www.domaci.de Forum Indeks Home
Portal • Forum • Novi upisi • Pretraga • Link do nas • Domaći filmovi • Lista korisnika • Tim sajta • Proverite privatne poruke • Prijava • Registracija
Pravilnik • FAQ • Profil • Favorites • Galerija slika • Top lista • Download MP3 • MP3 razno • Spotovi • Noviteti 2013 • Muzički noviteti 2014

Dogodilo se na današnji dan.....
Strana prethodna  1, 2, 3 ... 42, 43, 44
Pređite na stranu broj:  
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Vesti ~
::  
Autor Poruka
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Pet Feb 06, 2015 5:50 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 6. februar


1564. - Rođen je engleski pisac Kristofer Marlou. Njegova dela pisana u jambskom desetercu bitno su uticala na Vilijama Šekspira. Tragedije koje je pisao prikazuju žudnju za vlašću, odlikuju se zvučnom retorikom i na mahove poetskim žarom. Dela: "Tamerlan Veliki", "Dr Faustus", "Jevrejin sa Malte", "Edvard II".

1665. - Rođena je engleska kraljica Ana. Vladala je od 1702. do 1714. i bila je poslednji monarh iz dinastije Stjuart. Tokom njene vladavine ujedinjene su Engleska i Škotska 1707. Ali taj period bio je ispunjen i oštrim rivalitetem vigovaca i torijevaca, kao i pojačanim neizvesnošću u pogledu naslednika prestola.

1685. - Umro je engleski kralj Čarls II Stjuart, sin Čarlsa I pogubljenog u građanskom ratu 1649. Postao je monarh 1660. posle ukidanja republike uspostavljene 1653. pod Oliverom Kromvelom. Stupajući na presto Engleske i Irske, obavezao se na poštovanje prava Parlamenta i ličnih sloboda građana. Povremenim istupima njegove samovolje usprotivila se stranka Vigovaca i parlament ga je 1679. primorao da potpiše akt "Habeas corpus" kojim su ozakonjene izvesne građanske slobode. Njegova vladavina u istoriji je označena kao period restauracije.

1793. - Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni, obnovitelj italijanske komedije. Dela: komedije "Mirandolina", "Ribarske svađe", "Tvrdica", "Kockar", "Laskavac", drama "Dalmatinka".

1802. - Rođen je engleski fizičar Čarls Vitstoun, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.

1804. - Umro je engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljendioksid i sumpornu kiselinu. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja - verovao je u besmrtnost duše. Dela: "Hartlijeva teorija o ljudskom duhu na principima asocijacije ideja", "Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima", "Sokrat i Isus", "Istorija i sadašnje stanje elektriciteta".

1838. - Rođen je engleski glumac Džon Henri Brodrib, poznat kao Henri Irving, jedan od najvećih tragičara 19. veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula. Njegova gluma se odlikovala plemenitim patosom, posebno u tumačenju likova iz drama Vilijama Šekspira.

1864. - Umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske kulture, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Napravio je preokret u srpskoj literaturi - ona je od njegovog vremena dobila izrazito narodno i nacionalno obeležje. Na "Književnom dogovoru" srpskih i hrvatskih kulturnih radnika u Beču 1850. dopustio je da štokavski dijalekt srpskog narodnog jezika postane jedinstven književni jezik oba naroda, što je verovatno njegova životna greška, ali je u vreme uzleta ideje bratstva južnoslovenskih naroda bilo veoma teško predvideti posledice takve širokogrudosti. Osnovnu pismenost učio je u selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i u manastiru Tronoša. U Prvom srpskom ustanku bio je pisar vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. i odlaska u Beč, počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom jeziku i pravopisu. Ubrzo je izdao prvu zbirku narodnih pesama i "Pismenicu" (gramatika), a 1818. "Riječnik". Pisao je i istorijska svedočanstva, bavio se etnografijom, organizovao istraživanja u svim jugoslovenskim zemljama i vodio ogromnu prepisku. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Uređivao je almanah "Danicu" i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom i prošlošću. Gigantskim radom (njegovo delo je sabrano u 39 tomova), za koji bi timovima naučnika i kulturnih radnika bile potrebne decenije, stekao je mnoge pristalice, ali i protivnike. Prijatelje je našao u najistaknutijim umovima Evrope, učinio je da srpske narodne pesme, kultura i istorija ostanu poznate širom Evrope, a ugledni Univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove reformatorske ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847, kada su izašle "Pesme" Branka Radičevića, dokaz da se "Vukovim jezikom" mogu pisati i umetnička dela, a Đuro Daničić je delom "Rat za srpski jezik i pravopis" dokazao da su Vukove jezičke postavke opravdane. Cela epoha - razvijeni srpski romantizam - bila je pod njegovim uticajem. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su 1897. iz Beča u otadžbinu i, uz Dositeja Obradovića, počivaju ispred Saborne crkve u Beogradu.

