1954. - Stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1973. - Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD.

1974. - Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1988. - Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.

1992. - Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995. - Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriranja iz SSSR stekao svetsku slavu.

1996. - Romano Prodi postao je premijer 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije [2006] Prodi je ponovo postao premijer 61. italijanske vlade.

1996. - Pod pritiskom međunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela je potpredsednica Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998. - Vlada SAD-a podnela veliku tužbu protiv Majkrosoft korporacije, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999. - Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okoncane sedmogodišnje surove borbe.

2000. - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 19. maj

1635. - Francuska je u Tridesetogodišnjem ratu [1618. - 1648.] objavila rat Španiji.

1649. - Prvi put je upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku.

1762. - Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta.

1802. - Napoleon Bonaparta ustanovio je Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1861. - Rođena je australijska operska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.

1890. - Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, osnivač Komunističke partije Vijetnama [1930.] i predsednik Demokratske Republike Vijetnam [Severni Vijetnam] od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969.

1890. - Rođen je jugoslovenski slikar i karikaturista Petar Pjer Križanić, jedan od osnivača 'Ošišanog ježa'.

1898. - Umro je engleski državnik Vilijam Juert Gledston, koji je između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio takozvanu treću parlamentarnu reformu.

1906. - Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično su otvorili Simplon tunel kroz Alpe kojim su povezane Italija i Švajcarska.

1925. - Rodjen je američki borac za građanska prava Malkolm Litl, poznat kao Malkolm X. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928. - Rođen je kambodžanski diktator Salot Sar, poznat kao Pol Pot. Tokom njegove vladavine [1975. - 78.] pobijeno je više od milion ljudi.

1930. - Bele žene u Južnoj Africi su dobile pravo glasa.

1935. - U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, a svoje doživljaje opisao je u knjizi 'Sedam stubova mudrosti'.

1945. - Više od 40 američkih bombardera napalo je Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974. - Tesnom većinom Valeri Žiskar d'Esten pobedio je Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989. - Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Tada je stavljen u kućni pritvor u kome je bio do smrti 17. januara 2005.

1994. - Umrla je Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa.

1997. - U Bangladešu je u snažnom ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, a više od milion je ostalo bez kuća.

2000. - Kina i Evropska unija postigle su sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO.

2003. - Indonežanska vojska započela je ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi su označili prekid primirja koji su potpisale obe strane u decembru 2002. godine i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.

2004. - U Velikoj Britaniji je otvorena prva banka embriona na svetu.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 20. maj

1349. - Državni sabor u srpskom prestonom gradu Skoplju usvojio je prvi deo Dušanovog zakonika, odnosno 'Zakonik blagovernago cara Stefana', kako je glasio zvaničan naziv, kojim su utvrdjena opšta načela uredjenja države. Pored odredaba
ustavnog karaktera, Zakonik je regulisao prava staleža, štiteći i najniže staleže, i imao je kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Zakonik je 1354. dopunjen na Državnom saboru u Seru. Radjen je na osnovu običajnog prava, crkvenog zakonodavstva i posebno rimsko-vizantijskog prava.
Zakonik proklamuje da sudije treba da se drže zakona čak i kada je on suprotan vladarevoj volji. Sačuvano je 25 prepisa. Najstariji
prepis iz 14. veka sačuvan je u srpskom manastiru u Strugi [sada se nalazi u Moskvi].

1498. - Portugalski moreplovac Vasko da Gama uplovio je u luku Kalikat na jugozapadu Indije, pošto je prethodno prvi uspeo da
oplovi oko Afrike.

1506. - Umro je španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo, koji je 1492. otkrio Ameriku, ali je do smrti verovao da je otkrio istočne obale Indije.

1799. - Rodjen je francuski pisac Onore de Balzak, začetnik evropskog realizma, autor oko stotinu knjiga s više od 2.000 likova. Prikazao je široku galeriju tipova iz svih društvenih
sredina, raznih temperamenata i karaktera, koje pokreću raznolike pobude - od novca do vlasti, od ljubavi i idealizma do slepih nagona
i brutalne eksploatacije.

1806. - Rodjen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil, jedan od tvoraca liberalne političke teorije. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa medju pojavama, a u
etici zastupao utilitarizam polazeći od učenja engleskog filozofa Džeremija Bentama. U ekonomiji je poslednji značajan predstavnik
engleske klasične škole - poznat je po teoriji troškova proizvodnje.

1915. - Rodjen je izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za šest dana zaposeo Sinaj, Gazu,
Zapadnu obalu i Golansku visoravan.

