www.domaci.de Forum Indeks Home
Portal • Forum • Novi upisi • Pretraga • Link do nas • Domaći filmovi • Lista korisnika • Tim sajta • Proverite privatne poruke • Prijava • Registracija
Pravilnik • FAQ • Profil • Favorites • Galerija slika • Top lista • Download MP3 • MP3 razno • Spotovi • Noviteti 2013 • Muzički noviteti 2014
.:: ONLINE - RADIO ::: www.Domaći.de ::.

Liječenje bolesti biljem
Strana prethodna  1, 2
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Zdravlje ~
::  
Autor Poruka
*Mayche*
.:Lust Stained Despair:.
<b>.:Lust Stained Despair:.</b>



Godine: 29

Datum registracije: 17 Dec 2007
Poruke: 13151
Mesto: Zvezdica na nebu

demrepcongo.gif
PorukaPostavljena: Pon Sep 06, 2010 3:07 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Nana ublažava bolove, upale i infekcije


Nana je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka koja se od davnina koristi u narodnoj medicini. Danas je ona lek protiv mnogih bolova, tegoba, upala i infekcija, koristi se za pravljenje čajeva, pripremanje eteričnih ulja, lekova i kozmetičkih preparata.


Nana je višegodišnja zeljasta biljka. Naraste u visinu i do 70 cm. Ima uspravnu četvrtastu, razgranatu stabljiku obraslu dlačicama. Na njoj izrastaju unakrsni, jajasto-šiljati, na krajevima testerasto nazubljeni listovi.


KAKO SE BERE
Bere se dok je mlada, a suši se na toplom i tamnom mestu. Osušena nana treba da se izmrvi i čuva u kesicama od jute.
Za njenu lekovitost najodgovorniji su aktivni sastojci mentol, flavonoidi, pelini i tanini, koji podstiču produkciju žuči, ubrzavaju varenje i pojačavaju apetit.

ŠTA LEČI
Čaj od nane pomaže kod oboljenja žučne kese. Na čaj zaboravite ako patite od čira na želucu jer nadražuje sluzokožu i uzrokuje povećanje kiselosti želudačnog soka. Iako se čaj od nane često koristi za lečenje prehlada i opuštanje mišića, mentol iz nane može da bude previše jak za nadraženu sluzokožu. U svakom slučaju, šolja čaja od nane pomaže u varenju masne hrane, pojačava apetit, ublažava menstrualne bolove i mučninu. Kao sredstvo za spoljnu upotrebu, ulje mente ili njena tinktura mogu se primenjivati za lečenje glavobolje i napetosti.
Ulje i tinkturu od nane ne smete da stavljate na lice, vrat i potiljak odojčadi i male dece. Koncentracija mentola može da bude toliko jaka, pa da izazove probleme sa disanjem.


PROVERENI RECEPTI

Tinktura protiv glavobolje
Sipajte pola šolje rakije preko pet kašičica nane i ostavite da se natapa dve nedelje na toplom mestu koje nije direktno izloženo sunčevom svetlu. Procedite i istisnite preostalu tečnost iz biljne
mase. Držite u dobro zatvorenoj boci od bojenog stakla. Ako vas zaboli glava, utrljajte tinkturu u slepoočnice.

Inhalacioni tretman
Tri kašičice sušene nane (ili par kapi ulja od mente) naspite u činiju, pa prelijte vrelom vodom. Udišite deset minuta pod peškirom.

{Zena}



_________________
*"...~ I hear it all the time...the sound of missing you ~..."*
 
*Mayche*
.:Lust Stained Despair:.
<b>.:Lust Stained Despair:.</b>



Godine: 29

Datum registracije: 17 Dec 2007
Poruke: 13151
Mesto: Zvezdica na nebu

demrepcongo.gif
PorukaPostavljena: Čet Sep 23, 2010 6:34 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

BUDITE OPREZNI KOD KORIŠĆENJA LJEKOVITIH BILJAKA



Poznato je da je liječenje pojedinih stanja biljkama, u odnosu na konvencionalno liječenje medikamentima sporije, ali cjelovitije jer biljka ne sadrži samo jednu komponentu, nego pored osnovnih sastojaka sadrži i druge koji djeluju cjelovito na organizam. Za svaku bolest postoji nekoliko biljaka, ali bitno je znati da svakom čovjeku ne odgovara svaka biljka.

Prema riječima dr. Edzard Ernsta neophodno je biti oprezan kada je liječenje biljkama u pitanju, jer biljni preparati sadrže hemikalije poput konvencionalnih lijekova. Činjenica da su te hemikalije prirodne ne znači da nisu i toksične, a neke od njih su čak i rizične za zdravlje. Tako je npr. biljka kava kava korištena za liječenje anksioznosti, a zabranjena je prije nekoliko godina, jer je dokazano da uzrokuje probleme s jetrom. Takođe, neki drugi biljni pripravci možda nisu toksični, ali mogu imati uticaj na djelovanje propisanih lijekova. Npr. gospina trava, koja se često koristi kod depresije, utiče na djelovanje najmanje 50 % konvencionalnih lijekova.

Biljke je potrebno dobro poznavati, jer ima dosta sličnih biljaka koje su otrovne i koje mogu naštetiti organizmu. Bitno je i poznavati vrijeme kada se koja biljka bere, ili kada se beru neki njeni dijelovi. Generalno, količina ljekovite supstance prisutne u biljci zavisi o uslovima rasta biljke, stepenu zrelosti biljke u trenutku berbe, procesu sušenja i konzerviranja. Tu se nameće važan problem sumnjivog porijekla biljnih preparata, jer je još uvijek kontrola biljnih preparata mnogo manja nego konvencionalnih lijekova, kada izlaze na tržište. Neki od njih mogu sadržati npr. teške metale i druge štetne materije. Zato je važno da se kupovina čajeva i biljnih preparata vrši samo od sigurnih proizvođača (npr.biljne apoteke). Ukoliko se konsultujete sa "travarom" vezano za liječenje, provjerite njegovo obrazovanje, stručnost i iskustvo, da ne biste ugrozili svoje zdravlje laičkim savjetima.

Bitno je napomenuti da čak i sigurni biljni lijekovi nisu uvijek djelotvorni, a zbog nedostatka kliničkih ispitivanja ne mogu se dati tačni podaci o njihovoj efikasnosti kao i sigurnosti korišćenja. Kako ne biste ugrozili svoje zdravlje, konsultujte se sa vašim ljekarom prije nego što odlučite uzimati biljne preparate. Ni u kom slučaju nemojte pokušavati sami liječiti ozbiljna stanja poput dijabetesa.


{Porodicni doktor}

_________________
*"...~ I hear it all the time...the sound of missing you ~..."*
 
cezar1071944
Glas mog anđela
<b>Glas mog anđela</b>





Datum registracije: 11 Mar 2008
Poruke: 20386
Mesto: Ni na nebu,ni na zemlji...

seychelles.gif
PorukaPostavljena: Sre Jul 10, 2013 5:00 am    Naslov poruke: Maslačak čudotvoran od korena do cveta Na vrh strane Na dno strane


Maslačak čudotvoran od korena do cveta


Dok se godišnje troše velike sume novca u cilju poboljšanja zdravlja, priroda svakodnevno pruža besplatne lekove. Maslačak je jedan od njih. Bogat je vitaminima i efikasno ublažava i leči poremećaje protoka žuči, upale urinarnog sistema i podstiče prirodni proces regeneracije jetre.



Svaki deo maslačka može se iskoristiti za nešto

Maslačak je vrlo rasprostranjena biljka i prava je riznica vitamina i minerala. Raste na livadama, travnjacima, pašnjacima, brežuljcima, baštama. Cveta u proleće kada je organizmu najpotrebnija vitaminska bomba, a mnogi ga, zbog aromatično-gorkog ukusa, zovu i gorko zelje, žutenica ili mlečnjak. Ova biljka je puna kalijuma, eteričnih ulja, inulina i raznih drugih supstanci neophodnih organizmu za normalno funkcionisanje.



Listovi ove dragocene biljke sadrže 16-18 odsto vitamina C i oko tri odsto gvožđa, mnogo više nego spanać. Svi delovi maslačka su lekoviti - i cvetovi i listovi i koren. Cvetovi se beru od aprila do maja, listovi pre nego što maslačak počne da cveta, a koren se vadi u rano proleće ili ranu jesen. Listovi i koren se suše na hladnom i prozračnom mestu, ili u rerni na temperaturi od 40 stepeni Celzijusa.



Koga muči depresija nek pilule zameni čajem od maslačka



Prema preporukama nemačke komisije, čiji radovi predstavljaju osnove savremene fitoterapije, primena preparata na bazi korena i herbe maslačka opravdana je kod dispepsije, infekcija urinarnog trakta, nekih oboljenja jetre i žučne kese, kao i kod gubitka apetita.



Stručnjaci sa Rur-Univerziteta u Bohumu, poručuju da maslačak podstiče prirodni proces regeneracije jetre, naročito kod osoba koje pate od hepatitisa, žutice i probavnih smetnji. Efikasno eliminiše hemoroide, giht, reumatska oboljenja, ekceme i druga kožna oboljenja, razgrađuje masti i ubrzava metabolizam.



Zbog izuzetne lekovitosti, savetuju da osobe koje piju antidepresive, svakodnevno konzumiraju i čaj od maslačkovog korena, kako bi sprečile oštećenje jetre.

_________________



Nađi me srcem.Voli me dušom.Čuvaj me razumom.
 
gkukolj
-tončica-palončica-
<b>-tončica-palončica-</b>





Datum registracije: 09 Dec 2009
Poruke: 38504

blank.gif
PorukaPostavljena: Sre Jul 10, 2013 10:36 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Da, jeste to dobra biljčica, berem je i sušim svake godine, obično je koristim kao čaj u slučaju kašlja, ali takođe pravim i med od njega, ima malo čudan ukus ali je jako ljekovit i koristan za nas pušače.

_________________
Došla je i otišla.
Neću je ponovo vidjeti sa one strane groba.
Moj život je samo moj.
 
cezar1071944
Glas mog anđela
<b>Glas mog anđela</b>





Datum registracije: 11 Mar 2008
Poruke: 20386
Mesto: Ni na nebu,ni na zemlji...

seychelles.gif
PorukaPostavljena: Ned Jul 14, 2013 5:59 am    Naslov poruke: Jedite i pijte maslačak Na vrh strane Na dno strane

Jedite i pijte maslačak

Maslačak je običan korov? Kad bismo se šalili. Da li ste znali da su mu lekoviti listovi, koren i stablo? Najblagotvorniji je za jetru i kosti.



Dok je za neke on običan, dosadni korov, za bolesne ljude veoma je važan lek. Kod maslačka su lekoviti i listovi i koren i stabljika, a oni koji imaju mogućnost da skupljaju čiste i zdrave biljke treba da znaju kada se šta skuplja. Listovi pre cvetanja, a maslačak cveta od marta do maja, koren se vadi u proleće i u jesen, a stabljika u periodu cvetanja. Pri vađenju korenja treba voditi računa da se koren ne iseče da ne bi ostao bez sokova. Izvađeno korenje treba da se suši dva-tri dana na suncu.
Inače, maslačak raste praktično svuda, na livadama, travnjacima, napuštenim njivama, oko puteva i naselja...
Lekovit je zbog obilja pelina, cinka, flavonoida, B vitamina, sterola, tanina, kalijuma. Listovi su puni vitamina C i gvožđa. U terapiji se koristi u raznim oblicima kao čaj, sok, sirup, a od listova može da se napravi veoma ukusna i lekovita salata.


Kombinujte čaj i salatu

Čaj od maslačka deluje kao diuretik jer pospešuje izbacivanje viška vode iz organizma.
Dnevno, i to šest nedelja, treba da pijete po dve šolje čaja.
Njegova delotvornost biće veća ukoliko, dok ga pijete, bar jednom nedeljno pojedete i činiju salate od maslačka. Čaj možete da pripremate i tako što ćete pomešati po kašičicu osušenih listova, cvetova i sitno seckanog korena. Sve to stavite u posudu, prelijte šoljom vrele vode, poklopite i ostavite da odstoji 20 minuta.
Čaj zatim procedite i zasladite kašičicom meda. Pijte od dve do tri šoljice čaja dnevno.


Najbolji je svež sok

Sok od maslačka upotrebljava se za ublažavanje stomačnih tegoba, a najbolje rezultate daje sveže isceđen sok.
Sok može da se napravi i kombinacijom listova i korena koji se iscede. Dve kašičice tako dobijenog soka sipajte u čašu mleka, zasladite medom i pijte ujutro na prazan želudac tri nedelje.


Sirup jača organizam

Sirup čisti krvne sudove, reguliše varenje i jača organizam. Priprema se veoma jednostavno.
Dve šoljice cvetova maslačka prokuvajte u dva litra vode, procedite, dodajte kilogram meda i sok od dva limuna. Smesu kuvajte na tihoj vatri uz neprestano mešanje dok ne postane sirupasta. Sirup sipajte u flašu, zatvorite je i uzimajte dva-tri puta dnevno po jednu kašiku.


Čaj od maslačka

Priprema
Preko dve kašičice maslačka sipajte šolju hladne vode i kuvajte minut-dva. Sklonite s vatre i ostavite da odstoji 15 minuta, a zatim procedite.


Salata od maslačka

Priprema
Sveže listove maslačka operite, naseckajte i stavite u činiju. Prelijte ih maslinovim uljem, blago posolite i začinite s nekoliko kapi sveže isceđenog limuna.


Od maslačka dosta

• Pomaže kod stomačnih problema
• Deluje na oboljenja žuči i jetre
• Ublažava svrab, lišaje i osip
• Deluje kod alergija i čireva
• Pospešuje rad bubrega i želuca
• Snižava nivo lošeg holesterola
• Reguliše neuredan menstrualni ciklus
• Ublažava reumatske tegobe
• Čisti organizam i popravlja krvnu sliku




Maslacak nije tesko pronaci na nasim prostorima pa bi zato i vredelo znati njegova lekovita svojstva. Maslacak kao lek prvi put se spominje u zapisima arapskih lekara u desetom i jedanaestom veku. Ova biljka se danas u mnogim krajevima sveta upotrebljava za ishranu i lecenje. Cela biljka je jestiva (koren, stabljika, listovi i cvet), tako da ima puno narodnih recepata na cijem spisku se nalaze neki delovi maslacka.

Koren maslacka se u velikoj meri koristi u Aziji a ova biljke se uzgaja u Indiji kao lek za jetru (disfunkcija jetre, ciroza, hepatitis i slicno). Osim toga maslacak se upotrebljava za lecenje infekcija, virusa, oteklina, zadrzavanje vode u organizmu. Mnoga istrazivanja su pokazala da maslacak stimulise protok zuci i da ima blagi diureticki efekat. Ova biljka prociscava mokracne puteve pa ima blagotvorno dejstvo na besiku i bubrege.


Mnogi savremeni lekari danas preporucuju maslacak za detoksikaciju jetre posebno kod upotrebe sintetickih lekova. Maslacak smanjuje nivo holesterola u krvi, podstice apetit i varenje hrane.





Listovi maslacka sadrze A, C, D i vitamine B kompleksa, zatim gvozdje, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan, bakar... Zbog brojnih hranjivih materija koje u sebi sadrzi, lisce maslacka se obicno preporucuje kao dodatak ishrani za trudnice i zene u postmenopauzi, najcesce u obliku salate. Salata od listova maslacka je ukusnija ukoliko se pravi pre cvetanja biljke jer kasnije listovi mogu dobiti gorak ukus.

Sveze stabljike maslacka mogu cak rastvoriti kamen u zuci, regulisu metabolizam, prociscavaju krv, zeludac. Narodna medicina preporucuje stabljike maslacka kao pomocno sredstvo za lecenje secerne bolest


Od svezih cvetova maslacka pravi se sirup ili med protiv kaslja i mast koja se izmedju ostalog upotrebljava za lecenje hemoroida

Caj od korena maslacka vekovima unazad upotrebljavao se za negu lica i ispiranje ociju.

Biljka maslacak je veoma dragoceni dar prirode, moze se naci na gotovo svim livadama, cveta u aprilu i maju, listovi se beru pre cvetanja biljke, stabljike u vreme cvetanja a koren u prolece i jesen. Posto se zna da je cela biljka jestiva i lekovita u prolece se cela i moze upotrebljavati kao salata.




- Da sam znao ovo što sada znam, verovatno bi neki od mojih poznanika i prijatelja koji su preminuli od raka danas bili živi. Godinama sam bio ljut na maslačak, tu jestivu korovsku biljku koja se nekontrolisano širila po mom travnjaku. Ali danas kada znam koliko je ta biljka dragocena, potpuno sam promenio mišljenje - kaže Jošt.