1876. - U Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Akciju je pokrenuo mladi vojni lekar Vladan Đorđević, budući ugledni političar i književnik. Osnivački skup održan je u svačanoj sali beogradske opštine. Za prvog predsednika "Srpskog društva Crvenog krsta" - kako je glasio zvanični naziv, izabran je mitropolit Mihajlo (Jovanović). Prvi zadatak novoosnovanog društva bio je zbrinjavanje izbeglica u vreme i nakon Hercegovačkog ustanka. Dva meseca nakon osnivanja Društvo je postalo član Međunarodnog Crvenog krsta. Zakonskim odredbama iz 1896. Društvo je postalo autonomno od države. Temelji Doma srpskog Crvenog krsta postavljeni su juna 1879. u Siminoj ulici na Dorćolu - gde se Društvo nalazi i danas.

1897. - Rođen je brazilski filmski režiser, scenarista i producent Alberto de Almeida Kavalkanti, koji je između dva svetska rata, radeći u Evropi, znatno uticao na francusku filmsku avangardu i englesku dokumentarističku filmsku školu. Filmovi: "Ivet", "Voz bez očiju", "Kapetan Frakas", "Odmor đavola", "Smrt noći", "Nikolas Niklbi", "Prvi džentlmen", "Zemlja je uvek zemlja", "Pesma mora", "Gazda Puntila i njegov sluga Mati".

1897. - Grčko ostrvo Krit dobilo je autonomni status u okviru turskog carstva, što je bila posledica masovnog ustanka koji je izbio na Kritu. Grčka je ostrvo prisajedinila konačno tek nakon Balkanskih ratova 1913.

1899. - Senat SAD ratifikovao je Pariski mirovni ugovor kojim je okončan Američko-španski rat. Poražena Španija je primorana da Amerikancima prepusti Filipine, Kubu, Portoriko i Guam.

1905. - Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970. Sa dužnosti generalnog sekretara smenjen je 1948. U vreme jačanja staljinizma, a ostavku na taj položaj podneo je krajem 1970, pod pritiskom radničkih nemira.

1911. - Rođen je američki državnik Ronald Vilson Regan, predsednik SAD od 1980. do 1988. Prethodno je bio filmski glumac i guverner Kalifornije od 1966.

1912. - Rođena je Eva Braun, intimna prijateljica Adolfa Hitlera. Zvanično je postala supruga nemačkog diktatora dan pre nego što su oboje izvršili samoubistvo u Hitlerovom berlinskom bunkeru krajem aprila 1945.

1922. - Potpisivanjem ugovora u Vašingtonu je završena konferencija SAD, Francuske, Japana, Italije i Velike Britanije, na kojoj su se velike sile obavezale da ograniče upotrebu bojnih otrova i podmornica u ratnim sukobima i utvrdile novu raspodelu pomorskih vojnih snaga. SAD su stekle pravo da drže mornaricu koja neće biti slabija od britanske i koja će nadmašiti flotu Japana.

1931. - Rođena je argentinska igračica, potom državnica Marija Estela Isabelita Martines, poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974. do 1976. Na položaju šefa države nasledila je preminulog supruga Huana Perona. Prethodno je 1973. postala potpredsednik Argentine, s vlasti je zbačena vojnim udarom, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru od 1976. do 1981.