1927. - Mirom u Džedi potpisanim s kraljem Ibn Saudom, Velika Britanija je priznala nezavisnost Saudijske Arabije.

1956. - Eksplodirala je prva hidrogenska bomba bačena iz aviona, koju su Amerikanci izbacili iznad pacifičkog ostrva Bikini.

1956. - Umro je engleski pisac i karikaturista Maks Birbom, majstor satire i ironije. Dela: roman 'Zulejka Dobson', kritike
'Božićnji venac', 'Dela Maksa Birboma'.

1980. - U Kvebeku je na referendumu o nezavisnosti od Kanade 60 odsto birača glasalo protiv otcepljenja.

1990. - U Rumuniji je na prvim demokratskim slobodnim izborima posle 45 godina pobedio Front nacionalnog spasa.

1992. - Moskva je upozorila da je protiv stranog mešanja u sukob Jermena i Azera u oblasti Nagorno Karabah.

1999. - U napadu aviona NATO ubijena su četiri pacijenta u bolnici 'Dr Dragiša Mišović' u Beogradu. Dva projektila uništila su odeljenja za neurologiju, za dečje plućne bolesti i za
ginekologiju i operacione sale na neurologiji, ginekologiji i hirurgiji. Napad je potom u središtu NATO u Briselu opisan kao 'greška', uz tvrdnju da je reč samo o jednoj laserski vodjenoj bombi koja je eksplodirala 'oko 500 metara od centra ciljanog područja'.

1999. - Protivavionci 250. brigade protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije - koji su nepuna dva meseca ranije oborili američki 'F-117A' - pogodili su iznad Surčina kod Beograda, na 5.000 metara visine, 'veliki cilj', koji se potom srušio u Spačvansku šumu u Hrvatskoj, objavili su kasnije jugoslovenski mediji. Prema tom izvoru, prateći radio saobraćaj u vazduhu VJ je saznala da je oboren famozni strateški bombarder 'B-2A', što su u proleće 2000. potvrdili i ruski obaveštajni izvori. Navodno je reč o prvoj iz serije najskupljih letilica američkog ratnog vazduhoplovstva nazvanoj 'Duh Misurija', 'stelt' [nevidljive] tehnologije kao i 'F-117A', predatoj u decembru 1993. 509. bombarderskom Vingu u bazi Vajtmen. 'Duh Misurija', koji je 13 dana ranije razorio kinesku ambasadu u Beogradu, pogodjen je pri povratku u grupi s još dva aviona, s kojima je razorio bolnicu 'Dr Dragiša Mišović'. NATO o tome ništa nije saopštio.

2002. - Istočni Timor proglasio je nezavisnost pošto je misija Ujedinjenih nacija koja je upravljala bivšom portugalskom kolonijom od 1999, kad su tu ostrvsku državu napustile indonežanske snage, predala vlast lokalnoj vladi.

2004. - Pripadnici 'Božje armije otpora' u Ugandi, ekstremne pseudohrišćanske organizacije bez precizne političke platforme, masakrirali su više od 40 ljudi u jednom selu na severu
zemlje.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 21. maj

1471. - Rođen nemački slikar i graver Albreht Direr, jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež.

1471. - U londonskom zatvoru Tauer ubijen engleski kralj Henri VI, poslednji monarh iz dinastije Lankaster, svrgnut u dinastičkim borbama, nazvanim Rat ruža. Njegov lik inspirisao Vilijama Šekspira za dramu Henri VI. Presto preuzeo Edvard IV.

1502. - Portugalci otkrili nenastanjeno ostrvo Sveta Jelena u južnom Atlantiku.

1527. - Rođen španski kralj Felipe II, sin i naslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao pobunu u Holandiji, što je kasnije dovelo do njene nezavisnosti.

1639. - Umro italijanski filozof - dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, 1599. osuđen na doživotni zatvor. Oslobođen posle 27 godina, na intervenciju pape Urbana VIII. Ideal države opisao u delu "Grad sunca", koji je postao udžbenik utopijske filozofije.

1844. - Rođen francuski slikar Anri Ruso Carinik, prvi slikar-naivac čije su slike ušle u Luvr.

1845. - Rođen glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca XIX veka.

1860. - Rođen holandski lekar Vilem Ejnthoven, osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924.

1894. - Kralj Aleksandar Obrenović ukinuo liberalni ustav iz 1888. i vratio na snagu ustav iz 1869.

1895. - Umro austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe, autor popularnih opereta.