On dodaje da je odranije poznato da tonik od maslačka povoljno deluje na jetru, ali da može da izleči rak otkriveno je tek nedavno.
- Dokotorka Karolina Ham primetila je poboljšanje zdravstvenog stanja kod nekoliko pacijenata koji su pili čaj od maslačka i s tim zapažanjem upoznala koleginicu biohemičarku doktorku Sijaram Pandej, koja je započela istraživanje. Ispitujući uzorke krvi pacijenata obolelih od leukemije, doktorke su ustanovile da ekstrakt korena maslačka deluje pogubno samo na kancerogene ćelije, za razliku od danas prihvaćenih metoda, hemioterapije i zračenja, koje ubijaju sve ćelije – kaže Jošt.
On navodi da postoji niz primera u svetu da su ljudi u terminalnim fazama raka uspeli da se izleče.

Maslačak leči rak!


Marijan Jošt, hrvatski profesor genetike i jedan od najeminetnijih stručnjaka iz regiona, kaže za „Alo!“ da je pre izvesnog vremena došao do rezultata istraživanja sa Univerziteta Vindzor u Kanadi koja dokazuju da koren maslačka deluje antikancerogeno!



- Džon Dikarlo je primljen u bolnicu, a nakon neuspešnog agresivnog tretmana leukemije vraćen je kući da umre. Kod kuće, po preporuci, počeo je da uzima čaj od maslačka i nakon par meseci leukemija je nestala. Imao je 72 godine kad je klinički pregledan i proglašen zdravim. Džordž Karns, farmer sa američkog srednjeg zapada, pomoću praška od korena maslačka izlečio je bolni rak prostate. On je objavio i instrukcije o lečenju: pola kašike praha korena maslačka isključivo u vodi ili voćnom soku dnevno rešiće probleme s rakom za par meseci .
Uočljiva je razlika u pristupu lečenja, dok je prvi bolesnik koristio topli čaj, drugi naglašava da prašak ne bi trebalo da se koristi uz tople napitke. Ipak, obojica naglašavaju da bi bolesnici trebalo da izbegavaju šećer, prerađenu hranu i meso - navodi Jošt, dodajući da je sva saznja koja ima preveo sa stranih stručnih sajtova te da se nada da će nekome to biti od velike koristi i pomoći.



Maslačak: Zdrav stomak, dobro varenje

Koristi kod poremećaja protoka žuči, upala bešike...Ne preporučuje se alergičnima na polen ambrozije



MASLAČAK (Taraacum officinale, Asteraceae) je veoma rasprostranjena biljna vrsta, kojoj najviše odgovaraju vlažne livade.

O upotrebi maslačka u lekovite svrhe svedoče arapski medicinski spisi Razesa i Avicena, u kojima se napominje da se u lekovite svrhe koriste svi delovi biljke kada je u cvatu, a najčešće koren.

Svež biljni materijal maslačka je sav pun belog mlečnog soka. Kada se osuši biljka izgubi tri četvrtine težine. Osušeni biljni delovi su složenog hemijskog sastava.

- Maslačak sadrži obilje gorkih supstanci koje utiču na pojačano lučenje žuči, olakšava varenje i čisti creva - kaže profesor dr Zoran Maksimović sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Prema preporukama nemačke komisije, čiji radovi predstavljaju osnove savremene fitoterapije, primena preparata na bazi korena i herbe maslačka opravdana je kod dispepsije, infekcija urinarnog trakta, nekih oboljenja jetre i žučne kese, kao i kod gubitka apetita.

Profesor Maksimović kaže da u narodnoj medicini maslačak ima vrlo sličnu primenu. Uglavnom se koristio kod poremećaja protoka žuči, upala urinarnog sistema, dispepsije. Takođe i protiv hemoroida, kod neregulisanog protoka krvi kroz vene, gihta, reumatskih oboljenja, ekcema i drugih kožnih oboljenja.

S obzirom na to da čaj od maslačka ima snažan diuretički efekat (podstiče mokrenje), može da se koristi i kao preventiva bubrežnog kamenca. U kineskoj narodnoj medicini biljka maslačka se koristi za lečenje akutnog zapaljenja dojki, urinarnih oboljenja i izostanka lučenja majčinog mleka, a u indijskoj još i za lečenje hroničnih čireva, tuberkuloze, nadutosti, žutice i kamena u žučnoj kesi.


Naš sagovornik ističe da je primena proizvoda na bazi korena i herbe maslačka kontraindikovana kod opstrukcije žučnih puteva, zapaljenja žučne kese i ileusa.


Od neželjenih dejstava proizvoda na bazi korena i biljke maslačka, najveći značaj imaju alergijske reakcije koje nisu retke. One se mogu ispoljiti kao koprivnjača, kontaktni dermatitis pa čak i kao anafilaksa. Maslačak se ne preporučuje naročito onima koji su alergični na polen ambrozije, zbog mogućnosti ukrštene reakcije. Nekada upotreba preparata i čaja na bazi maslačka može da dovede do stomačnih problema jer stvara kiselost u organizmu zbog stimulatornog delovanja na sokove za varenje.

Uočeno je takođe da istovremena primena maslačka sa nekim lekovima kao što je antibiotik ciprofloksacin smanjuje njegovo lekovito dejstvo.

- Ukoliko primena preparata i čaja maslačka nije drugačije propisana, uobičajena dnevna doza korena maslačka je od 12 do 30 g ili od 3 do 4 g sušenih delova cele biljke- kaže profesor Maksimović.

Maslačak može da se koristi i u ishrani, za šta su preporučljivi samo mladi nadzemni delovi biljke, od kojih se prave salata ili varivo. Starije biljke su dosta gorke pa se ne preporučuju za jelo.




RECEPTI

Salata od maslačka

Mladi listovi maslačka, dve rotkvice, šaka jezgra oraha, maslinovo ulje, jabukovo sirće i so. Listove maslačka operite u hladnoj vodi, „iscepkajte“ i stavite u posudu. Dodajte rotkvice iseckane na kolutove, iseckane orahe, so maslinovo ulje, jabukovo sirće i promešajte.

Protiv kamena u žuči

- 30 g korena maslačka

- 30 g vodopije

- 20 g nane

Tri kašike ove čajne mešavine popari se sa pola litra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji dva sata. Pije se na dva sata po jedna kašika.

Otežano mokrenje

- 4 g cele biljke maslačka

- 30 g rastavića

- 30 g sitnice

- 10 g kukuruzne svile

Tri kašike ove čajne mešavine popari se sa pola litra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji dva sata. Pije se na dva sata po jedna kašika.




Maslačak je lekovito bilje koje pomaže izrazito kod oboljenja žuči i jetre. Listovi maslačka se skupljajau pre nego što procveta, koren u proleće ili jesen, a stabljka u vreme cvetanja biljke.Možemo slobodno da kažemo da su svi delovi maslačka lekoviti.Maslačak u proleće može da se koristi kao salata sa raznim jelima naprimer krompirom.

Sveža stabljika maslačka ako se uzima više puta dnevno pomaže kod oboljenja jetre. Dijabetičari bi trebalo da pojedu barem pet do šest stabljika maslačka.Stabljike maslačka se peru zajedno sa cvetovima, a potom se cvetovi odvoje i potom stabljika žvaće.U početku malo gorkog ukusa, hrskava i sočna jede se kao salata. Bolešljivi ljudi, koji su stalno potišteni i umorni trebali bi da sprovedu dvonedeljnu kuru sa svežim listovima maslačka.

Biće iznenađeni izvanrednim dejstvom lekovitosti maslačka, stabljika maslačka pomaže i kod drugih tegoba,svrab kože, lišajevi i osipi, popravljaju sastav želudačnog soka a želudac čiste od raznih štetnih materija.Sveže stabljike maslačka mogu bezbolno da rastvore kamen u žuči, te da podstiču rad oba organa.Sem mineralnih materija u maslačku se nalaze važne lekovite i gradivne materije koje podstiču poremećaj metabolizma.

Koren maslačka ako se svež ili osušen konzumira
u vidu čaja , podstiče varenje, izaziva znojenje i deluje diuretički i osvežavajuće.

Pošto od korena maslačka krv postaje tečnija smatra se odličnim sredstvom protiv guste krvi.Maslačak spada u lekovito bilje koje ne miruje ni u zimskim mesecima već tera izdanke i u hladnim godišnjim dobima. Žene čaj od maslačka mogu da koriste za negu tena i lica. Maslačak zbog svog dejstva pročišćavanja krvi uspešan je i kod lečenja gihta i reume, žutice i oboljenja slezine.
Otok žlezda se povlači ako se sprovede kura sa svežim stabljilama maslačka.


Svakog proleća možete napraviti sirup od listova maslačka koji je izuzetno prijatnog ukusa. Iz svega gore navedenog možemo zaključiti da je maslačak izuzetno lekovita biljka koja se nažalost u našim kreajevima smatra za beznačajnim korovom a kao što vidimo mnoga su lekovita svojstva maslačka.

Napomena: laboratorijska istraživanja pokazuju da u julu-avgustu,koren ove biljke sadrži povećanu količinu gorke materije (taraksacin),koja dostiže maksimum u novembru. U avgustu koren sadržioko 40% inulina, drugog osnovnog aktivnog sastojka. U prolećese ova supstanca može naći u količini od 1-2%, dok koren uistom periodu sadrži više holina i mlečnog soka. Sakupljenokorenje se ostavi 2-3 dana na suncu radi sušenja i sanacije oštećenihdelova prouzrokovanih sečenjem lukovice i tankog korenja.Pri vađenju iz zemlje, treba posebno voditi računa da koren ostane ceo (ne skraćivati niti kidati žilice), jer u protivnom mlečni sok iscuri, što smanjuje terapijsku vrednost biljke.

[I]Način upotrebe maslačka


Pripremanje čaja: jedna puna mala kašika korena maslačka stavi se u četvrt litra hladne vode, a sledećeg dana se greje do ključanja i potom procedi. Ovu količinu čaja treba piti pola sata pre i pola sata posle doručka gutljaj po gutljaj.

Salata: priprema se od svežih listova i svežih korenova

Stabljika: dobro oprati i sažvakati pet do deset komada na dan.

Maslačkov sirup: ( med )Tri –cetiri pune šake cvetnih glavica maslacka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šecera ili odgovarajucega zasladjivaca, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoce sirupa.Dobijeni sirup se puni u ciste staklenke u kojima se obicno i konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda.Ovaj sirup jaca i procišcuje organizam, regulise varenje, jaca apetit.Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, staklenku dobro zatvoriti. [/I]


_________________



Nađi me srcem.Voli me dušom.Čuvaj me razumom.
 
cezar1071944
Glas mog anđela
<b>Glas mog anđela</b>





Datum registracije: 11 Mar 2008
Poruke: 20386
Mesto: Ni na nebu,ni na zemlji...

seychelles.gif
PorukaPostavljena: Čet Jul 18, 2013 8:13 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Pečurke ne smeju da se podgrevaju?

Podatak da jela od pečuraka ne smeju da se podgrevaju, jer tom prilikom izlučuju otrovne materije, čista je zabluda. Ipak, ima nešto što ne treba da radite kada je reč o ovoj hrani.



Naime, ukusne i bogate hranljivim materijama, pečurke su našle široku primenu u ljudskoj ishrani. Koriste se sveže, konzervisane, sušene, kao glavno jelo, kao povrće za dopunu drugim jelima ili se kao začin stavljaju u supe, sosove, paštete, razne nadeve, obogaćujući jela izvanrednim ukusom.



Međutim, bogatstvo hranljivih materija u pečurkama, prvenstveno belančevina i raznih azotnih materija, želudac teško vari, tačnije, želudačni sokovi svare najviše trećinu tih sastojaka prisutnih u pečurkama, piše "Politikin zabavnik".



Zbog toga se savetuje da se pečurke ne spremaju u velikim količinama, pa odatle zabuna da su otrovne ako se podgrevaju. Dakle, pečurke smeju da se podgrevaju, ali samo u narednih 24 sata od spremanja, kao i bilo koju drugu vrstu hrane na bazi mesa.



Naravno, u međuvremenu ih treba čuvati na hladnom mestu.




Pečurke - hranljiv lek protiv gojaznosti



Jestive pečurke razlikuju se od mnogih artikala ishrane po tome što sadrže hranljive i lekovite sastojke, ali imaju veoma malu energetsku vrednost (malo kalorija).

Pečurke se kao hrana i lek koriste već hiljadama godina. U početku su brane divlje pečurke, a kasnije se počelo i sa njihovim uzgajanjem. U današnje vreme se uzgajane (domaće) pečurke dosta koriste u ishrani.

Broj kalorija

U zavisnosti od sorte, 100 grama pečuraka u proseku sadrži energetsku vrednost od 18 do 26 kilokalorija, što pečurke čini veoma korisnim u borbi protiv gojaznosti u raznim dijetama.

Pečurke preporučujemo svima koji hoće da održe telesnu težinu ili se bore sa suvišnim kilogramima.

Iznosimo neka upoređenja kako biste mogli da birate između jela i pečuraka:

Pečurke imaju 10-20 puta manje kalorija nego neki slatkiši ili čaša alkoholnog pića.

Pečurke sadrže u proseku dva do tri puta manje kalorija nego povrće i voće koje najčešće koristimo u ishrani.


Pečurke (gljive) imaju i do trideset puta manju energetsku vrednost nego koštunjavo voće.

Što se tiče mlečnih proizvoda, mleko ima dva puta više kalorija od pečuraka, a jogurt oko četiri puta. Mlečni proizvodi su desetak puta bogatiji kalorijama od pečuraka.

Riblje meso sadrži nekoliko puta više kalorija od pečuraka, a ostale vrste mesa i do desetak puta.

U dijetalnoj ishrani treba više jesti pečurke ili ih treba pomešati sa ostalom hranom, kako bismo uneli u organizam više korisnih sastojaka, a manje kalorija.

Vrste pečuraka

U ishrani se najčešće koriste sledeće vrste pečuraka: šampinjoni, bukovače, enokitake, šitake, vrganj, lisičarke i smrčak. Samih šampinjona ima više vrsta, a razlikuju se po obliku i po boji.

Sastav

Gljive sadrže malo kalorija, ali dosta korisnih sastojaka potrebnih organizmu:

bakar
belančevine
biljna vlakna
biljne masti
biljna ulja
vitamin A
vitamine B-kompleksa
vitamin K
glukain
gvožđe
enzime
etrična ulja
kalijum
kalcijum
magnezijum
mangan
natrijum
oksalnu kiselinu
pektin
proteine
selen
ugljene hidrate
fosfornu kiselinu
fosfor
hlor
cink


Lekovita svojstva

Pečurke deluju kao antioksidant i u sebi sadrže lekovite sastojke koji povoljno deluju kod sledećih bolesti i tegoba:
Alchajmerova bolest
akne
alergije
anemija
astma
depresija
dijabetes
za normalan rast
za poboljšanje koncentracije i pamćenja
za zaceljivanje rana
impotencija
jačanje nervnog sistema
kod poremećenog metabolizma
makularna degeneracija
neke vrste raka
neplodnost
nervoza
održavaju krvne sudove
osteoporoza
PMS
prevencija kod organa za varenje
problemi sa štitastom žlezdom
problemi sa lošim holesterolom
problemi sa krvnim pritiskom i krvnim sudovima
problemi sa kosom i kožom
problemi sa živcima
problemi sa kostima i zubima
protiv gojaznosti
protiv stresa
problemi sa prostatom
problemi u trudnoći
problemi sa apetitom
srčane bolesti
pospešuju rad želuca i creva
uganuća i istegnuća
hipertiroza

Pečurke se pored ishrane koriste i za spravljanje lekova a interesantno je da se u farmaciji i iz otrovnih pečurki mogu ekstrahovati korisni sastojci za proizvodnju lekova.

Korišćenje

Neke pečurke se mogu koristiti u ishrani sveže i termički neobrađene, dok se većina priprema za jelo: kuvanjem, prženjem, pečenjem ili mariniranjem.

Pečurke se koriste kao osnovni sastojak mnogih jela, ali i kao dodatak supama, čorbama ili uz povrće i meso.

Zbog lakšeg čuvanja, neke pečurke se suše pa se sušene koriste za spravljanje jela, supe i čorbe.

U savremenoj ishrani pečurke su dostupne za ishranu tokom cele godine.

Način delovanja i upozorenje


Pečurke su bogate korisnim i lekovitim sastojcima, a ne povećavaju telesnu težinu, pa ih treba često koristiti u ishrani.

Prilikom korišćenja pečuraka koje smo mi ili naši bližnji brali, treba biti veoma oprezan i izbor prepustiti stručnjacima, jer otrovne pečurke mogu biti slične jestivim pečurkama, a svaka greška može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme (trovanja).