1932. - Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca "novog talasa" francuskog filma. Svetsku slavu stekao je već prvim filmom "400 udaraca", snimljenim 1959. Ostali filmovi: "Žil i Džim", "Američka noć" (Oskar), "Priča o Adeli", "Pucajte na pijanistu", "Divlje dete", "Susetka", "Poslednji metro", "Ukradeni poljupci".

1937. - U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Geca Kon izašao je "Leksikon stranih reči i izraza" Milana Vujaklije, delo koje će vremenom doživeti mnoštvo izdanja, klasičan naslov srpske leksikografije.

1952. - Umro je britanski kralj Džordž VI, kojeg je nasledila ćerka, kraljica Elizabeta.

1958. - U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, uključujući osam igrača engleskog fudbalskog kluba "Mančester junajted" nazvanih "Bejzbijeve bebe", prema njihovom menadžeru Matu Bejzbiju. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je "Mančester junajted" igrao meč evropskog Kupa šampiona sa "Crvenom zvezdom".

1989. - Umro je francuski filmski režiser Andre Žan Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: "Svi smo mi ubice", "Ogledalo sa dva lica", "Ljubavnici iz Verone", "Pravda je zadovoljena", "Pre potopa", "Prelaz preko Rajne".

1993. - Umro je američki teniser afričkog porekla Artur Eš, prvi crni igrač koji je - trijumfom u Vimbldonu 1975. – uspeo da pobedi na Gren slem turniru. Umro je od side pošto je zaražen virusom te bolesti transfuzijom krvi prilikom operacije srca.

1994. - Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari dobio je prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren.

1995. - Dva vasionska broda od po 100 tona - najveća ikad spojena u svemiru - susrela su u prvom američko-ruskom svemirskom "randevuu" posle 20 godina.

1997. - Kongres Ekvadora smenio je predsednika Abdalu Bukarama, proglasivši ga neuračunljivim.

1999. - U zamku Rambuje kod Pariza počeli su pregovori na kojima je delegaciju SRJ predvodio potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a kosovskih Albanaca vođa terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači.

2000. - Vršilac dužnosti predsednika Rusije Vladimir Putin izjavio je da su okončane operacije u glavnom gradu Čečenije Groznom, iz kojeg su izbačeni islamski teroristi.

2000. - Bivši finski šef diplomatije Tarja Halonen pobedila je na predsedničkim izborima, postavši prva žena šef države u istoriji Finske.

2004. - U eksploziji koju je aktivirao islamski bombaš-samoubica u metrou u Moskvi poginulo je najmanje 40 ljudi.

2007. - Umro je Frenki Lejn, američki muzičar, jedan od najpopularnijih 50-ih 20. veka. Prepoznatljivim baritonom i pesmama poput "That's My Desire", "Mule Train", "Jezebel", "I Believe" i "Rawhide", Lejn je bio jedan od "pretplaćenih" na top
listama sve do pojave rokenrola. Tokom sedam decenija duge karijere, repertoarom koji je obuhvatao džez, bluz i kantri, prodao je više od 100 miliona ploča od kojih je više od 20 doseglo status zlatnih.

2008. - Umro je Dragutin Dražić, član SANU, tehnolog i fizikohemičar. Ugledni univerzitetski profesor posebno se bavio oblastima fizičke hemije i korozije. Bio je predsednik Međunarodnog društva za elektrohemiju i potpredsednik Unije hemijskih društava Jugoslavije. Kao počasni predsednik predvodio je i Srpsko hemijsko društvo. Objavio je pet naučnih monografija i oko 200 naučnih
radova.


 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Sub Feb 07, 2015 7:06 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 7. februar


1478. - Rođen je engleski humanista i državnik Tomas Mor, diplomata i lord-kancelar Henrija VIII. Pao je u nemilost kada je uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da prizna Henrija poglavarom engleske crkve. Nakon toga je osuđen na smrt i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu 'Utopija' u kojem je dao viziju idealnog društva.