1904. - U Parizu osnovana Svetska fudbalska federacija, FIFA.

1921. - Rođen ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljiv protivnik režima, 1980. izgnan iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.

1927. - Američki pilot Čarls Lindberg prvi preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelija Erhart kao prva pilotkinja preletela Atlantski okean.

1935. - Umro holandski botaničar Hugo de Fris, osnivač eksperimentalne genetike.

1935. - Umrla američka pacifistkinja i društvena reformatorka Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931.

1945. - Sirija i Liban prekinuli pregovore s Francuskom i tražili punu nezavisnost.

1967. - Više od 300 ljudi stradalo u požaru u jednoj robnoj kući u Briselu.

1969. - Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija, brata predsednika SAD Džona Kenedija, takođe ubijenog u atentatu, osuđen na smrtnu kaznu. Kazna preinačena u doživotnu robiju.

1981. - Socijalista Fransoa Miteran postao predsednik Francuske, Pjer Moroj premijer.

1982. - Britanske trupe iskrcale se na Foklandska ostrva, koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

1989. - Kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili zahtev vlade da napuste trg.

1991. - Bivši premijer Indije Radživ Gandi ubijen bombom skrivenom u buket cveća tokom predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madrasa.

1991. - Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam oboren posle 14 godina vladavine. Otišao u izbeglištvo.

1992. - Senat SAD doneo zakon kojim se Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD-a zbog umešanosti u sukobe u bivšim jugoslovenskim republikama.

1993. - Senat Venecuele suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa pod optužbom za korupciju.

1996. - Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo tanzanijski feribot. Od oko 1.000 ljudi spaslo se njih 114.

1997. - Poljska i Ukrajina potpisale sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.

1998. - Pod pritiskom masovnih demonstracija, predsednik Indonezije Suharto podneo ostavku posle 32 godine diktatorske vladavine.

2001. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija proglasio reku Kongo ponovo otvorenom, posle rata koji je trajao više od dve i po godine. Zatvaranje imalo za posledicu nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.

2002. - Državni sekretar SAD Kolin Pauel saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć Jugoslaviji.

2003. - U zemljotresu jačine 6,7 stepeni Rihterove skale u glavnom gradu Alžira i okolini poginula 2.241 osoba, povređeno njih 10.243.

2006. - Većina građana Crne Gore izjasnila se na referendumu za nezavisnost. Srbija, u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, nasledila pravo na međunarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim međunarodnim organizacijama.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 22. maj

337. - Umro je rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo u Rimskom carstvu. Godine 325. sazvao je prvi hrišćanski sabor u Nikeji.

1455. - Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj je počeo tridesetgodišnji "Rat dveju ruža" između dinastija Lankaster i Jork.

1813. - Rođen je nemački kompozitor Rihard Vagner, reformator opere i orkestra. Stvarao je muzičke drame epskih razmera, proširio Betovenov simfonizam u operskoj partituri i postigao prožimanje dramske radnje i muzike ("Ukleti Holanđanin", "Tanhojzer", "Tristan i Izolda", "Prsten Nibelunga", "Parsifal").

1833. - U Čileu je usvojen ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.

1859. - Rođen je engleski pisac Artur Konan Dojl, proslavljeni autor kriminalističkih romana u kojima su glavni junaci detektiv Šerlok Holms i njegov prijatelj dr Votson.

1873. - Umro je italijanski pisac Alesandro Manconi, čije su delo i ideje snažno uticale na nacionalni pokret "rizorđimento" četrdesetih godina 19. veka ("Verenici", posmrtna oda Napoleonu I Bonaparti "Svete himne", drame "Grof Karmanjola", "Adelki").

1885. - Umro je francuski književnik Viktor Igo, uz Balzaka najznačajnija ličnost u francuskoj književnosti. Od 1841. je član Akademije, a od 1845. poslanik u parlamentu gde se zalaže za slobodu štampe, ukidanje smrtne kazne i socijalne reforme. Nakon državnog udara Napoleona Bonaparte, odlazi u 19-godišnje izgnanstvo gde je napisao najpoznatija dela, romane "Jadnici" i "Zvonar Bogorodične crkve".

1907. - Rođen je engleski pozorišni i fimski glumac, režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najboljih tumača Šekspirovih likova, dobitnik Oskara za film "Hamlet". Godine 1970. dobio je plemićku titulu.

1914. - Velika Britanija je od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.

1915. - U najtežoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji u sudaru dva voza, u Škotskoj, poginulo je 227 ljudi.