Pečurke i zdravlje

Pečurke su poznate ljudima od prastarih vremena.e

Sudeći po materijalnim arheološkim podacima, po drevnim rukopisima naših dalekih predaka, možemo zaključiti da su oni znali da razlikuju lekovite i jestive pečurke od otrovnih. Na osnovu starih rukopisa vidi se da su spravljali jela od pečuraka za lečenje bolesnih. U prvoj polovini dvadesetog veka, čuveni naučnik Aleksandar Fleming proizveo je penicilin iz mikroskopski malih plesnivih pečuraka i milionima ljudi spasao život. Tako je otpočela era antibiotika u medicini. Istorijska je cinjenica da su lekovita svojstva pečuraka poznata od davnina. Prirodnjak Plinije Stariji, koji je živeo u prvom veku n.e. opisujući pečurke, beležio je niz njihovih specijalnih svojstava, među kojima i njihova lekovita svojstva i primenu u lečenju. Danas, mnoge vrste pečurki su predmet mikrobioloških istraživanja. One su izvor vitamina, antibiotika, fermenata, steroidnih jedinjenja. To što obično nazivamo pečurkama jesu vidljiva nadzemna tela pečurke, nosioci spora. Vegetativno telo - micelij - nalazi se pod zemljom i za čoveka je nevidljivi deo pečurke u obliku isprepletanih tankih niti iz kojih se razvijaju nadzemna tela. Pečurke su karakteristična, posebna skupina biljaka u carstvu organskog sveta. Poseduju posebne karakteristike u razmeni materija, obezbeđuju gotove organske materije i imaju posebnu strukturu ćelija.

SHITAKE Pečurka (Lentinula edodes)



Shitake pečurke su jestive. U Kini su, naročito poznate po svojoj lekovitosti. Same pečurke su braon boje i mesnate su sa zakrivljenim kapom mogu da narastu od 5 do 25 cm u prečniku. Shiitake pečurka se uzgaja u Aziji i preko 1000 godina, i sada je treća najrasprostranjenija pečurka na svetu. Shiitake pečurka je korišcena kao simbol dugovečcnosti u azijskim zemljama zbog unapredenja opšteg zdravlja.

Pečurka Šitake /imperatorska gljiva i «gljiva Žen-Šen»/ ima trihiljadegodišnju istoriju uzgajanja i upotrebe za lečenje i u kulinarstvu. Još u staroj Kini ona je bila veoma cenjena zbog lekovitih svojstava. U drevnom Japanu upotrebljavana je u lečenju dijabetesa.

Šitake pečurka se pominje u mnogobrojnoj li- teraturi kao lekovita pečurka sa širokim spektrom delovanja. Pečurka Šitake ili ekstrakt od nje primenjuje se sa velikim uspehom kao prateća terapija kod bolesnih od raka u Kini i Japanu, kao i odnedavno u SAD, Rusiji, Mađarskoj, Nemačkoj, Bugarskoj i dr. Njeno antivirusno delovanje dokazano je još u 70 –tim godinama 20 veka.

Šhitake pečurka se uspešno primenuje kod sledećih oboljenja:
• Prateća terapija kod benignih i malignih tumora, organa za varenje/pljuvačne žlezde, creva, želuca, žučnih puteva, pankreasa/, jetre, pluća, jajnika i kod leukemije.

• Hemioterapija / za ublažavanje neželjenih dejstava/
• Oslabljen imuni sistem, infekcije/ gljivične, virusne, bakteriološke, hlamidijalne i dr./
• Alergije
• Autoimuna oboljenja/Skleroza multipleks-obnavlja mijelinski omotač nervnih vlakana; sklerodermija, poliartritis, lupus eritematodes, bronhijalna astma, autoimuni tireoidit/
• Arterioskleroza, povišen holesterol
• Visok krvni pritisak i problemi sa cirkulacijom
• Opasnost od srčanog infarkta
• Bronhitis
• Oboljenja jetre, žučnog sistema i pankreasa
• Oboljenja želuca i dvanaestopalačnog creva
• Virusni hepatitis B
• Diabetes mellitus
• Reumatološka oboljenja
• Artritis
• Sindrom hroničnog umora
• Glavobolje i migrena
• Zujanje u ušima
• Psihoneurološka oboljenja/ strah,
uzmenirenost, depresija, noćno mokrenje/




Ono što je dokazano kod miševa 70-tih godina, danas je već mnogo puta potvrđeno i kod ljudi. Razlog visokoefektivnog antivirusnog dejstva je u ribonukleinskoj kiselini pečurke Šitake. Ona je priznata kao izvanredno jak stimulator za proizvodnju interferona, koji deluje protiv svih vrsta infekcija. Njeno antitumorsko dejstvo potiče, pre svega od polisaharida lentinana koji ona sadrži. Pečurka Šitake deluje i protiv reumatizma i artritisa. Moguće je smanjivanje bola i vraćanje mogućnosti kretanja, kao i potpuno ozdravljenje!

Za vreme kliničkih ispitivanja utvrđeno je da se znatno smanjuju neželjeni efekti od zračenja i hemioterapije kod bolesnika koji su uporedo uzimali Šitake pečurke.

U Japanu se radi na istraživanju dejstva pečurke Šitake na uklanjanju dobroćudnih tumora. Šiitake je jedina pečurka koja može da izazove alergijsku reakciju.


Pečurka Bukovača


Većina biologa su skloni da pečurke predstave kao sasvim posebnu, izdvojenu, nezavisnu grupu živih organizama koja učestvuje u živom svetu paralelno - uporedo sa životinjama i biljkama, kao nezavisno carstvo žive prirode. Naučnici pretpostavljaju da su se pečurke izdvojile kao posebna grupa još tokom proterozojske ere, tj. pre milijardu i više godina

АGARIK pecurka (Аgaricus Blazei Murill)



Teško da postoji druga gljiva koja koja može da stimuliše imuni sistem tako dobro, kao Agarik Blazei. Gljivu je otkrio i opisao 1965 godine američki mikolog Mjuril. Naučnici su je primetili pre 35 godina, ali od tada je istraživana intenzivno. Nacionalni Centar za Onkologiju u Japanu objavljuje svoje prve rezultate 1980 god. U SAD su takođe objavljena naučna istraživanja o ovoj gljivi. Na kongresu o mikologiji i fungoterapiji, koji je održan u Nju Jorku 2006.godine Agarik Blazei je priznata kao najperspektivnija gljiva za lečenje u onkologiji i za upotrebu u gerontologiji.

Agarikus Blazei Murill vodi poreklo iz brazilskih kišovitih šuma. Meštani su je zvali «božija gljiva» i upotrebljavali je kod ozbiljnih oboljenja kao poslednje sredstvo. Danas, zahvaljujući njenom odličnom dejstvu, gljiva počinje da se gaji u velikim količinama. U težim slučajevima uglavnom se upotrebljava ekstrakt.




Agarik Blazei sadrži mnogo dragocenih vitamina i minerala i sadrži mnogo više polisaharida od svih ostalih poznatih lekovitih gljiva /pre svega beta glukena/. U ekstraktu je visoka koncentracija ovih materija. Materije koje sadrži ne samo što pomažu organizmu da uništi onko-ćelije, već i usporavaju procese starenja. Kao što piše u naučnoj literaturi, gljiva Agarik naročito jako stimuliše imuni sistem. Konzumiranje gljive dovodi do porasta broja i aktiviranja ćelija «prirodnih ubica» i makrofaga, t.j. ćelija, koje su odgovorne za uništavanje bakterija i virusa i za izbacivanje suvišnih materija, kao i za formiranje hemijskih materija «kurira»- kao što su interferon, interleukin koji uzimaju učešća u odbrambenim procesima. Na taj način se sprečava formiranje novih malignih ćelija.

Agarik Blazei se primenjuje uspešno kod:
• Prateća terapija bolesnih od raka/ dojke, jajnika, kože, želuca, jetre, prostate, creva, leukemije, mozga, metastaze/ • Zaštita od raka
• Smanjuje neželjene efkete od hemioterapije i zračenja
• Za jačanje imunog sistema, kod SIDE i drugih infekcija
• Autoimuna oboljenja /skleroze multi- pleks, atopičnog dermatitisa, autoimunih tireoiditisa, lupus eritematodesa, sklero- dermije, poliartritisa/
• Oboljenja kože
• Otoci
• Upala pankreasa
• Kod hepatitisa i za jačanje jetre
• Gastritis
• Bronhitis, astma, alergija
• Dijabetes
• Visok krvni pritisak
• Stenokardija
• Problemi sa erekcijom kod muškaraca
• Migrena
• Malaksalost, hronični umor
• Za usporavanje starenja

Agarik Blazei zaustavlja rast svih tumora i vodi do remisije bolesti. To njegovo delovanje dokazano je istraživanjima kod leukemije, kod raka debelog creva, pluća, polnih organa, dojke, pankreasa, prostate, jetre. Kao naročito korisna dokazala se kod pacijenata koji nisu bili za operaciju. To važi čak i za slučajeve kada nije mogla da bude sprovedena ni hemioterapija ni zračenje. Kod većine pacijenata dokazano je da tumorski marker pada nakon nekoliko sedmica i oni počinju da se osećaju bolje i to u slučajevima u kojima zvanična medicina ne daje rezultate. Japanski naučnici koji istražuju rak potvrdili su čudnovato i pre svega brzo dejstvo ove gljive kod pacijenata u poslednjem stadijumu maligniteta. Gljiva stimuliše promene u krvi, a imuni sistem se stabilizuje za kratko vreme. Iako još uvek nije tako dobro poznata u Evropi, Agarik Blazei je priznata u Japanu, Brazilu, Meksiku, Urugvaju i SAD kao gljiva koja može da spreči pojavu raka, a u Japanu je zvanično odobrena kao antikancerogeni medikament.

Gljiva Agarik, ili njen ekstrakt, može drastično da smanji štetne efekte od konvencionalne terapije. Ona pomaže kod razgrađivanja raspadnih otrovnih materija, koje se formiraju u telu kao rezultat hemioterapije. Prilikom posmatranja 100 pacijenata koji boluju od raka na genitalijama, registrovano je znatno smanjenje neželjenih efekata /gubitak apetita, malaksalost, opadanje kose/ a broj prirodnih ćelija-ubica se značajno povećao.

Agarika je dokazala svoju efikasnost isto tako i kod poremećaja funkcija jetre, varenja, povećanih vrednosti holesterola, stvaranja krvi, problema sa slezinom /uvećanja/ i kod oslabljenog imunog sistema. Zbog toga se ekstrakt od Agarika primenjuje u SAD kao prateća terapija bolesnih od SIDE


Većina biologa su skloni da pečurke predstave kao sasvim posebnu, izdvojenu, nezavisnu grupu živih organizama koja učestvuje u živom svetu paralelno - uporedo sa životinjama i biljkama, kao nezavisno carstvo žive prirode. Naučnici pretpostavljaju da su se pečurke izdvojile kao posebna grupa još tokom proterozojske ere, tj. pre milijardu i više godina.

Poseban interes za nas predstavljaju više pečurke. Višim pečurkama se nazivaju zbog toga što imaju specijalizovana tkiva koja na prvi pogled, moglo bi se reći, liče na stablo, koren i plod. Drugim recima, sastoje se od specijalizovanih delova-tkiva određenih funkcija, neophodnih za održavanje života pečurke.

Izučavanjem njihove građe i načina ishrane, još jednom možemo da uočimo njihovu sličnost s biljkama i sa životinjama.

Tako je, na primer, proces ishrane analogan sa biljkama - koren = micelij gljive se veoma razgranava, usisavajući vodu i mineralne materije koje su rastvorene u njoj. Procec polnog razmnožavanja odvija se putem spajanja sadržaja dve ćelije na krajevima specijalizovanog tkiva - hifa. Ta životna faza takođe je slična načinu razmnožavanja biljaka. Slično biljkama, pečurke imaju čvrsti zid ćelije - membranu. Uporedo s tim, membrana sadrži hitin od koga se sastoje zaštitne ćelije bubojeda i rakova.

U njenoj ćeliji, za razliku od biljaka, nema hlorofila. Hranljive elemente pečurke ne kumulišu na račun sunčeve energije (fotosinteza), već kao životinjski organizmi - na račun hemosinteze, t.j. koristeći energiju hemijskih reakcija. Kao i životinje, pečurke ostavljaju rezerve energije u vidu glikogena, a rezultat razmene materija jeste urea.

Bogat i aktivan fermentativni sistem (radnička klasa organizma) omogućava da se upije, rastvori, transportuje i ugradi u strukturu ono što nijedna biljka nije u stanju da uzme iz okruženja, a to je izuzetno bogat skup-kompozit različitih elemenata. Naročito su značajni životno važni biološki skoncetrisani elementi: kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, sumpor, bor, cink, mangan, kobalt i dr.

Pečurke su sposobne da sintetišu vitamine. Sadrže do 40% belančevina, do 10% lipida (materija sličnih masnoći), do 60% ugljenih hidrata, do 25% mineralnih elemenata. Ali, postoji i jedan problem, a to je što se hitin koji obmotava ćelije pečuraka ne rastvara u vodi i praktično se ne razgrađuje (prođe kroz želudac kao koštica trešnje) i životinjski organizmi ga ne usvajaju, uključujući i čoveka. Sa time su povezane teškoće u usvajanju najdragocenijeg sadržaja ćelije pečurke.

Zauzimajući svoje mesto u lancu ishrane u prirodi, ostvaraujući procese usvajanja i transformacije, pečurke čine dostupnima organske materije koje ostaju u "čvrstom", vezanom stanju u biljnom svetu. Posledica svega toga je da one predstavljaju izvestan koncentrat biogenih elemenata u svom telu.

Postoji niz pečuraka koje spadaju u klasu viših i koje imaju prekrasne osobine u pogledu ukusa, hranljive vrednosti, a imaju i lekovito svojstvo. Upravo one i predstavljaju predmet interesovanja naučnika iz čitavog sveta. Ispostavilo se da ono za čim su ljudi tragali od davnina, raste upravo pod našim nogama. Ono čime su se vekovima koristili vidari-iscelitelji sa Istoka, zahvaljujući interesu savremenih stručnjaka, dobilo je novi život. Koristeći savremene tehnologije obrade i srećnu kombinaciju različitih vrsta pečuraka, dobijeni su jedinstveni preparati, sposobni da povećaju izdržljivost organizma. Već danas te gljive se koriste u medicini kako istoka tako i zapada. Posebno obolele Amerike, u lečenju i profilaksi čitavog niza bolesti.

Podaci o njihovoj primeni u terapiji i profilaksi raka, kardio-vaskularnih bolesti, u lečenju bolesti digestivnog trakta, mogu se naći u knjigama dr Atkinsa, akademika Ruske akademije medicinskih nauka (RAMN), Tuteljana i doktora medicinskih nauka Suhanova, člana Medicinske Akademije Njujorka M.Rismanaj.

Praktična primene pokazuje da predstavljene formule stimulišu rast i NK ćelija krvi i monoćelijskih makrofagocitoza. S delovanjem Kordicepsa u tečnom obliku aktivnost NK ćelija može biti uvećana na 150 %, monoćelijska makrofagocitoza na 73% s povećanjem fermentativne aktivnosti na 78%. Kliničko iskustovo pokazuje da pri 40% gubitku leukocita raznih grupa populacije, formula krvi može biti obnovljena u granicama sedmodnevnog roka. Takvo brzo obnavljanje stvaranja krvi dešava se zbog obnavljanja i ćelijskog imuniteta.

Ta otkrića su povećala interesovanje i vrednost proizvoda od lekovitih pečuraka, aktivirali su potragu za metodama gajenja, za tehnologijom proizvodnje i usavršavanjem formula koje su poznate hiljadama godina.

Raznovrsni proizvodi iz "prve grupe H" sa kordicepsom sadrže izuzetno važne elemente iz pečurki, neophodnih za jačanje imuniteta, za razvoj čovečijih tkiva, fermenata, hormona:

- Imunomodulirajuće polisaharide;
- Koenzim Q10 (ubihinon) - neophodna hranljiva materija za rad srca i jetre, održavanje imunog sistema. Godine 1978. američki naučnik Piter Mičel je za razradu teorije delovanja Q10 dobio Nobelovu nagradu. Q10 ubrzava zarastanje ožiljaka usled čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Skraćuje postoperativni period, učestvuje u procesu oslobađanja energije. Osim toga Q10 doprinosi normalizaciji arterijalnog pritiska, usporava proces starenja, neutrališe histamin (astma, alergija, respiratorna oboljenja).
- Beta-karotin - zaštitnik od raka i upalnih procesa, pomoćnik pri srčanim oboljenjima;
- Vitamin E - najmoćniji pomoćnik pri onkologiji i oboljenjima srca;
- Vitamini grupe - podržavaju rad jetre i nervnog sistema;
- Fosfolipidi - obnavljaju tkiva;
- Nezamenljive aminokiseline i belančevine - građevinski materijal organizma;
- Esencijalne masne kiseline - najvažniji element ćelija i ćelijskih membrana.