1792. - Austrija i Pruska su sklopile savez protiv revolucionarne Francuske u strahu od širenja ideja gradjanske revolucije. To je bila prva od šest koalicija u koje su kasnije, protiv Napoleona, ušle i Rusija, Engleska i Turska i druge manje evropske zemlje.

1812. - Rođen je Čarls Dikens, rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih, najuticajnijih i najčitanijih engleskih pisaca.

1837. - Umro je švedski kralj Gustav IV tokom čije je vladavine Švedska bila u gotovo potpunoj izolaciji. Nakon neuspeha u ratovima s Rusijom i Danskom, zbačen je s prestola u oficirskoj zaveri, posle čega je živeo u izgnanstvu.

1863. - Na britanskom vojnom brodu 'Orfej', koji je potonuo pored obala Novog Zelanda, poginulo je 190 ljudi.

1878. - Umro je papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji katoličke crkve. Za vreme njegovog pontifikata crkvena država izgubila je najveći deo svojih teritorija, a papa se povukao u Vatikan [1870]. Proglasio je 1854. dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice, a 1870. o infabilitetu [nepogrešivosti] pape.

1894. - Umro je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.

1913. - Crnogorska vojska i srpski Primorski odred su u Prvom balkanskom ratu počeli napad na Skadar koji su držali Turci. Crnogorci su u aprilu prisilili Esad-pašu da preda grad, ali su se u maju morali povući, jer su evropske sile donele odluku da Skadar pripadne Albaniji.

1947. - Britanski plan o podeli Palestine na arapski i jevrejski deo odbacili su i Jevreji i Arapi.

1962. - U eksploziji u rudniku uglja kod Sarbrikena u Zapadnoj Nemačkoj poginulo je 298 rudara.

1964. - Popularna britanska pop grupa 'Bitlsi' prvi put je gostovala u SAD.

1968. - Premijeri svih 10 kanadskih provincija odobrili su nacrt ustava prema kojem je status francuskog jezika u celoj Kanadi izjednačen s engleskim.

1969. - Nigerijski avioni bombardovali su prepunu tržnicu u jednom selu u pobunjenoj Bijafri. Poginulo je više od 200 ljudi.

1971. - Žene su u Švajcarskoj referendumom dobile pravo glasa.

1984. - Američki kosmonaut Brus Mekendls je napustio svemirski brod 'Čelendzer' i postao prvi čovek koji je 'prošetao' svemirom.

1986. - Predsednik Haitija Žan Klod Divalije pobegao je iz zemlje, okončavši 29-godišnju diktaturu porodice Divalije u toj karipskoj zemlji.

1990. - Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije S S S R prihvatio je predlog lidera Mihaila Gorbačova da se ukine 70-godišnji monopol na vlast te partije, čime je otvoren put za višepartijski politički sistem.

1991. - Sveštenik Žan Bertran Aristid proglašen je predsednikom Haitija, kao prvi demokratski izabran šef države.

1995. - U Islamabadu, u Pakistanu uhapšen je Ramzi Jusuf, glavni osumnjičeni za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 1993, kada je poginulo šest osoba, a više od 1.000 povređeno. Za taj napad optuženo je i na doživotnu robiju osuđeno šest islamskih ekstremista.

1996. - U 'Boingu 757', koji se srušio nekoliko minuta posle poletanja iz Dominikanske Republike ka Nemačkoj, poginulo je svih 189 putnika i članova posade. Većina putnika bili su nemački turisti.

1999. - Umro je jordanski kralj Husein, koji je vladao Jordanom od 1952. Nasledio ga je sin, princ Abdulah.

2000. - U Beogradu je ubijen ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović. Novi ministar postao je Dragoljub Ojdanić, dotadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, a na to mesto je postavljen Nebojša Pavković.

2001. - Umrla je američka pevačica i glumica Dejl Evans, koja je sa svojim suprugom, Rojem Rodžersom, igrala u 27 vestern filmova i napisala njihovu pesmu 'Tragovi sreće'.