1918. - Nemački avioni bombardovali su Pariz u Prvom svetskom ratu.

1939. - Hitler i Musolini potpisali su "Čelični pakt" o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.

1943. - U Moskvi je saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala (Kominterna). Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.

1970. - Umro je jugoslovenski reditelj i scenograf Bojan Stupica. Od 1949. bio je reditelj i jedan od glavnih organizatora u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, a od 1957. režirao je u beogradskom Ateljeu 212 i u Narodnom pozorištu.

1972. - Predsednik SAD Ričard Nikson sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta ŠSR Leonidom Brežnjevom, kao prvi američki predsednik koji je posetio Sovjetski Savez.

1972. - Cejlon je postao republika u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Šri Lanka.

1989. - Indija je izvršila probu svoje prve rakete zemlja-zemlja srednjeg dometa.

1992. - Generalna skupština UN primila je u punopravno članstvo tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu je postignut sporazum između predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana SR Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.

1997. - Pola miliona Poljaka pohrlilo je da vidi svog zemljaka, Papu Jovana II tokom njegove desetosatne posete toj zemlji.

1997. - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je ministra odbrane i nekoliko generala, nakon što su odbili da smanje budžet i da izvrše reorganizaciju vojske.

1998. - Glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana 20-godišnja borba između prostestanata i katolika. Za ustavne promene glasalo je blizu 95 odsto glasača.

1999. - U najvećem talasu izbeglica sa Kosova oko 7.700 Albanaca prešlo je u Makedoniju.

2000. - Izraelske sudije oborile su zakon koji je branio ženama da se mole ispred Tora arabeski na Zapadnom zidu, jevrejskom sveštenom mestu.

2001. - Nacionalna skupština Francuske odobrila je kontroverzni predlog zakona kojim bi ostrvo Korzika dobilo više prava. Protesti separaatista na tom ostrvu protiv Pariza trajali su 20 godina.

2003. - Savet bezbednosti UN ukinuo je 13-godišnje sankcije Iraku, istovremeno dajući SAD i Velikoj Britaniji velika ovlašćenja u vođenju te zemlje i njene naftne industrije.

2003. - Sedamdesetogodišnji Japanac Juićiro Miura, uspeo je da se popne na Mont Everest i tako postao najstariji čovek koji se ikada popeo na najvišu planinu u svetu.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 23. maj

1430. - Burgunđani su u Stogodišnjem ratu u Kompijenju zarobili francusku nacionalnu junakinju Jovanku Orleanku i predali je Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt pod optužbom da je jeretik i veštica. Na osnovu ove presude Jovanka Orleanka je spaljena na lomači.

1498. - Na lomači spaljen italijanski dominikanski kaluđer Đirolamo Hijeronimus Savonarola, crkveni reformator koji je napadao moralnu iskvarenost rimske kurije, posebno pape
Aleksandra VI.

1533. - Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio da je poništen brak engleskog kralja Henrija VIII s Katarinom Aragonskom i da je zakonito njegovo venčanje sa Anom Bolen u
januaru 1533, što je izazvalo bes Vatikana.

1618. - Pobunom Čeha protiv Habzburške monarhije, u Pragu je izbio Tridesetogodišnji rat, najsvirepiji sukob feudalne epohe u Evropi.

1707. - Rođen švedski prirodnjak Karl fon Line,
osnivač moderne sistematike u biologiji, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu [dvojnu] nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena - roda
i specije [vrste].

1848. - Rođen nemački inženjer i pronalazač Oto
Lilijental, jedan od pionira avijacije.

1883. - Rođen američki glumac Daglas Elton Ulman,
poznat kao Daglas Ferbanks, veoma popularan u periodu nemog filma, jedan od najpoznatijih pustolova u istoriji kinematografije.

1886. - Umro nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta, član Pruske akademije nauka, koji se uglavnom bavio istorijom germanskih i romanskih naroda, ali je
pisao i o narodima centralne i jugoistočne Evrope.

1906. - Umro norveški pisac Henrik Ibzen, jedan od najvećih u istoriji drame, bespoštedan kritičar građanskog društva.

1908. - Rođen američki fizičar Džon Bardin, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972.

1915. - Italijanske trupe počele su napad na austrijski položaj na Soči, čime je kraljevina Italija ušla u Prvi svetski rat na strani sila Antante.

1920. - Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.