Minerale na jednom mestu:
- Kalijum (sinteza belančevina, ritam srčanog rada, energetika ćelije);
- Fosfor (ATF, fermenti, nukleinske kiseline, obezbeđuje prenos naslednih informacija);
- Kalcijum (osnovni gradivni element koštanog skeleta, protivupalni element, učesnik procesa razmena u ćeliji i dr.);
- Gvozđe (stvaranje krvi);
- Sumpor (stvaranje krvi, imunitet, stvaranje žuči, sinteza kolagena);
- Bakar (stvaranje krvi, disanje ćelije, rast i razvoj, rad srca, reguliše nivo holesterina, šećera i mokraćne kiseline);
- Kobalt (ulazi u sastav Vit B12, sastavni element hormona);
- Cink (ulazi u sastav više od 80 tipova fermenata, učesnika disanja ćelije);
- Bor (ulazi u sastav polnog hormona, učvršćuje kosti);
- Mangan (rad mozga, pankreasa);
- Hrom (normalizacija šećera u krvi, potencija);
- Selen (imunitet, onkološka oboljenja);
- Silicijum (razvoj i očuvanje kostiju i hrskavice, rad krvnih sudova, mozga);
- Magnezijum (rad srca i kardio-vaskularnog sistema, podržava rad pluća, mozga, nervnog sistema i mišića).

Uvođenjem u ishranu viših vrsta pečurki (Profilaksa) postiže se:
- Podrška radu srca, jetre, bubrega;
- Snižavanje nivoa holesterina;
- Borba s parazitarnim i virusnim infekcijama;
- Sprečavanje razvoja anemije, leukopenije, formiranje tromba;
- Povećanje elastičnosti krvnih sudova
- Normalizacija rada mikroflore crevnog trakta, nosa i kožnog pokrivača;
- Preventiva hronizacije zapaljinskih oboljenja organa za varenje;
- Preventiva i otklanjanje alergoze;
- Olakšanje toka autoimunih oboljenja, između ostalog i bronhijalne astme,psorijaze;
- Izvoženje iz organizma pojedinih radionuklida i soli teških metala;
- Preventiva onkoloških oboljenja i učestvovanje u lečenju;
- Usporavanje procesa starenja;
- Otklanjanje hroničnog umora.

Drugim rečima, pečurke predstavljaju prekrasan adaptogen - pomoćnik svim sistemima organizma i pomažu opštem ozdravljenju.


AURICULARIA pečurka(Auricularia polytricha)



Ona raste gotovo svuda u svetu - uključujući divlje i u Nemačkoj.
Iako je njihov ukus veoma blag u stvari, on se smatra jednim od najstarijih gljiva uopšte. One se u velikim količinama - gaji i neophodna je u azijskom kulinarstvu - posebno u Kini. Ali i da promovišu zdravlje, ova gljiva, koja duguje svoje ime Juda uho ima čudan oblik, tako da je postal vekovna tradicija.Konzumiranjem ove gljive poboljšava se protok krvi, poboljšava cirkulaciju krvi i sprečava zgrušavanje krvi, zbog toga smanjenjuje mogućnost srčanog udara, moždanog udara i tromboze. Ona reguliše krvni pritisak i jača imuni sistem tela.

Njegovi sastojci su izuzetni. Ne samo da sadrži važne minerale kao što su kalijum, kalcijum, magnezijum i fosfor,ima i elemente kao što su gvožđe i silicijum, i vitamini grupe B koji se nalazi u njemu. Pored toga ima glikoproteina i polisaharida.

Auricularia treba uzeti:
- Za razređivanje krvi
- Sprečavanje tromboze
- Za hemoroide
- Zatvor


KORDICEPS pecurka)



Kordiceps, ili kineska gljiva-gusenica, poreklom je sa Tibeta gde raste na visini od 5000 m. Njena cena je visoka, plaćaju se do 3000 američkih dolara za kilogram. Njena prirodna hranljiva osnova nije kao kod drugih gljiva-/drveće ili drugi biljni supstrat/ već je u pitanju vrsta gusenice. Gljiva napada te gusenice, ubija ih i posle toga niče iz njih sa svojim telom koje liči na prste. Naučnici su dugo pokušavali da gaje ovu gljivu, pošto njeno prirodno razmnožavanje ne zadovoljava svetsku tražnju.

Seksualno zadovoljstvo je važno za srećnu vezu i bitno je za zdravlje čoveka. Postoji anonimna anketa o učestalosti seksualne aktivnosti svake starosne grupe. Uzimanjem Kordicepsa /i Agarik Blazea/ ona se znatno poboljšava, a isto tako se povećava i zadovoljstvo. Treba napomenuti, da stariji ljidi, koji su na pitanje odgovarali «Ne mogu da se setim» ili «Bez takvih aktivnosti» izjavili su da im se znatno povećala seksualna aktivnost nakon uzimanja gljive više od tri meseca.




U kineskoj tradicionalnoj medicini upotrebljava se za jačanje pluća i bubrega, kao i za toniziranje Jina i Janga. Ona smiruje emocije, odstranjuje sluz i sprečava krvarenje. Sa mnogo uspeha deluje i na rak, reumu, umor, oboljena disajnih puteva, upale, nesanice i neredovne menstruacije. Kordiceps poboljšava snabdevanje tkiva i organa krvi i kiseonikom.

Vekovima poznati kvalitet Kordicepsa i pozitivno delovanje na ljudski organizam potvrdila su mnogo- brojna ispitivanja u poslednjim godinama. Naročito je poznato u kineskoj tradicionalnoj medicini delovanje gljive kao afrodizijaka ili njena upotreba za povećanje seksualne izdržljivosti / čak i kod žena/ dokazano je prilikom istraživanja na Medicinskom fakultetu u Pekingu.

Kod grupe koja je uzimala ekstrakt plodnog tela gljive primećuje se znatno poboljšanje seksualne aktivnosti kod 31% ljudi. Druga grupa, uzimala je ekstrakt micelijuma gljive kada je procenat nadmašio 65%! Mehanizam delovanja zahvaljujući kojem se sve ovo dešava nije u potpunosti istražen, ali se ipak delimično objašnjava kao stimulirajući uticaj sastavnih materija gljive na polne organe. Istraživanja dokazuju da Kordiceps utiče na regulaciju našeg neuroendokrinog sistema. Na taj način on stimuliše oslobađanje hormona iz kore nadbubrežne žlezde, i tako se može delovati protiv simptoma stresa. Ovo kao i jačanje seksualnosti objašnjenje je dobrog delovanja gljive kod depresija. Pored toga Kordiceps potiskuje i neke enzime poput monoaminooksidaza, koji se smatra odgovornim za depresije. Ona ima protivupalno dejstvo analogno hormonima i ne odstupa po efektivnosti. To svojstvo je čak efektivnije od hidrokortizona.

Naučno je dokazano, da Kordiceps ima jako antibiotsko dejstvo i zaustavlja rast bakterije Klo- stridium, a da pri tome ne dolazi do raspadanja bifidobakterija i laktobacila / normalna bakterijska fl ora u crevima/. Istraživanja pokazuju znatno povećanje aktivnosti prirodnih ćelija-ubica /kilera/ i makrofaga, koje doprinose tome da Kordiceps bude veoma važan kod bolesnih od raka i SIDE.

Sportisti uzimaju ovu gljivu sa zadovoljstvom pošto je njeno delovanje na povećenje izdržljivo- sti ogromno. Sportisti iz kineskih Olimpijskih timova uvek su konzumirali gljivu za brzi oporavak od treninga kako bi povećali uspeh na takmičenjima. Naučnici smatraju da je pozitivan uticaj Kordicepsa na disajne organe i srce razlog povećanja sposobnosti i izdržljivosti sportista. U kineskoj tradicionalnoj medicini Kordiceps se upotrebljava kod anemije i visokih vrednosti holeste- rola. Razmena materija u jetri se povećava uzimanjem Kordicepsa i tako mogu da se smanje promene na hepatobiilijarnom sistemu zbog staze žuči. Ima anti-toksično dejstvo, odstranjujući iz organizma toksične materije, zajedno sa crevnim otrovima, produktima razlaganja lekova, radionukleotide.

Gljiva se upotrebljava kod poodmaklih stadijuma raka jetre, bubrega, pankreasa, krvi, čak i u kasnim stadijumima oboljenja. Kod malignih a naročito kod benignih tumora mozga Kordiceps daje stabilan pozitivan rezultat i pomaže kod gašenja glavnog žarišta tumora. Uzimanje Kordicepsa obezbeđuje preventivno delovanje na mnoga oboljenja.

Kordiceps se primenjuje kod sledećih stanja:
• Prateća terapija kod bolesnika od raka / na plućima, prostati i dr./, naročito kod oboljenja limfe i krvotoka i dr./. Kod tumora velikog mozga se prepisuje kao primarni.
• Leukoza kod dece
• Hemoterapija /ublažavanje neželjenih efekata/
• Nekroza tumorskih infi ltrata
• Oslabljen imuni sistem /deluje kao imunomodulator/, SIDA
• Velika sportska opterećanja, za brzi oporavak mišića
• Funkcionalni poremećaji seksualnosti
• Stres, depresije, strah, nemir
• Smanjena radna sposobnost i problemi sa izdržljivošću, hronični umor
• Poremećaji sna
• Reuma
• Izbacivanje otrova iz organizma
• Prekomerna težina, poremećaji razmene masti
• Astma
• Bronhitis
• Bakteriološke infekcije / deluje kao prirodni antibiotik/
• Kardio-vaskularna oboljenja, ishemična bolest /stenokardija/, ateroskleroza, infarkt i dr.
• Zujanje u ušima


COPRINUS Gljiva (Coprinus comatus )



Coprinus ili Shaggi Mastilo CAP je lako prepoznatljiva po svojoj kapi koja inicijalno pokriva skoro celu stabljiku. Potpuno bela, kad se raseče škrge brzo menjaju boje od bele do ružičaste, zatim u crno. Ona raste u grupama u mestima koja su često neočekivana , kao što su zelene površine u gradovima. Kada je mlada to odličana jestiva gljiva pod uslovom da se jede nakon prikupljanja (duže čuvanje nije prepuručljivo).

To je jedan od retkih gljiva koja sadrži vitamin C, koji takođe sadrži nijacin, riboflavin i tiamin. Njegovi proteini sadrže vitalne aminokiseline. To je visok nivo kalijum, ali siromašne su natrijuma (130:1) i obuhvataju magnezijum, gvožđe, kalcijum, Mangan, cink i bakra.

U narodnoj medicini smatra se da je korisno za varenje i lečenje hemoroida. U najnovijim istraživanjima, pokazalo se da reguliše nivo šećera u krvi.Kineski naučnici su dokazali da je u stanju da spreči rast sarkoma ćelije.


CORIOLUS Gljiva (Coriolus versicolor)

Nalazi se gotovo u celom svetu, u prirodi mogu da se nađu i u Evropi.
Coriolus se koristi vekovima u tradicionalnoj kineskoj medicini (TKM) - On je već dugo poznata u narodnoj medicini, Južne Amerike. Samo u Evropi, još uvek je relativno retka gljiva, kao vitalnog značaja za rad, iako se može koristiti veoma efikasno bori protiv virusa i bakterijskih infekcija, kao i kandidijaze.Dakle, tolerancija hemoterapije i radioterapije je značajno poboljšana. Coriolus podržava funkcije jetre. Imuni sistem jača i štiti protiv raka preventivno.

Pored brojnih minerala, vitamina i mikroelemenata u Coriolus sadrži visok procenat proteina-polisaharid PSK vezana ili krestin i PSP (polisaharida-PEPID) stimuliše imuni sistem. U Japanu, PSK je odobren 1977, kao prvi lek iz pečuraka. U kliničkoj studiji, Coriolus versicolor dva put dnevno u roku od 8 nedelja, poveća će se broj ćelija prirodnih ubica malignih ćelija.


HERICIUM Gljiva (Hericium Erinaceus)



Hericium, lavova griva, Pom-Pom Veoma retka gljiva, u Evropi se 50 godina gaji u kulturi.
Vekovima, ova gljiva u tradicionalnoj kineskoj medicini (TKM), je cenjena za svoje regulatorne efekte na telo i psihu ljudi. Zbog svog delikatnog ukus ova gljiva je posebno popularna u Aziji, kao delikates. Hericium pomaže da se regulišu stomačni i crevni problemi, modulira imunološki sistema i istovremeno se koristi u lečenju nervnih poremećaja. On smiruje uznemirenost, anksioznost i poremećaj sna. Pored toga, Hericium sprečavanju nastanka tumora - posebno želuca, debelog creva, jednjaka i raka kože koristi.




Hericium Biovitalstoffe sadrži visok kvalitet, uključujući svih osam esencijalnih amino kiselina za ljude. Ona sadrži mnogo kalijuma dok je natrijum na vrlo niskom nivou. Pored toga: cink, gvožđe, selen i organski germanijum. Jedna studija je pokazala da Hericium kod ljudi sa gastritisom i hroničnim gastritisom daje pozitivan efekat.

MEJTAKE Gljiva ( Grifola frondosa)



Mejtake u stvari znači«gljiva koja pleše».
Njena lekovita snaga istraživana je i upotrebljavana u Aziji i od skora – u Americi. U prošlosti težina gljive Mejtake merena je u zlatu. Mesta gde je uspevala /tada se nije gajila, već je mogla biti pronađena samo u prirodi/- revnosno su čuvana kao tajna i nasleđivana s pokoljenja na pokoljenje. Mejtake ima visok sadržaj ergosterina, koji je prekursor vitamina D. Smatra se da visok i zdrav potencijal duguje polisaharidima grifolan i grifolin, kao vezanim metalima, proteinima i lektinima.

Gljiva Mejtake se primenjuje u sledećim slučajevima:
• Terapija koja prati bolesne od raka / rak dojke, pankreasa, jajnika, kože, želuca, jetre i pluća, prostate/ • Hemioterapija /ublažavanje neželjenih efekata/
• HIV – infekcije /SIDA/
• Hepatitis i zaštita obolele jetre
• Oboljenja digestivnog sistema
• Dijabetes
• Ateroskleroza, regulisanje krvnog pritiska i zgrušavanja krvi
• Srčani infarkt
• Poremećaj srčanog ritma
• Oslabljen imuni sistem, infekcije /gljivične, virusne, bakteriološke, hlamidijalne i dr./
• Prekomerna težina
• Osteroporoza
• Klimakterične tegobe /uspostavljanje balansa polnih hormona kod žena/
• Predmenstrualni sindrom

Takozvana D-frakcija u ekstraktu gljive je veoma aktivna. Eksperimentima je dokazano sa konzumiranje alkoholnog ekstrakta od Mejtake smanjuje krvni pritisak a vodeni ekstrakt od gljive smanjuje nivo holesterola.




Prof. Dr Hiroaki Nanba, imunolog i vodeći profesor mikrobiologije na farmaceutskom univerzitetu Kobe, član japanske asocijacije za rak i Njujorkške akademije nauka, intenzivno je istraživao Mejtake i njome lečio mnogo pacijenata. Na pitanje koje bolesti se leče gljivom Mejtake, ili na koje deluje pozitivno, on odgovara: «Mejtake ne samo što može sprečiti pojavu raka, već se isto tako može primenjivati u lečenju i drugih teških bolesti poput SIDE i hepatitisa. Gljiva jača imuni sistem i smanjuje neželjene efekte od hemioterapije. Postoji iznenađujuće sinergičan efekat između hemioterapije i Mejtake. Gljiva deluje isto tako i kod visokog krvnog pritiska i dijabetesa».

Kao dopunu hemioterapiji razumno je primeniti i mikoterapiju /fungoterapiju/. Mnogo pacijenata boluje ne samo od raka, već i od relativno slabijih infekcija, pošto organizam nije u stanju da se bori, kao rezultat oslabljenog imunog sistema od hemioterapije. Pored toga, kvalitet života znatno se poboljšava, pošto su ublaženi neželjeni efekti poput opadanja kose, malaksalosti, povraćanja, gubitka apetita.

Svojstvo Mejtake da se bori protiv uzročnika raka dokazao je i Nacionalni Institut za rak SAD/ U.S. National Cancer Institute/. Eksperimenti koje su sproveli nacionalni zdravstveni organi Japana pokazuju da uzimanje Mejtake vodi do sprečavanja ili znatnog stagniranja HIV-infekcije kod čoveka.

Kliničko istraživanje 165 pacijenata starosti od 25 do 65 godina koji su konzumirali Mejtake i bili bolesni od različite vrste raka u poodmaklom stadijumu ukazuju na remisiju tumora ili znatno simptomatično poboljšanje- 73% kod raka dojke, 67% kod raka pluća i 47% kod raka jetre. Kombinacija hemioterapije sa konzumiranjem ekstrakta od Mejtake povećava njenu efi kasnost između 12 i 28 %. Kod raka kostiju i želuca rezultati su slabiji.

Pored toga hiljadama godina Mejtake je upotrebljavana za otklanjanje negativnih emocija i psihičke napetosti.


POLYPORUS Gljiva ( Poliporus umbellatus)



Poliporus umbellatus sadrži ergosterin, alfa-hidroksi kiseline tetracosane (kiselina?), Biotin (vrsta vitamina B kompleksa), polisaharida i polipeptidni, i to je takođe bogata celulozom i minerala. Glavni sastojci su: kalcijum, kalijum, gvožđe, i elementima u tragovima, kao što su mangan, bakar i cink. Mangan može da se koristi za regulisanje rasta i usko je povezana sa enzimima, funkcija nervnog sistema i skeletne snage. Bakar je u vezi formiranja eritrocita, enzimske funkcije i skeletni rast. I dosta cinka može imati uticaja na oslobađanje insulina.

Poliporus umbellatus ima snažan diuretski efekat, uglavnom se koristi za izbacivanje. Pored toga, ona takođe može da poboljša strukturu kože, mlohavo mišićno tkivo i lako mokrenje u toku trudnoće. Moderni medicinski testovi pokazali su da Uzimajući Poliporus umbellatus može poboljšati, natriuretski i ammonotelic efekat, skoro isti tretman ima I u poređenju sa lekovima (kao što Ethacrinic kiselina). Međutim, ključna razlika je u tome što lekovi uvek imaju nedostatak ,povećanje izbacivanje kalijuma iz organizma, a kalijum je u vezi sa mnogim važnim funkcijama ljudskog tkiva.




Ova gljiva ekstrakti takođe imaju uticaj na sprečavanje tumora i veoma su poznati, razlozi a to je smetnje faktor na DNS-ćelija tumora. To bi moglo poboljšati oporavak na osnovu istraživanja za pacijente koji boluju od leukemije i raka pluća. Pored toga, uzimajući Poliporus umbellatus takođe omogućava da se smanji nuspojava hemoterapije.

Poliporus se primenjuje:
- Smanjenje holesterola
- Regulisanje krvnog pritiska
- Jačanje imunog sistema I sprečavanje infekcije
- Unapređenje srčane funkcije
- Poboljšava strukturu kože
- Pomaže pri lečenju raka pluća, jetre, prostate, leukemije


REJŠI gljiva (Ganoderma lucidum)



Kako Reishi pecurka deluje u organizmu? Naš cudesni organizam ima potrebu da se odbrani od svake pretnje svojoj "ravnoteži". Ove pretnje mogu biti fizicke, kao virusi i bakterije koje stvaraju infekcije i ozbiljnije probleme, zatim emocionalne, kao što su stresovi, koji nastaju od previše briga i nervoze, ili energetske, koje cine da smo bez životnog elana i interesovanja.

Bolest je znak da je organizam izbacen iz ravnoteže. Tada postoji povecana potreba za odredenim dodacima – imunomodulatorima , kako bi se organizam ojacao i vratio u ravnotežu. (Imunomodulatori regulišu i “fino podešavaju” imuni sistem) Reishi - Ganoderma Lucidum sadrži visoku koncentraciju organskog Germanijuma, polisaharide i tripertene, kao i alkaloide, steroide, nukleotide… Sadrži i proteine, aminokiseline, vitamine, minerale i oligoelemente. Ove aktivne komponente dokazano jacaju naš imuni sistem, pomažu regulaciji telesnih procesa i metabolizma osiguravaju da svi organi zdravo funkcionišu.

Materije koje u sebi nosi ova dragocena pecurka uticu blagotvorno na sve životno-važne sisteme u organizmu. Koristeci Ganodermu lucidum dotok kiseonika u celije se povecava do 50%, a poznato je da se u sredini sa dovoljno kiseonika ne razvijaju bakterije i virusi. Povecanim dotokom kiseonika naše srce je rastererceno, imunitet je jaci, a energija našeg tela je veca. Važno je istaci i cinjenicu da materije iz ove pecurke imaju ulogu prirodnog insulina, koji prija telu i uspešno smanjuje disbalans šecera u krvi, a samim tim i osecaj gladi, što dovodi do vrlo brze regulacije telesne težine. Ovaj efekat se oseca vec posle prvog konzumiranja kafe sa Reishi pecurkom.

Kineska tradicionalna medicina preporucuje upotrebu 3-5 grama sušene Ganoderme dnevno za održavanje dobrog zdravstvenog stanja organizma i 10-12 grama za ozbiljna oboljenja.

Rejši se primenjuje uspešno kod sledećih stanja:

• Prateća terapija kod bolesnih od raka /rak želuca, jetre, pluća, kože, mozga, bubrega, pankreasa/ • Hemioterapija /ublažavanje neželjenih efekata/
• Problemi sa srcem i cirkulacijom/ visok krvni pritisak, loše snabdevanje krvlju, uključujući i koronarne sudove, otoke/, poremećaje srčanog ritma, opasnosti od srčanog infarkta, postinfarktnog stanja i post moždanog udara.
• Oslabljen imuni sistem, infekcije/ gljivične, virusne, bakteriološke, hlamidijalne i dr./
• Visoke vrednosti holesterola i šećera u krvi
• Alergije
• Bronhitis, plućni emfizem
• Autoimuna oboljenja /skleroza multipleks- obnavlja mijelinski omotač nervnih vlakana; sklerodermija, poliartritis, lupus, eritematodes, bronhijalna astma, autoimuni tireoidit/
• Hepatitis A, B, C, oboljenja jetre
• Ulkus želuca i dvanaestopalačnog creva, gastritis, upala pankreasa
• Hemoroidi
• Gojaznost
• Fibromijalgija
• Bolovi u zglobovima
• Zujanje u ušima
• Malaksalost
• Oboljenja kože
• Epilepsija

Naziv Rejši je japanski. U Kini se gljiva naziva Ling Zhi, što u prevodu znači «Božanstvena gljiva dugovečnosti». U kineskoj i japanskoj narodnoj medicini gljiva Rejši se upotrebljavala još pre 4000 godina. Kao simbol srećnog i dugovečnog života ona je naslikana na puno crteža, ćilima, kao i na kineskom porcelanu. Ova neobična gljiva, darovana od prirode sa mnogobrojnim lekovitim svojstvima, danas se gaji isključivo u lekovite svrhe.




Institut za nauku i medicinu Linus Pauling nalazi se u Kaliforniji. Njegov osnivač je nosilac Nobelove negrade dva puta, i poznat je po svojim istraživanjima vitamina, i po prirodnim metodama lečenja i sprečavanja nastajanja oboljenja. U ovom renomiranom institutu radi lekar Fukumi Morišige. Nekoliko poslednjih dekada on istražuje terapeutsko dejstvo Rejši i kaže: «Po mom mišljenju do sada najbolja metoda zaštite od raka je uzimanje Rejši».


Sposobnost Rejši je da smanjuje krvni pritisak, holesterol i njeno antiagregaciono dejstvo dokazano je sprovedenim ispitivanjima u toku poslednjih godina u Japanu i SAD. Rejši pomaže kod zaustavljanja lučenja histamina, sprečavjući tipične alergijske reakcije. Mi dobijamo radosne vesti od naših pacijenata- koji konzumiraju lekovite gljive, i koji su mogli u dobroj meri da ograniče svoju alergiju, pijući 2 kapsule gljive po 3 puta dnevno.

Naučnici su otkrili u ekstraktu gljiva materiju, koja poboljšava aktivnost unutrašnjih organa, povećava dotok krvi i smanjuje potrošnju kiseonika srčanog mišića. Na osnovu toga sprovedena su istraživanja sa pacijentima, koja dokazuju pozitivno delovanje Rejši na srce i krvotok.

U Kini Rejši se upotrebljava za lečenje pacijenata bolesnih od hepatitisa B. Kod jednog istraživanja daje se ekstrakt od gljive na 335 pacijenata, koji boluju od hroničnog hepatitisa B. Skoro je kod 92% došlo do poboljšanja.

U Aziji Rejši se upotrebljava vekovima u lečenju različitih malignih bolesti. Već nekoliko godina to dejstvo se istražuje, a rezultat je da je u Japanu Rejši prodavana na pijaci kao preparat protiv raka. Istraživanja se sprovode uglavnom u Institutu za nauku i medicinu Linus Pauling /SAD/. Lečeno je 250 pacijenata, koji su već bili otpisani od zvanične onkologije kao beznadežni slučajevi. Kod pacijenata se primetilo poboljšanje, bilo je manje inflamatornih reakcija, proizvodnja njihovih antitela se povećala. U celini poboljšana je imuna zaštita tela, naročito aktivnost takozvanih T-ćelija. Ekstrakt u velikoj dozi/ više od 5 g dnevno/ pokazao je dobre rezltate kod lečenja i nakon lečenja tumora pluća, mozga, jetre, bubrega i pankreasa.

Sprovedena proučavanja dokazuju da Rejši poseduje zaštitnu funkciju u slučajevima prevelike doze nikotina. Simptomi bolesti uslovljeni pušenjem mogu biti smanjeni sa 25%. Kao mitsko svojstvo gljive Rejši javlja se njena sposobnost da poveća snagu duha i pozitivne emocije. Postignuti su odlični rezultati u tretmanu nesanice ili nervoze.

Gljive poput Rejši, Šiitake i Hericij ne samo što stimulišu naš imuni sistem, već imaju i antibakterisko i antivirusno dejstvo, t.j. one mogu i direktno da napadaju bakterije i viruse. One jačaju normalnu crevnu floru, pomažu varenje hrane, čiste od otrova i pomažu održavanje prirodne ravnoteže između mikroorganizama i creva.



Lekovita moć pečuraka

Pečurke su uvek imale zanimljivo mesto u ljudskoj psihi. Povezivane sa magijom, duhovnim moćima i mističnim otkrićima, pečurke su se koristile kao oruđe, kao sredstva za lečenje, otrovi, halucinogeni...



Ovih dana pečurkama se posvećuje medicinska i naučna pažnja. Istraživanja širom sveta o ovim namirnicama je sve više, a procenjuje se da li se one mogu koristiti kao prevencija i terapija za neke zdravstvene probleme uključujući poremećaje imuniteta, virusne infekcije, visok holesterol, bolesti jetre, raka...Tri vrste pečuraka imaju važnu medicinsku ulogu.

Shiitake, Lentinus edodes
Sa medicinske tačke gledišta ova vrsta pečurki se bori protiv mnogih uobičajenih zdravstvenih problema. Ona sadrži polisaharid lentinan i beta 1.3. glukan – koji su vrlo moći u borbi protiv virusa i tumora.

Zbog prisustva polisaharida pomaže i u borbi protiv gripa. Neka istraživanja pokazala su da se ona štiti i od oštećenja koje uzrokuju radijacija i hemioterapija. Šhiitake je dobra i za srce i smanjuje holesterol, što je pokazalo i nekoliko istraživanja.





Hrastova sjajnica (Reishi, Ganoderma lucidum)
Ovo je jedna on najcenjenijih biljaka u tradicionalnoj kineskoj medicini i za nju se ne smatra samo da produžava život već i da čoveku daruje svetlost, mudrost i da dovodi do prosvetljenja.

Što se tiče njenog medicinskog uticaja, studije širom sveta pokazale su da je ona vrlo efikasna u borbi protiv tumora (zbog prisustva polisaharida beta 1.3). Ona takođe jača imuni sistem i ima antibakterijsko i antivirusno dejstvo; a pokazala se uspešnom i kod obolelih od hepatitisa.

Reishi štiti jetru od toksina, a efikasna je i u borbi protiv hroničnog bronhitisa. Ona je vredan izvor i adenozina koji štiti srce.

Maitake, Grifola frondosa
Iako ova vrsta pečurke nema takvu reputaciju kao prethodne dve, ona je možda od velikog značaja za borbu protiv HIV-a. Na Internacionalnoj konferenciji o sidi u Amsterdamu, rečeno je da maitake štiti od dobijanja hiv-a.

Iako ona ne ubija virus, igra važnu ulogu u terapiji obolelih. Neka japanska istraživanja poručuju da je maitake čak uspešnija u jačanju imunog sistema od prethodno navedenih vrsta pečurki.

Ona, takođe, sadrži široku lepezu vrednih sterola, glikozida, amino kiselina, enzima, polisaharida, vitamina, minerala i ostalih lekovitih jedinjenja.

Koji je najbolji način uzimanja ovih pečurki?


Najbolje je konzumirati ih kroz ishranu, ali je vrlo teško naći ih sveže ili sušene. Neke kineske prodavnice ih možda imaju, a ako uspete da dođete do njih kupite ih u kesi i naučite da ih koristite u raznim jelima. Možete pronaći i neke dodatke ishrani na bazi ovih pečuraka u radnjama zdrave hrane.



Pečurke - eliksiri zdravlja

Na našim prostorima najlekovitije su bukovača i šampinjon jer sadrže kalvacin, supstancu koja ubija ćelije raka



ZBOG karakterističnog ukusa pečurke su omiljene na trpezama mnogih naroda, a njihova lekovita svojstva poznata su vekovima. Iako lekovite pečurke uglavnom rastu na prostorima Dalekog istoka, ima ih i kod nas, a dve najpopularnije vrste su bukovača i šampinjon, koje sadrže antikancerogenu supstancu kalvacin.



Međutim, najpoznatija i najistraživanija supstanca je lentinan, koja potiče iz šitake (Lentinus edodes), pečurke koju Japanci nazivaju "eliksir života". Lentinan sadrži složene šećere, polisaharide, koji pomažu odbrambenim ćelijama organizma da prepoznaju ćelije raka i unište ih. Osim toga, ova jedinjenja imaju antivirusna i antibakterijska svojstva i pomažu organizmu u odbrani od raznih infekcija i drugih organskih poremećaja.

Takođe, supstanca lem, zajedno sa lentinanom stimuliše imuni sistem i deluje inhibitorno na razne vrste malignih oboljenja. A zahvaljujući eritadeninu, ši take značajno smanjuje nivo holesterola u krvi. Ako se nedelju dana jednom dnevno uzima samo deset grama suve ši take pomešane sa medom, holesterol se smanjuje između 10 i 15%. Takođe, ove gljive štite i jačaju krvne sudove, naročito kod obolelih od šećerne bolesti. Štite i od ateroskleroze, hipertenzije, rastvaraju masti i trigliceride, a imaju i antialergijski efekat.


Hranljiva vrednost pečurki je velika, izrazito su bogate proteinima, kojih ima čak 45% u suvim gljivama. Ovi šumski plodovi sadrže sve esencijalne aminokiseline, a bogate su i vitaminima, pre svega, grupe A, B, C, K, beta-karotenom i ergosterolom. Bogate su i biljnim mastima, belančevinama, mineralima - fosforom, natrijumom i kalijumom, magnezijumom, u manjim količinama gvožđem i kalcijumom.
Lekovite pečurke prebogate hranljivim sastojcima, idealne su za dijetu, jer sadrže čak 95% vodee, pa su izrazito niskokalorične. U zavisnosti od vrste, 100 grama pečuraka ima energetsku vrednost od 18 do 26 kilokalorija, što je, na primer, od 10 do 20 puta manje nego slatkiši ili akloholna pića i tri puta manje nego povrće i voće.



Pečurke deluju kao antioksidant i imaju povoljno dejstvo kod Alchajmerove bolesti, poremećenog metabolizma, osteoporoze, impotencije... Vrlo su važne za normalan rast, poboljšavaju koncentraciju i pamćenje, regulišu poremećeni metabolizam, pomažu kod neplodnosti, nervoze i depresije...


Ipak, stručnjaci upozoravaju da sa pečurkama treba biti izuzetno obazriv, jer na planeti ima oko 50 hiljada vrsta od kojih je jestivo tek oko hiljadu. Kod nas najkvalitetnije jestive pečurke mogu da se nađu početkom leta - šampinjoni, vrganji i lisičarke. Zabluda je da pečurke, visokovredne i aromatične namirnice, rastu odmah posle kiše. One zapravo niču od 4 do 40 dana posle kiše, a čak 90% pečuraka stiže u ranu jesen.