1939. - Adolf Hitler najavio je nameru da započne svetski rat obraćajući se najvišim nemačkim vojnim komandantima: 'Ovoga
puta nema mnogo da se raspravlja. Imaćemo rat. Odlučio sam da zbrišem Poljsku. Od uspeha ovog poduhvata zavisi uspeh svega što posle toga dolazi. Mi sada odlučujemo o sudbini Nemačke za hiljadu godina'. Drugi svetski rat počeo je invazijom na Poljsku 1. septembra 1939.

1939. - Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.

1945. - Samoubistvo je izvršio nemački ratni zločinac Hajnrih Himler, šef zloglasne nacističke policije Gestapo od 1936. Jedan od najbižih saradnika vodje Trećeg rajha Adolfa Hitlera ubio se dan pošto su ga Britanci zarobili.

1949. - Osnovana je Savezna Republika Nemačka, s Bonom kao glavnim gradom.

1951. - Rođen je ruski velemajstor Anatolij Jevgenjevič Karpov, jedan od najuspešnijih turnirskih igrača u istoriji šaha.

1960. - Izrael je saopštio da je u Argentini uhvaćen nemački nacista Adolf Ajhman i da će mu u Izraelu biti sudjeno kao teškom ratnom zločincu, krivcu za smrt miliona Jevreja i drugih
naroda.

1970. - Umro je pozorišni i filmski režiser, scenograf i glumac Bojan Stupica, čija se režija odlikovala bogatstvom duha i mašte i izrazitom kreativnošću.

1971. - U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje hiljadu ljudi.

1992. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija primila je u članstvo UN Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

1995. - Izrael je suspendovao plan o konfiskaciji arapske zemlje u istočnom Jerusalimu.

1997. - Predsedničke izbore u Iranu uverljivo je dobio predvodnik umerene političke struje Muhamed Hatami.

1999. - NATO avioni pogodili su razornim projektilima najveće razvodno postrojenje i trafo-stanicu u termoelektrani 'Nikola Tesla' A kod Obrenovca i postrojenja Elektroprivrede Srbije
za prenos električne energije u Nišu, Novom Sadu i Drmnu kod Kostolca, zbog čega je 70 odsto potrošača u Srbiji ostalo bez struje.

2000. - Izrael je povukao poslednje vojnike iz južnog Libana.

2004. - Horst Keler, bivši direktor Medjunarodnog
monetarnog fonda i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, izabran je za devetog posleratnog predsednika Nemačke s
petogodišnjim mandatom.

2004. - Najmanje 34 ljudi je poginulo u sukobima američkih okupacionih snaga i sledbenika šiitskog radikalnog vodje Moktade el Sadra u iračkim gradovima Kufa i Nadžaf.

2007. - Izrečena je presuda dvanaestorici optuženih za ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana Đindjića. Osuđeni su na ukupno 378 godina zatvora.

2007. - Umro je srpski akademik Zoran Konstantinović, teoretičar književnosti. Drugi svetski rat, kao oficir Kraljevine Jugoslavije proveo je u zarobljeništvu. Radeći kao nastavnik u Višoj vojnoj akademiji posle rata, Konstantinović je uporedo studirao strane jezike i književnost i diplomirao je 1953, a
doktorirao tri godine docnije, da bi zatim prešao na Filozofski fakultet.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dogodilo se na današnji dan - 24. maj

1543. - Umro poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema, jedne od najvećih prekretnica u istoriji nauke.

1544. - Rođen engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, nazvan 'ocem elektriciteta', lični lekar kraljice Elizabet I.

1686. - Rođen nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom.

1743. - Rođen francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, jedan od vodja Francuske revolucije i lider montanjara.

1819. - Rođena britanska princeza Aleksandrina Viktorija, koja je kao kraljica Viktorija I bila na prestolu od 1837. do 1901.

1822. - Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea potukle su Špance u bici kod Pićinće, čime je sadašni Ekvador obezbedio nezavisnost od Španije.

1844. - Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao je iz Vašingtona u 65 kilometara udaljeni Baltimor prvu telegrafsku poruku u istoriji, koja je glasila: 'Šta je to Bog uradio?'.

1850. - Rođen srpski revolucionar Afanasije Stojanović, jedini Srbin učesnik Pariske komune, koji je 1871. ranjen na barikadama.

1875. - Rođen je srpski teoretičar prava Teodor Taranovski.

1896. - U Beogradu je u okviru beogradskog Gimnastičkog društva 'Soko' osnovana Loptačka sekcija. Osnovao ju je Hugo Buli koji je prvu fudbalsku loptu doneo u Beograd sa školovanja u Nemačkoj. Bio je to začetak fudbala u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

1899. - Rođen srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu [Cvijeta Zuzorić] i palate lista 'Vreme' današnja 'Borba' [osim sprata koji je dozidan kasnije].