Pečurke razgrađuju biljni materijal, pa je tamo gde ih ima drveće bujnije i zdravije, a prema Vitekerovoj skali iz 1965. godine, predstavljaju posebno carstvo koje ih odvaja od biljnog i životinjskog sveta. Njihovo razmnožavanje vrlo je složeno i zanimljivo, pa je i tema brojnih naučnih istraživanja.




Otrovne i jestive

Jestivi šampinjoni mirišu na badem ili anis, dok se otrovni javljaju u grupama i intenzivno su žute boje. Kada se protrljaju među prstima oslobađaju miris nalik izgoreloj gumi.

Vrganja u prirodi ima više od 30 vrsta, ali je tek 5 do 6 vrsta jestivo. Jestivi vrganji imaju potpuno belo meso, a rupice, odnosno pore u dnu šešira i drške nisu crvene. Kožica im je tamnobraon boje do crne, a ponekad i crvene.

Kod lisičarki, kojih ima desetak vrsta, ne može da se pogreši jer su sve jestive. Među njima, žuta šumska lisičarka najčešće se bere, dok je crna lisičarka, malena pečurka od 50 grama, ukusnija od većine drugih vrsta. Ona je prava poslastica, ali se teško nalazi jer se javlja na specifičnim mestima i samo u jesen.

Zekice su još jedna grupa pečuraka sa više stotina vrsta. Golubača, jestiva zekica, posebno se izdvaja jer ima ukus mladih mlečnih lešnika. Ona stiže u junu i julu, dok se u jesen javlja samo mestimično. Ima specifičan izgled, boja je bledo rezeda, a plod je sav ispucao.

_________________



Nađi me srcem.Voli me dušom.Čuvaj me razumom.
 
cezar1071944
Glas mog anđela
<b>Glas mog anđela</b>





Datum registracije: 11 Mar 2008
Poruke: 20386
Mesto: Ni na nebu,ni na zemlji...

seychelles.gif
PorukaPostavljena: Uto Jul 23, 2013 12:02 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

ARONIJA – najjači dosad poznati antioksidant



Sibirska Aronija (Aronia Melanocarpa) potiče iz Sjeverne Amerike, a kasnije je prenijeta u Sibir i sjeverne djelove istočne Evrope. Indijanci su prvi prepoznali njena ljekovita svojstva i upotrebljavali su je u ishrani.

Zreli plodovi Sibirske aronije sadrže velike količine biofenola, tanina, katehina, flavonida, antocijanina (najviše od svih dosad poznatih voćnih vrsta), folnu kiselinu, vitamine A,C (8-10 puta veću koncentraciju nego u južnom voću), B2, B6, B9, E i veoma rijedak vitamin P, kao i betakaroten, kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod i fosfor. Ogromna količina tanina i flavonida, gdje glavnu ulogu ima antocijanin, Sibirsku Aroniju čini najjačim dosad poznatim antioksidantom.


Ljekovita svojstva i primjena

Antikancerogeno dejstvou visokom procentu ubija maligne ćelije kod tumora mozga, pluća, debelog crijeva i jetre (antocijanin i proantocijanidin)

Antioksidant sprječava stvaranje slobodnih radikala i degeneraciju zdravih ćelija u ljudskom tkivu i krvnoj plazmi, a time usporava i proces starenja organizma (tanini, flavonidi, vitamin C, vitamin E)

Glava – poboljšava cirkulaciju krvi u krvnim sudovima glave i pomaže kod glavobolja i migrene, zaustavlja razvoj ateroskleroze i stvara snažnu zaštitu od pojave demencije i nastanka Alchajmerove bolesti (antocijanin, vitamin P)

Srce – smanjuje visok krvni pritisak, vraća loš holesterol u normalu i podstiče porast dobrog, omogućava brz oporavak nakon srčanih i moždanih udara, regeneriše fino arterijsko mišićno tkivo i povećava njihovu elastičnost, poboljšava prokrvljenost miokarda podstičući stvaranje nove mreže finih krvnih sudova poslije gubitka funkcije starih, stvara potpunu zaštitu od začepljenja (antocijanin, biofenoli, vitamin P)
Urinarni trakt – liječi urinarne infenkcije (5-10 puta efikasnije od kanadske brusnice) i upalu prostate (proantocijanidin)

Jačanje imuniteta – sprječava bakterijske i virusne infekcije (prehlada, grip…) (biofenoli, vitamin C)

Endokrine žlijezde – poboljšava lučenje hormona i reguliše rad štitne žlijezde, reguliše nivo šećera i hemoglobina u krvi, rad pankreasa i liječi dijabetes. Sadrži rijedak voćni šećer SORBITOL čime pomaže dijetalnu ishranu (sorbitol, antocijanin)

Krv i krvni sudovi – popravlja krvnu sliku i čisti krv, poboljšava cirkulaciju, smanjuje povišen krvni pritisak, smanjuje loš holesterol i reguliše šećer, povećava elastičnost krvnih sudova (posebno je značajno za dijabetičare) i sprječava njihovo začepljenje, sprječava aterosklerozu i smanjuje tegobe kod upaljenih i proširenih vena (flavonidi, vitamin P, proantocijanidin, biofenoli)

Želudac – smiruje grčeve i bolove želuca, smiruje upalu sluznice želuca, pomaže kod čira na želucu i želudačne nervoze (antocijanin)

Crijeva – smiruje grčeve i bolove u crijevima, smiruje upalu sluznice crijeva i zaustavlja prolive.

Jetra i žuč – poboljšava rad jetre i izlučivanje žuči, čisti jetru od masnoće, regeneriše je i kod teških oboljenja, liječi i reguliše upalu žučne kese i žučnih kanala, žuticu, žučni pijesk i žučni kamen (fenoli, flavonidi)

Oči – poboljšava vid, liječi degenerativne promjene na makuli, štiti oči od UV zračenja, sprječava nastanak katarakte (antocijanin, vitamin P, betakaroten)

Koža – povećava elastičnost i značajno smanjuje prisustvo bora i strija, uklanja tamne fleke od sunca i ispucale kapilare, osvježava kožu, usporava starenje (vitamin E, betakaroten, flavonidi)

Čišćenje organizma – vezuje se za teške metale i radioaktivne elemente u tijelu i omogućava njihovo izlučivanje što je od najveće koristi poslije izloženosti zračenju kod postoperativne terapije (masovno korišćena nakon nesreće u Černobilu za smanjenje tegoba najizloženijim službenim licima)

Višestruko skraćuje vrijeme zarastanja rana i vrši njihovu dezinfekciju; što je naročito važno u postoperativnom periodu (biofenoli, vitamin P,C i E)

Dr. Slobodanka Babić




Uzgoj



Aronija ima vrlo male zahtjeve u pogledu mjesta uzgoja i klime, tako da se može saditi u vrlo različitim područjima. Ali ipak uzimajući u obzir da je aronija porijeklom iz područja s uticajem atlantske klime bolje uspijeva na staništu s višom vlažnošću zemljišta i vazduha.

Optimalna količina padavina 500 – 600 mm godišnje. Aronija dobro uspijeva čak i na zemljištima s visokim nivoom podzemne vode, gdje druge vrste voća, poput jabuka i višanja, ne uspijevaju. Aronija dobro uspijeva kad se uzgaja i na kamenom tlu, s malo zemlje, kao što je, npr. krševito primorska regija. Pri sadnji aronije treba izbjegavati ekstremno suva pješčana zemljišta i zbijena tla vlažna. Mraz gotovo uopšte ne može naškoditi stabljici i cvijetu aronije.

Ozbiljna oštećenja od smrzavanja mogu se očekivati tek pri temperaturama od -23°C početkom zime i na -30°C sredinom zime. Kritična temperaturna granica zemljista iznosi -11°C.

Plodovi dozrijevaju u vremenu od početka do sredine avgusta. Obzirom da svi plodovi najčešće dozrijevaju u isto vrijeme, potrebna je samo jedna berba. Kako plodovi ne bi prezreli i počeli otpadati, berbu treba obaviti brzo odmah poslije početka zrenja. Neke bobice ipak mogu dozrijeti prije ostalih. Berba može biti ručna ili mašinska.

Kod ručnog branja plodovi se otkidaju palcem, pri čemu se može ubrati do 12 kg na sat. Na većim plantažama uobičajena je mašinska berba, a učinak radne mašine se kreće od 3 do 4 sata za hektar.
Poslije berbe plodovi se moraju što je moguće prije preraditi, a kratkoročno se mogu uskladištiti u plastičnim ili drvenim košarama.

Ako se plodovi ne prerađuju odmah poslije berbe, mogu se naglo zamrznuti i uskladištiti. Kod običnog uskladištenja pri 15 – 25°C i 80 % relativne vlažnosti vazduha zreli plodovi mogu se održati dvije nedjelje.
Zavisno o načinu sadnje moguće je ostvariti oko 80 – 120 dt/ha. Predviđeni rok trajanja plantaže aronije se procjenjuje na oko 20 godina.
Proizvodi od aronije

Samo neki od proizvoda gdje se koriste plodovi aronije:

sokovi
likeri i rakije
jogurti
konditorska industrija
prirodne boje
farmaceutska industrija

Svježi plodovi imaju trpak ukus, sok miriše na bademe i oporog je ukusa. Iskoristivost ploda aronije za sok je visokih 75 – 80 %, što možemo i povećati za 6 %, ako plodovi prije cijeđenja odleže neko vrijeme na -5°C. Prerađivačka industrija veoma cijeni sok aronije kao prirodno sredstvo za bojenje, obzirom da je tamnocrvena i crna boja vidljiva i poslije stostrukog razrijeđenja. S druge strane, sokom aronije može se popraviti ukus i boja drugih sokova. Osim čistog soka, proizvodi od aronije u tečnom stanju su još i miješani sok, nektar, koncentrat, sirup i osvježavajuća pića.

Takođe se sve više prepoznaje vrijednost aronije za punjenje karamela, čokoladnih bombona, za proizvodnju kandiranog voća i sladoleda.

Od jednoga kilograma plodova aronije može se dobiti do 320 g obojene materije antocijana. Za bojenje namirnica može se koristiti i ekstrakt dobijen iz ostataka nakon cijedjenja voća.

Plodovi se mogu na mnogo načina koristiti i u svojoj kuhinji, najprije miješanjem s drugim voćem. Od aronije se uglavnom pravi pekmez i kompot, ali se ona može i sušiti. Kompot je oporog i kiselkastog ukusa. Osim toga, od aronije se može praviti i marmelada, žele i kandirano voće. Plodovi aronije koriste se u proizvodnji marmelade od jagoda, kojoj oni daju tamniju boju i veću stabilnost. Ovdje treba dodati da se plodovi poslije odmrzavanja gotovo uopšte ne razlikuju od svježih, ni po boji, ni po čvrstoći. Ipak, nemaju više onako opor ukus pa više nisu tako prikladni za dalju preradu.

Od aronije se proizvode sokovi, likeri i jogurt , te visokokvalitetno crveno dezertno vino. Aronija se koristila čak i za proizvodnju dezerta od slatkog jogurta.





Aronija kao lek za diabetis i kardiovaskularne bolesti


Crne bobice aronije se uglavnom koriste za proizvodnju prirodnih sokova, dzema I vina, kao I u vidu ukrasne biljke. Moderna farmaceutska istrazivanja predstavljaju sibirsku crnu borovnicu kao biljku koja ima brojna dejstva za pospesivanje zdravlja. Bioloska aktivnost sokova crnoplodne aronije bogate antocijaninom ukljucuju, izmedju ostalog, antioksidantna, antimutagena, kardioprotektna, antidijabetska I antihiperglikemijska dejstva. Isprva su je koristili Indijanci za lecenje prehlada, a biljka je postala poznatija nakon sto je predstavljena u Rusiji I istocnim zemljama Evrope pocetkom 20-og veka. Moderna farmaceutska istrazivanja podrzala su tradicionalnu upotrebu crnoplodne aronije u Rusiji kao leka protiv hipertenzije. Zbog njihovog povoljnog dejstva na zdravlje, ekstrakti crnih bobica aronije mogu da formiraju korisne dodatke u ishrani za ljude sa rizicnim faktorom od kardiovaskularnih bolesti i metabolickog sindroma. Povrh toga, imajuci u vidu njihov visok antimutageni potencijal, redovna upotreba proizvoda od crnoplodne aronije moze imati dugorocne efekte u prevenciji raka. Dve najpopularnije biljke aronije za proizvodnju voca su Viking i Nero.



Antidijabetsko dejstvo

Ustanovljeno je da antidijabetsko dejstvo imaju plod kao i ekstrakti lista crnoplodne aronije, sto je dokazano eksperimentima na zivotinjama. Pored zivotinja, dokazano je da sok crnoplodne aronije ima antidijabetsko dejstvo i kod ljudi sa dijabetesom. Pokazalo se da dnevni unos od 200ml soka crnoplodne aronije bez secera u toku 3 meseca znacajno smanjuje nivo glukoze u krvi naste kod pacijenata koji nisu zavisni od insulina u poredjenju sa kontrolnom grupom. (Obratite paznju da se sok od crnoplodne aronije bez secera moze zasladiti stevijom). Rezultati pokazuju da dopuna ishrane sokom od aronije moze doprineti blagotvornom dejstvu kod dijabeticara.




Kapacitet apsorbovanja radikala kiseonika

Komparativna studija koja je testirala sposobnost apsorbovanja radikala kiseonika pokazala je da ekstrakti acetona iz crnoplodne aronije imaju jace antioksidantno dejstvo nego onaj dobijen iz visokozbunaste borovnice (Vaccinium corymbosum) (preko pet puta), americke brusnice (Vaccinium macrocarpon), (preko osam puta), I evropske brusnice (Vaccinium vitisidaea) (preko cetiri puta). Drugi eksperimenti, zasnovani na sposobnosti isterivanja gasova radikala 2.2-dfifenil-1-pikrilhidrazil, pokazali su da ekstrakti metanola crnoplodne aronije imaju vece antioksidantne sposobnosti od kupina (Rubus fruticosus), crvenih malina (Rubus idaeus), i jagoda (Fragaria anannassa).

Rezultati eksperimenata pokazali su da se crnoplodna aronija moze koristiti ne samo kao agens za bojenje, vec i kao delotvoran antioksidant, stiteci alfa tokoferol i nezasicene masti u proizvodima za ishranu. Antioksidantna sposobnost crnoplodne aronije dokazana je in vitro, kao i na brojnim in vivo uzorcima, gde je cesto kombinovana sa drugim farmaceutskim dejstvima. Od drugih dejstava, ekstrakti crnoplodne aronije sluze za smanjenje oksidativnog stresa.

Delovanje u borbi protiv raka

Delovanje u borbi protiv raka ekstrata crne arnojie protiv HT29 ćelijske linije je potvrđeno, jer značajno ( preko 60%) gore pomenute ćelije raka creva na G1=G0 i G2=M fazama tokom 24 časnovnog izlaganja.

Prilikom eksperimenta sa pacovima , uzimanje ekstrata crne aronije doprinelo je značajnoj inhibicijij azoksimetana, prouzrokovala uvećano stvaranje kriptoficina u ćelijama creva, potvrđujući hemijsko preventivni potencijal antocijana koji se nalaze u aroniji.

Antocijanini iz aronije pokazuju anti mutageno dejstovo u laboratorijskim eksperimentima, što se može pripisati njihovoj sposobnosti da usvajaju slobodne radikale, kao i enzime koju su odogovorni za promutagenu aktivaciju.




Kardio zaštitne aktivnosti

Kardio zaštitna sposobnost aronije koja je u potpunosti dokazana, može se pripisati dejstvu ekstrata bogatih anticijaninom koji pomažu u smanjenju lipida, deluju kao anti agregativ i imaju direktna vazoaktivna dejstva. Takođe traba pomenuti da voće arnojie takođe sadrži i zanačajne količine niacina koji takođe ima blagotvorna dejstva za kardio-vaskularne bolesti jer pomaže u smanjivanju lipida. Suštinski posmatrano navadeni efekti skoa od aronije potiču od prisustva i uticaja antocijanina kao i niacina.

Blagotvorna dejstva crne aronije na koncentraciju lipida u krvi proučavana su kod pacijenata sa povišenim holesterolom kojima je davana aronija ili u obliku ekstrata ili kao sok. Pokazano je da redovno konzumiranje aronije u periodu od 6 nedelja zanačajno smanjuje nivoe TC, LDL-hola i TG u krvi, a povećava koncsntraciju HDL-hola kod pacijanata sa blažom hiperholesterolemijom bez ikakvoj farmakološkog tretmana. U drugom istraživanju u periodu od 2 meseca ekstrat Araonija je korišćen kao suplemnt ishrani i rezultat je bio znatno smanjenje nivoa TC, LDL, TG, endotelina-1 kod pacijanata sa metaboličkim sindromom.

Eksperimentima je dokazano da ekstrat crne aronije takođe ynačajno utiče na funkcije trombocita kod ljudi. Stvaranje trombocitnih superoksida je vema povećano kod pacijenata sa kradiovaskularnim faktorom rizika ( hipertenzija, hiperholesterolemija, pušenje, dijabetes); Prilkom eksperimenta nivo super oksida kod kardivaskularnih pacijenata je povečan, dok kod kontrolne grupe nije bilo efekata. Korišćenjem ekstrata aronije u ishrani u periodu od 30 dana prouzrokovala je značajno poboljšanje oksidacionog stanja kod krvih ćelija pacijenata sa hiperholesterolemijom. Crna aronija rakođe značajno smanjuje oksidativni stres, koji se javlja prilikom povečanog nivoa antitela kod oksidiranih lipoproteina male gustine, kod pacijenata sa drugom metaboličkim problemima.




Anti-ulcerativno dejstvo

Anti-ulcerativno dejstvo antacijanina crne aronije je pokazano prilikom eksperimenta na pacovima kojima je večtakim putem uz pomoć etanola nanesena gastro hemoragijska oštećena. Kao i u drugim eksperimentima postignuti efekti pripisuju se antacijaninu i njegovom dejstvu u smanjenju oksidativnog stresa i prisavajnju slobodnih radikala.

Zaključak

U današenje vreme crna aronija se uglavnom koristi za proizvodnju soka, džemova i vina i kao ukrasna biljka. Pored osalih substanci biljka aronije sadrži antacijanine procijandine, koji poseduju veoma jak antioskidativni potencijal. Brojna dejstva kao što su, antioksidativna, antimutagena, antikancerozna, kardio zaštitna, hepato zaštitna, gastro zaštitna, antidijabetička, anti-inflamatorna, antibakterijska, antivirusna i druga su pokazana u raznim eksperimentima.


Aronija, najljekovitija biljka


Laganim zahvatom jedne ruke radnik na odrzavanju zelene povrsine u naselju gdje stanujem, otkida radosno sitne crne plodove ukrasnog grma i trpajuci ih u usta izgovara: ovo je najzdravija biljka na svijetu, [B]aronija se zove! [/B]





Koja ironija, ja prvi put cujem za tu biljku iako je svaki dam gledam, i divim se njenim bojama u jesen, cvjetovima s proljeca i crnim malim bobicama u grozdovima, koje dugo opstaju na biljci! Zaintrigirana izjavom, u nasoj skromnoj kucnoj bibioteci uzimam knjigu sa zeljom da procitam i saznam nesto vise o toj cudotvornoj biljci.

Postoji vise vrsta aronije (chokeberries) dok su po sastavu i svojstvu manje vise sve iste.

Slabo poznata biljka aronija, poslije otkrivanja ljekovite moci dobija na popularnosti tako da se danas uzgaja sirom Evrope. Postojbina joj je istocni dio Sjeverne Amerike a zahvaljujuci tome sto jako dobro podnosi zimu i mraz, do -60'C, dospjela je do Sibira zbog cega je dobila drugi naziv "sibirska borovnica".

Sitne, male, tamnoplave bobice, u skupini (grozdovima) od 10-15, svojim izgledom jako podsjecaju na borovnicu. Rastinje u obliku grma moze dostici visinu i do dva metra. Jestivi i ljekoviti dio biljke su bobice malo oporog ukusa koji nakon sazrijevanja mogu da se odrze i do dva mjeseca na grmu. Sazrijevaju u avgustu. Slatkokiselkasto meso ploda ima intenzivno tamnocrvenu, skoro ljubicastu boju, i trpku aromu slicnu oskorusi. Plod je bez kospice, sa sitnim sjemenkama.




Aronija i zdravlje

Gotovo crna pigmentacija ploda Aronije proizlazi iz izuzetno visokog sadržaj biofenola, posebno antocianina. Ukupni sadržaj antocianina u crnoj oporoj bobici je 1.480 mg na 100 g svežeg ploda, a koncentracija proantocianidina je 664 mg na 100 g svježeg voća (Wu et al. 2004, 2006).

Obe vrednosti su među najvišim sadržajima i koncentracijama izmerenim u istraživanjima biljaka do danas. Aronija proizvodi ovaj pigment uglavnom u koži (opni, ovojnici) bobice kako bi zaštitila pulpu i seme od ultraljubičastog zračenja. Upijanje UV zraka u plavo-ljubičastom spektru predstavlja pigmentni filter intenzivnom suncu i time ostvaruje svoju ulogu osiguranja opstanka vrste.

Antocianin, koji odvraća štetocine i štiti od infekcija, ne samo da doprinosi očuvanju biljke nego i daje izvanrednu snagu antioksidansa da pobedi oksidativni stres u plodu tokom fotosinteze.
Sadrzaj antocijanina (pigmenata sa jakim antioksidantnim svojstvima - inhibitora arterioskleroze) za 100 gr. ploda
Aronia 800 mg
Tresnja 180 mg
Crno grozdje 165 mg
Borovnica 165 mg
Kupina 160 mg
Malina 40 mg
Jagoda 30 mg
(Izvor: Nemacki Institut za borbu protiv raka u Hajdelbergu)




Aronija

Sibirska borovnica (Aronia melanocarpa)

Aronija, Sibirska Aronija (Aronia Melanocarpa) potiče iz Severne Amerike, a kasnije je preneta u Sibir i severne delove istočne Evrope. Indijanci su prvi prepoznali njena lekovita svojstva i upotrebljavali su je u ishrani.

Nauka se početkom 90-tih godina prošlog veka zainteresovala za ovu biljku i od tada potiče veliki broj studija u SAD, Rusiji i Poljskoj o njenim lekovitim svojstvima, tako da ubrzo dobija status lekovite biljke. Najnovija istrazivanja pokazala su da zreli plodovi Sibirske aronije sadrže velike količine biofenola, tanina, katehina, flavonida, antocijanina (najviše od svih dosad poznatih voćnih vrsta), folnu kiselinu, vitamine A,C (8-10 puta veću koncentraciju nego u južnom voću), B2, B6, B9, E i veoma redak vitamin P, kao i betakaroten, kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod i fosfor. Ogromna količina tanina i flavonida, gde glavnu ulogu ima antocijanin, Sibirsku Aroniju čini najjačim dosad poznatim ANTIOKSIDANSOM.

Važnost ORAC-a - Antioksatativnog kapaciteta

ORAC
– the oxygen radical absorbance capacity (Antioksidativni kapacitet) je jedinica za merenje vrednosti antioksidansa u hrani.
Svakog sekunda, u ljudskom organizmu, je svaka ćelija napadnuta sa hiljadama slobodnih radikala. Oštećenja koja time nastaju vremenom podstiču i stvaraju podlogu za razvoj mnogih hroničnih bolesti, kao što su neurodegenerativna i kancerogena oboljenja. Slobodni radikali nastaju kao posledica procesa oksidacije ćelija. Upravo, antioksidansi su ti koji sprečavaju oksidaciju ćelija u organizmu i stvaranje slobodnih radikala, a već postojeće neutrališu.

USDA – Ministarstvo poljoprivrede SAD je objavilo da 100g ploda aronije sadrži 16 100 ORAC jedinica, tj. 16 100 µmol/100g, a preporučena dnevna doza je 3 000 - 5 000 ORAC jedinica za obezbeđivanje optimalne antioksidativne zaštite ljudskog tkiva i plazme, što odgovara 0,1 - 0,2 dl koncentara Sibirske Aronije.

U naučnim studijama je objavljeno takođe, da ukupan antocijanin (najvažniji antioksidans) sadržan u aroniji iznosi 1480mg na 100g svežeg ploda i 664 mg proantocijanidina na 100g, što je ekstremno visoka koncentracija. Dokumentovano je da je proantocijanidin sadržan u aroniji pomogao u sprečavanju razvoja malignih ćelija tumora pluća, debelog creva i leukemije, bez oštećenja zdravih ćelija.

Pilkington, Roprai i sar. sa Univerziteta u Merilendu, su u svojoj studiji pokazali da kada je uveden ekstrat ploda aronije u lečenje visoko razvijenog tumora mozga, za 24 sata su ćelije kancera bile kompletno uništete, a u slučaju kancera debelog creva HT-29 je u prvih 24 sata neutralisano 60% malignih ćelija.




Aronija Crnoplodna (Aronia Melanocarpa) pripada porodici Rosaceae (ruža). To je grm prekrasnih bijelo-ružičastih cvijetova koji donose krajem ljeta crno-ljubičaste bobice, prave riznice aktivnih tvari. Naraste do 3 m visine. Domovina aronije je istočni dio Sjeverne Amerike i južne Kanade. Zbog podnošenja niskih temperatura počeli su je uzgajati u Sibiru, Švedskoj i Finskoj. Aronija je poznata kao biljka koja podnosi najveću temperaturnu razliku (od -47°C do +40°C) i biljka koja je toliko otporna na vanjske utjecaje da nema prirodnih neprijatelja (otporna na UV zračenje, gljive, mikrobe i viruse).

Glavni sastojci

Aronija je prava riznica biološki aktivnih spojeva (preko 300). Mi ćemo spomenuti samo najvažnije sa opisom njihovog djelovanja

- Antocijani, proantocijanidini (oligomerni OPC), trijeslovine bioflavonoidi, polifenoli, sve esencijalne aminokiseline
- minerali - na 100g suhe tvari: kalij 322 mg, kalcij 55 mg, željezo 1,54 mg, magnezij 24 mg, cink 0,27 mg, bakar 0,086 mg, mangan 0,256 mg, jod 0,110 mg
- vitamini - vitamin P (vit. C kompleksa sa bioflavonoidima, rutenom i hesperdinom) 1200mg, B-vitamini (B2, B6, B9), gamalinolenska kiselina, folna i elaginska kiselina

Upotreba u lečenju

Antocijani, proantocijani i bioflavanoidi su poznati kao snažni zaštitnici krvnih žila, imaju izvanrednu moć jačanja kolagena i elastina najvažnijih sastavnih bjelančevina krvnih žila (90%). Također vrše velik utjecaj na sva ostala vezivna tkiva (tetive, ligamente) i kosti.

Antocijani i OPC djeluju na krvne žile na dva načina:

1. Inhibiraju (zaustavljaju) enzim koji razlaže kolagen i elastin, pomažući (zajedno sa vitaminom C) tvorbu kolagena i elastina.

2. Antocijani i OPC u aroniji spadaju u najjače antioksidante protiv djelovanja slobodnih radikala koji dovode do oštećenja krvnih žila. Također ne dozvoljavaju oksidaciju loših masnoća u krvi (LDL) koji su primarni uzročnik stvaranja masnih nakupina u žilama (angina pectoris). Antocijani su topivi u vodi te mogu proći barijeru krv-mozak te snažno štite stanice mozga i nervnog tkiva od oksidacije.



Antocijani potiču dobru cirkulaciju do svih žlijezda i organa, djeluju terapeutski na fragilne kapilare koje izazivaju stanja kao što su proširene vene, hemeroidi i modrice. Antocijani su dobri čistači krvnih žila od svih vrsta masnoća i stvaranju ugrušaka.


Antocijani i OPC imaju široko polje djelovanja, a posebno iskazuju učinak na slijedeće organe i tkiva:

MOZAK /SRCE


Opasnost od puknuća krvne žile i hemoragijskog moždanog udara povećava se sa većim oštećenjima kapilara i povećanim krvnim tlakom. Oslabljen kapilarni sustav, koji posebno pogađa osobe sa visokim krvnim tlakom te dijabetičare, dovodi do povećane propusnosti (permeabilnost) kapilara što omogućava gubitak vitalne stanične tekućine prolaskom u tkiva. Korištenjem proantocijanidina stabilizira se stjenka krvnih žila i kapilara te tkiva građenih od kolagena i elastina te tako sprječava pucanje krvnih žila. Korištenjem OPc-a smanjuje se razina oštećenja ukoliko se moždani udar ipak desi te se ubrzava oporavak neuroloških funkcija (njemačka studija na laboratorijskim životinjama). OPC se danas koriste kao podrška u smanjenju krvnog tlaka i smanjenju rizika od moždanog udara. Putem očuvanja zdravlja kapilara znatno se poboljšava opskrba srca kisikom i hranjivim tvarima što je vitalno kod svih bolesti srca.


VENE / EDEMI


OPC jačaju stijenke kapilara i krvnih žila tako što sprječavaju razgradnju kolagena i elastina, dva najvažnija strukturna proteina koja krvnim žilama daju elastičnost i čvrstoću. Mogućnost nastanka edema i oteknuća se drastično smanjuju pa se OPC primjenjuje u slučaju natjecanja nogu, zglobova, u tretiranju ozljeda i ožiljaka, kod limfedema, krvarenja iz nosa, proširenih i varikoznih vena.

ALERGIJE

OPC donose olakšanje kod različitih tipova alergija i astme. Glavni mehanizam djelovanja OPC-a je inhibicija (zaustavljanje) oslobađanja i djelovanja histamina što donosi smanjenje alergijskih simptoma – oticanja, upale, bolova. Nadalje, snažno antioksidativno djelovanje zaustavlja katalitičku aktivaciju enzima oksigenaze. Ova grupa enzima poznata je po tome što reagiraju na prisustvo histamina dozvoljavajući ispuštanje upalnih molekula što se očituje kao fizička manifestacija alergije. Čak se i za vrijeme sezone alergija, kada nije bilo vremena za pripremu, može osjetiti značajno smanjenje fizičkih simptoma alergije. Posebno je važno da se primjena OPC-a ne kosi sa imunoterapijom jer OPC ne sprječavaju tvorbu antitijela na specifične alergene.

Neurološki sastav

Mnogi neurološki poremećaji mogu se umanjiti i spriječiti korištenjem OPC-a. Zdravlje kapilara te dobra cirkulacija ponajviše se odražavaju na funkciju i zdravlje mozga i živčanog sustava. Dosadašnje studije potvrđuju uspješnost proantocijanidina u sprječavanju oštećenja i poremećaja na krvnim žilama koji su primarni uzrok pogoršanja simptoma kod osoba pogođenih Parkinsonovom bolešću. OPC se također mogu uspješno koristiti kod poremećaja pažnje i koncentracije (ADD), a mehanizam djelovanja je dvojak . Prva razina djelovanje je sprječavanje oštećenja stanične membrane putem smanjenog djelovanja slobodnih radikala. Druga razina uključuje sposobnost OPC-a da doprema u mozak cink, mangan, selen i bakar, minerale ključne za moždano tkivo.

RAK

Oligomerni proantocijanidini (OPC) mogu se koristiti u prevenciji i kao dodatak u terapiji malignih bolesti . Njihovo značenje ovdje proizlazi iz njihovog antioksidativnog djelovanja, a potvrđeno je i kloničkim ispitivanjima. Antioksidativno djelovanje sprječava oksidativna oštećenja naše DNK. OPC se osim u prevenciji koriste i u podršci kod većih prisutnih karcinoma tako da sprječavaju rast i progresiju bolesti. Utvrđeno je da OPC povećava odgovor tijela na maligne stanice tako da povećava proizvodnju stanica prirodnih ubojica (NK) te podiže opću otpornost tijela na stanice tumora za 40-50% (University of Arizona).

OČI/VID

Očno tkivo može se zaštititi od oštećenja prouzrokovanih reaktivnim kisikovim česticama (slobodni radikali) snažnim antioksidativnim djelovanjem proantocijanidina. Mikroskopski sitne krvne žile oka su mjesto najpodložnije oštećenjima. Dokazano je da se proantocijanidini koncentriraju uzduž ovih krvnih žilica štiteći ih od oštećenja. Istraživači sugeriraju da su proantocijanidini najbolji prirodni lijek kod degeneracije makule i dijabetičke retinopatije te ostalih degenerativnih očnih poremećaja, a također odlično pomagalo za sve koji naprežu svoje oči dugotrajnim gledanjem u kompjuterski ekran. No, to nije sve. Proantocijanidini OPC se preporučuju za bolju funkciju retine svim kratkovidnim osobama.

KOŽA

Rezultat djelovanja OPC-a vidljiv je i na našoj koži. Koža se revitalizira i obnavlja, postaje napeta i glatka. Djeluje protuupalno (psorijaza).

ARONIJA i dijabetes


Antocijani su dali dobre rezultate u liječenju dijabetesa tip 2 (dr. Muralee Nair, sveučilište Michigen). Antocijani su povećali tvorbu inzulina za 50%. Istovremeno povećavaju osjetljivost staničnih receptora na inzulin (stanična rezistencija) čime se povećava ulazak glukoze u stanice.