1926. - Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu, čija gradnja je uz pomoć Karnegijeve zadužbine započeta 1921, a završena 1924. Bila je to prva zgrada u Srbiji namenski građena za biblioteku. Naziv Univerzitetska biblioteka 'Svetozar Marković' dobila je 1946.

1941. - Na izlazu iz Danskog prolaza, nemački ratni brod 'Bizmark', koji je krenuo u Atlantik da potapa britanske konvoje, pogodio je britansku krstaricu 'Hud', od čijih su se 1.422 mornara spasla samo trojica.

1941. - Rođen američki pevač i kompozitor Robert Cimerman, poznat kao Bob Dilan, jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka.

1964. - U nemirima na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua Limi, izazvanim odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo je više od 300 ljudi, u najgoroj nesreći u istoriji fudbala.

1974. - Umro američki pijanista, kompozitor i šef orkestra afroameričkog porekla Edvard Kenedi 'Djuk' Elington, jedan od najznačajnijih džez muzičara. Orkestar koji je osnovao 1926. postao je uzor orkestrima džez muzike širom sveta. Napisao je oko 2.000 kompozicija.

1977. - Predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolaj Podgorni isključen je iz Politbiroa vladajuće Komunističke partije.

1981. - Kao žrtve terorista, predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i još sedam ljudi poginulo je u avionskoj nesreći na Andima u blizini peruanske granice.

1992. - Osnovane su Železnice Republike Srpske. Vlada Srpske Republike BH donela je odluku o formiranju Železnica Republike Srpske - prvobitni naziv bio je: Srpske železnice BiH.

1993. - Eritreja je stekla nezavisna od Etiopije posle tri decenije gradjanskog rata.

1994. - U stampedu muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji je poginulo 270 ljudi.

1995. - Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je da su Grčka, Bugarska, Grčka, Moldavija, Rumunija i Ukrajina, u skladu s članom 50 Povelje Ujedinjenih nacija, podnele Savetu bezbednosti zahtev za hitno obeštećenje zbog štete koju trpe usled sankcija protiv Savezne Republike Jugoslavije.

1995. - Umro engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson, vodja Laburističke stranke, premijer Velike Britanije od 1964. do 1970. i od 1974. do 1976. Dela: 'Nju dil za ugalj', 'Rat protiv siromaštva u svetu'.

2000. - Apelacioni sud u Santjagu oduzeo je imunitet Augustu Pinočeu, čime je otklonjena prepreka za podizanje optužnice protiv bivšeg čileanskog diktatora zbog kršenja ljudskih prava.

2006. - Oko 60 talibanskih boraca i četiri vojnika avganistanske vlade poginulo u pokrajini Uruzgan na jugu Avganistana.

2007. - U eksploziji metana u rudniku uglja 'Jubilejnaja' u Kemerovskoj oblasti u zapadnom Sibiru poginulo je 38 rudara. Eksplozija se desila na 520 metara dubine, kada se pod zemljom nalazilo 217 rudara.

2007. - Umro pijanista Ben Vajsman koji je napisao ili bio koautor oko 60 pesama Elvisa Prislija. 'Ludi profesor', kako ga je Prisli nazivao, komponovao je i muziku za filmove u kojima je glumio 'kralj rokenrola' kao što su 'Jailhouse Rock', 'Gl Blues' i 'Blue Hawaii'. Pisao je i za mnoge druge zvezde poput Barbare Strejsend, Džonija Matisa i Bobija Vija.

- Danas je Dan slovenskih apostola i prosvetitelja Ćirila i Metodija, osnivača slovenske književnosti i tvoraca prvog slovenskog pisma glagoljice. To pismo stvorili su prilagodjavanjem grčke azbuke slovenskim glasovnim potrebama. Preveli su za tu priliku više bogoslužbenih knjiga. U prosvetiteljskom radu u Velikoj Moravskoj, gde ih je na molbu kneza Rastislava poslao vizantijski car Mihailo III, naišli su na veliki otpor nemačkih [salcburških - bavarskih] crkvenih velikodostojnika, pa su morali da idu u Rim da se pravdaju pred papom. Posle Ćirilove smrti u Rimu, Metodije je nastavio misionarski rad u Moravskoj i Panoniji. Kada je umro, njihovi učenici su proterani iz Moravske, ali su nastavili rad medju Slovenima na Balkanu.