ARONIJA i problemi sa jetrom i žuči


U Rusiji je liječenje jetre i žuči antocijanima pokazalo dobre rezultate.

Također su zabilježeni dobri rezultati u liječenju migrene, štitne žlijezde (gušavost), čireva...

Aronija čisti krv, jača cirkulaciju, snižava kolesterol i krvni tlak, djeluje protuupalno.




Lekovita svojstva i primena


ANTIKANCEROGENO dejstvou visokom procentu ubija maligne ćelije kod tumora mozga, pluća, debelog creva i jetre.(antocijanin i proantocijanidin)

ANTIOKSIDANS – sprečava stvaranje slobodnih radikala i degeneraciju zdravih ćelija u ljudskom tkivu i krvnoj plazmi, a time usporava i proces starenja organizma. (tanini,flavonidi,vitamin C, vitamin E)

GLAVA - poboljšava cirkulaciju krvi u krvnim žilama glave i pomaže kod glavobolje i migrene, zaustavlja razvoj ateroskleroze i stvara snažnu zaštitu od pojave demencije i nastanka Alchajmerove bolesti.(antocijanin, vitamin P)

SRCE
– smanjuje visok krvni pritisak, vraća loš holesterol u normalu i podstiče porast dobrog, omogućava brz oporavak nakon srčanih i moždanih udara, regeneriše fino arterijsko mišićno tkivo i povećava njihovu elastičnost, poboljšava prokrvljenost miokarda podstičući stvaranje nove mreže finih krvnih sudova posle gubitka funkcije starih, stvara potpunu zaštitu od začepljenja.(antocijanin, biofenoli, vitamin P)

URINARNI trakt – leči urinarne infenkcije (5-10 puta efikasnije od kanadske brusnice) i upalu prostate.(proantocijanidin)

JAČANJE imuniteta – sprečava bakterijske i virusne infekcije (prehlada, grip...).(biofenoli, vitamin C)

ENDOKRINE žlezde
- poboljšava lučenje hormona i reguliše rad štitne žlezde, reguliše nivo šećera i hemoglobina u krvi, rad pankreasa i leči dijabetes. Sadrži redak voćni šećer SORBITOL čime pomaže dijetetsku ishranu.(sorbitol, antocijanin)

KRV i krvni sudovi – popravlja krvnu sliku i čisti krv , poboljšava cirkulaciju, smanjuje povišen krvni pritisak, smanjuje loš holesterol i reguliše šećer, povećava elastičnost krvih sudova (posebno je značajno za dijabetičare) i sprečava njihovo začepljenje, sprečava aterosklerozu i smanjuje tegobe kod upaljenih i proširenih vena. (flavonidi, vitamin P, proantocijanidin, biofenoli)

ŽELUDAC
- smiruje grčeve i bolove želudca, smiruje upalu sluznice želudca, pomaže kod čira na želucu i želudačne nervoze. (antocijanin)

CREVA
- smiruje grčeve i bolove u crevima, smiruje upalu sluznice creva i zaustavlja prolive.

JETRA i žuč - poboljšava rad jetre i izlučivanje žuči, čisti jetru od masnoće, regeneriše je i kod teških oboljenja, leči i reguliše upalu žučne kese i žučnih kanala, žuticu, žučni pesak i žučni kamen.(fenoli, flavonidi)

OČI – poboljšava vid, leči degenerativne promene na makuli, štiti oči od UV zračenja, sprečava nastanak katarakte.(antocijanin, vitamin P, betakaroten)

KOŽA - povećava elastičnost i značajno smanjuje prisustvo bora i strija, uklanja tamne fleke od sunca i ispucale kapilare, osvežava kožu, usporava starenje.(vitamin E, betakaroten, flavonidi)

ČIŠĆENJE organizma
- vezuje se za teške metale i radioaktivne elemente u telu i omogućava njihovo izlučivanje što je od najveće koristi posle izloženosti zračenju kod postoperativne terapije.(masovno korišćena nakon nesreće u Černobilju za smanjenje tegoba najizloženijim službenim licima)

VIŠESTRUKO skraćuje vreme zarastanja rana i dezinfekciju
- što je naročito važno u postoperativnom periodu.(biofenoli,vitamin P,C i E)




Način upotrebe

Uzima se jednom dnevno, ujutru, na prazan stomak, na 30 min. pre unošenja hrane.
preporučuje se svakodnevno korišćenje, tokom cele godine.

Zdrave osobe:
1 x dnevno 0.3 dl bio soka od aronije.

Obolele osobe:
2 x do 3 x dnevno po 0.5 dl bio soka od aronije.


Šta je to ORAC?

Oxygen Radical Absorbance Capacity (Antioksidativni kapacitet) je jedinica za merenje vrednosti antioksidansa u hrani.

Svakog sekunda, u ljudskom organizmu, je svaka ćelija napadnuta sa hiljadama slobodnih radikala. Oštećenja koja time nastaju vremenom podstiču i stvaraju podlogu za razvoj mnogih hroničnih bolesti, kao što su neurodegenerativna i kancerogena oboljenja. Slobodni radikali nastaju kao posledica procesa oksidacije ćelija. Upravo, antioksidansi su ti koji sprečavaju oksidaciju ćelija u organizmu i stvaranje slobodnih radikala, a već postojeće neutrališu.
USDA – Ministarstvo poljoprivrede SAD je objavilo da 100g ploda aronije sadrži 16 100 ORAC jedinica, tj. 16 100 µmol/100g, a preporučena dnevna doza je 3 000-5 000 ORAC jedinica za obezbeđivanje optimalne antioksidativne zaštite ljudskog tkiva i plazme, što odgovara 0,1 - 0,2 dl koncentara Sibirske Aronije.




U naučnim studijama je objavljeno takođe, da ukupan antocijanin (najvažniji antioksidans) sadržan u aroniji iznosi 1480mg na 100g svežeg ploda i 664 mg proantocijanidina na 100g, što je ekstremno visoka koncentracija. Dokumentovano je da je proantocijanidin sadržan u aroniji pomogao u sprečavanju razvoja malignih ćelija tumora pluća, debelog creva i leukemije, bez oštećenja zdravih ćelija.
Pilkington, Ropai i sar. sa Univerziteta u Merilendu, su u svojoj studiji pokazali da kada je uveden ekstrat ploda aronije u lečenje visoko razvijenog tumora mozga, za 24 sata su ćelije kancera bile kompletno uništete, a u slučaju kancera debelog creva HT-29 je u prvih 24 sata neutralisano 60% malignih ćelija.




Lično iskustvo

Džon Sejlor, star 50 godina, je uzimao lekove za ekstremno povišen krvni pritisak, dijabetis, a takođe je imao i konstatovan Hepatitis C. Najgore je bilo kada su mu saopštili da ima maligni tumor jetre, zbog čega mu je i odstranjen deo jetre. Nakon operacije, jetra nije funkcionisala normalno. Sugerisali su mu transplantaciju, kao jedino moguće rešenje. Izgubio je 32 kg u bolnici, nakon nekoliko intervencija. Vratio se kući sa težinom od 44 kg. Imao je ascit, stanje kada se u trbušnoj maramici nagomilava tečnost, pa je zbog toga morao da odlazi na redovno dreniranje. Bio je veoma slab, sa osećajem da je svakoga trenutka poslednji put udahnuo vazduh. Nije mu više preostalo ni energije, ni sange, a bio je siguran da ne bi preživeo tansplantaciju jetre. Zbog slabog zdravstvenog stanja, činilo se da mu se život gasi, sa čim su se slagali i ljudi oko njega.
Onda se dogodilo da mu se pojavio jedan prijatelj koji mu je ispričao o lekovitim svojstvima Aronije melanocape. Preporučio mu je da uzima Aroniju uz dijetu, jer ona može da mu pomogne. Mislio je da mu je prijatelj izgubio razum, a da za njega povratka nema.
Nije imao šta da izgubi, pa je počeo da uzima 28g svežih plodova svakoga dana. Polako je počela da mu se vraća snaga, energija i težina. Osećao se sve bolje. Kada ga je doktor video bio je potpuno iznenađen i samo mu je rekao: “šta god da si radio nastavi i dalje. To funkcioniše“. Jetra je počela da funcioniše, a ascit je u potpunosti nestao. Krvni pritisak je postao normalan, bez terapije lekovima, a diebetis je nestao.
Nastavio je sa uzimanjem ovog moćnog bobičastog voća, i još uvek uzima 1uncu (28g) svakog dana. Sada mu je težina 80 kg i oseća se jako dobro. Njegova je sugestija da ne treba podcenjivati moć ovih bobica. Ona je stvarna. Džon kaže da je njegovo iskustvo pravi dokaz za to.
Takođe, Džon garantuje da svako ko bude uzimao 28g plodova aronije, svakog dana u periodu od 6 meseci, može da vidi kakvu će to razliku napraviti u njegovom životu
Ovo iskustvo je ostavilo tako jak utisak na njega, da je nastavio da istražuje lekovita svojstva ove biljke. Danas je postao najveći uzgajivač Sibirske Aronije u SAD-u i njen prerađivač.




Kod nas se može nabaviti u bolje snadbevenim apotekama i prodavnicama zdrave hrane. Matični sok od aronije - Cena flaše od 0,7Litara - oko 10 eura. Kandirano voće aronije 200 grama od 500din. pa naviše

_________________



Nađi me srcem.Voli me dušom.Čuvaj me razumom.
 
cezar1071944
Glas mog anđela
<b>Glas mog anđela</b>





Datum registracije: 11 Mar 2008
Poruke: 20386
Mesto: Ni na nebu,ni na zemlji...

seychelles.gif
PorukaPostavljena: Sre Jul 31, 2013 7:36 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Sokom od brusnice protiv infekcija

Konzumiranje soka od brusnice zaista pomaže kod infekcija bešike, a ekstrakt ovog voća mogao bi da pomaže u održavanju medicinskih instrumenata čistim od bakterija, pokazalo je novo istraživanje.



Dokazano onesposobljava bakterije



Konzumiranje brusnice povezano je sa prevencijom infekcija urinarnog trakta, ali neki stručnjaci su to nazivali potpuno neosnovanim mitom.



Ranija istraživanja su ukazivale su na to da brusnica deluje tako što sprečava bakterije da se lepe za zidove urinarnog trakta, zahvaljujući hemikalijama proantocijanidima. Sada je otkriveno da prah brusnice zaustavlja kretanje i razmnožavanje Proteus mirabilis, bakterije često povezane sa komplikovanim infekcijama bešike.



Ovi rezultati proizašli su zahvaljujući ranijim istraživanjima istog tima o tome kako brusnica sprečava kretanje bakterija uključenih u infekcije mokraćnih puteva. Kretanje bakterija je ključni mehanizam u širenju infekcija.



"Dok su efekti brusnice u živim organizmima još nepotpuno istraženi, naša otkrića naglašavaju ulogu konzumiranja brusnice u prevenciji hroničnih infekcija", kaže profesorka Natali Tufenki, sa Univerziteta u Montrealu.

_________________



Nađi me srcem.Voli me dušom.Čuvaj me razumom.
 
cezar1071944
Glas mog anđela
<b>Glas mog anđela</b>





Datum registracije: 11 Mar 2008
Poruke: 20386
Mesto: Ni na nebu,ni na zemlji...

seychelles.gif
PorukaPostavljena: Pon Sep 16, 2013 3:42 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Cvet crvene deteline bolji od hormona

Lečenje biljem - crvena detelina dobra protiv bronhitisa, astme, simptoma menopauze... Protiv valunga koriste se preparati sa biljnim estrogenom u kombinaciji sa vitaminom E.



Budući da sadrži izoflavone, crvena detelina (Trifolium pratense) koristi se decenijama kao lek za ublažavanje simptoma menopauze, pa je zbog svojih lekovitih svojstava ova vrsta deteline prirodna alternativa tradicionalnoj hormonskoj terapiji. Pored toga, ima priznato mesto u širokoj lepezi lekovitih biljaka za lečenje mnogih bolesti.

Zdravstvene prednosti povezane s crvenom detelinom su brojne: korisna je u lečenju bronhitisa i astme, a izvrstan je i prirodni protivupalni lek. Koristi i onima koji pate od osteoporoze jer izoflavoni skriveni u lekovitoj biljci deluju kao fitoestrogeni koji mogu pomoći u izgradnji gustoće kostiju.

Osim toga, crvena detelina poboljšava cirkulaciju, povećava nivo dobrog holesterola u organizmu i jača arterije. Reč je, takođe, o izvrsnom prečišćivaču krvi i jetre, a neki fitoterapeuti tvrde da, čak, leči i sve vrste kancera.


Tako, kažu, da kombinovana u istoj razmeri sa čičkom, štavljem, korenom maslačka, žutom ružicom leči i kancerozne tumore. Kod raka grkljana koristi se jači čaj za ispiranje grla, 4-5 puta na dan. Crvena detelina raste po livadama i pašnjacima, a njeni raskošni crvenopurpurni cvetovi predstavljaju bogatu riznicu lekovitih sastojaka. Sakupljaju se od maja do septembra, suše u senci, a zatim koriste protiv raznih tegoba i bolesti.




Ženama u predmenopauzi i menopauzi, zbog toga što poseduje obilje biljnog hormona estrogena, može da olakša mnogobrojne probleme karakteristične za taj period života. Ekstrakt crvene deteline sadrži četiri različita izoflavonoida, koji su slične strukture kao ženski polni hormon estrogen, a efikasniji od soje jer sadrži od deset do dvadeset puta više biljnih hormona.

Preparati sa biljnim estrogenom u kombinaciji sa vitaminom E pomažu u otklanjanju neprijatnih tegoba ispoljenih u vidu valunga, nesanice, pojačanog znojenja i nervoze. Takođe, regulišu nivo holesterola, štite srce i krvne sudove, čuvaju strukturu kože i sluzokože, smanjuju mogućnost nastanka osteoporoze, usporavaju starenje, što je sve usko povezano sa smanjenjem funkcije jajnika posle 40. godine.

Pored toga, istraživači Američkog društva za borbu protiv kancera dokazali su da izoflavonoidi crvene deteline pozitivno deluju na ćelije prostate, terajući ih da stvaraju odbrambene mehanizme protiv kancerogenih ćelija.

Podrazumeva se da prethodno treba uraditi sve detaljne lekarske preglede. Narodna medicina ovu biljku preporučuje u vidu sirupa za lečenje astme, čaja za ispiranje grla četiri-pet puta na dan, kao sedativ koji ima umirujuće dejstvo, kao diuretik, za čišćenje kože sa ekcemima.

Recepti



Sirup protiv astme

Sirup se priprema tako što se šaka crvene deteline pomeša sa dve šolje meda i sokom od dva limuna. Sok deteline i med se prvo prokuvaju, pa u taj sadržaj doda limunov sok, a onda sve zajedno sipa u flašu i zatvori. Zavisno od težine bolesti i ispoljenih simptoma, uzimaju se jedna-dve kašike nekoliko puta dnevno, a radi boljeg delovanja, guta se polako.

Čisti krv

Ruska narodna medicina preporučuje čaj koji čisti krv i limfu. Uzmite 25 grama sveže deteline, pet grama svežeg lišća maline i pet grama svežeg kantariona. Prelijte čašom ključale vode i ostavite da odstoji osam do 10 minuta. Pijte po 2-3 čaše svakodnevno, tokom 10-14 dana.

Za bolju plodnost


Irci tvrde da je od njihovih predaka potekao čaj protiv neplodnosti. Po tom receptu, treba vam: 30 gr sušenih cvetova deteline i jedna kašičica sušenih listova nane. Sve to prelijte sa jednom litrom ključale vode i ostavite poklopljeno 15 minuta. Čaj zasladite medom i pijte tokom dana.

Ublažava bol u grlu

Šaku sušenih listova deteline prelijte sa 4 čaše provrele vode, ostavite poklopljeno 10 do 15 minuta, procedite, dodajte malo meda i služite toplo. Ovaj čaj je dobar protiv prehlada i bolnog grla (služite topao), kao i za iskašljavanje.


(Izvor b92)

_________________



Nađi me srcem.Voli me dušom.Čuvaj me razumom.
 
Prikaz poruka:   
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Zdravlje ~ -> Liječenje bolesti biljem Vreme je podešeno za GMT + 1 sat
Strana prethodna  1, 2
Strana 2 od 2

 
Pređite u:  
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma





- Burek Forum - Doček Nove 2014. godine -

Bookmark to: Twitter Bookmark to: Facebook Bookmark to: Digg Bookmark to: Del.icio.us Bookmark to: StumbleUpon