2003. - U eksploziji automobila-bombe u klubu 'El Nogal' u elitnom delu grada Bogota poginule su najmanje 33 osobe, a više od 60 ljudi je povređeno. Za napad je osumnjičena gerilska Revolucionarna oružana snaga Kolumbije.

2003. - Umro je Augusto Monteroso, pisac iz Gvatemale i poznati majstor kratke priče, koji je 2000. osvojio špansku nagradu za literatutu 'Princ od Asturije'.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Pon Feb 09, 2015 6:28 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 8. februar


1560. - Turske galije naterale u bekstvo špansku flotu pod komandom vojvode Medine u bici u Sredozemnom moru, kod grada Tripolija, koji su Turci 1551. preuzeli od Španije.

1587. - Posle 19 godina zatočeništva pogubljena škotska kraljica Meri Stjuart, optužena za učešće u zaveri za zbacivanje engleske kraljice Elizabete I.

1676. - Umro ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac Petra Velikog. Tokom vladavine, od 1645. do smrti, ugušio pobune kmetova i pobunu donskih kozaka pod Stepanom Razinom. Proširio teritoriju, pripojivši Rusiji Ukrajinu, do reke Dnjepar, i istočne delove Sibira.

1725. - Umro ruski car Petar I Aleksejevič Romanov, Petar Veliki. Po dolasku na presto, 1682, sproveo, prema evropskim uzorima, dalekosežne reforme države i društva. Ratovima Rusiji obezbedio jak položaj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, 1703. na ušću Neve podigao novu prestonicu, Sankt Peterburg.

1828. - Rođen Žil Vern, francuski pisac naučno-fantastičnih romana. Zaokupljen naučnim otkrićima, dalekim zemljama i istraživačkim podvizima, napisao više od 50 romana.

1861. - Južne države SAD odvojile se od Unije i osnovale Konfederaciju Država Amerike s Džefersonom Dejvisom kao predsednikom, što je dovelo do Američkog građanskog rata.

1863. - Pruska i Rusija sklopile savez da bi ugušule revoluciju u Poljskoj.

1894. - Rođen američki filmski režiser King Volis Vidor. Njegov nemi film "Gomila" smatra se remek-delom svetske kinematografije.

1921. - Umro ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. 1872. napustio uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma.

1924. - Na pogubljenju Gija Džona u Nevadi, SAD, prvi put upotrebljena gasna komora za izvršenje smrtne kazne.

1937. - U Španskom građanskom ratu trupe generala Fransiska Franka zauzele Malagu, uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.

1940. Nacisti u Drugom svetskom ratu streljali svakog desetog stanovnika iz dva poljska sela blizu Varšave zbog ubistva dva nemačka vojnika.

1942. U manastiru Ostrog održana skupština sa koje je upućen poziv svim Crnogorcima i Bokeljima, bez obzira na političke i partijske podele, na ustanak protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

1943. - Sovjetska armija u Drugom svetskom ratu oslobodila grad Kursk, koji su Nemci okupirali 1941.

1963. - U Iraku izvršen državni udar. Predsednik Iraka, general Abdul Karim Kasem, streljan, šef države postao pukovnik Abdul Salem Muhamad Aref.

1975. - Sovjetski i kosmonauti SAD počeli zajedničke pripreme za letove Sojuz-Apolo.

1984. - Na stadionu Koševo u Sarajevu, u prisustvu 50.000 gledalaca, otvorene 14. zimske olimpijske igre. Učestvovali sportisti iz 49 država.

1989. - Blizu atlantskih ostrva Azori pao putnički avion SAD sa italijanskim turistima. Poginulo svih 144 putnika i članova posade.

1992. - Članice Evropske zajednice u Mastrihtu, u Holandiji, potpisale ugovor kojim je ta ekonomska zajednica postala i političko-pravna unija, Evropska unija.

1993. - U sudaru vojnog i putničkog aviona blizu Teherana poginuli svi putnici i članovi posade, njih 132, pilot i kopilot vojnog aviona.

1994. - Dve grupe ilegalnih imigranata, stigavši do obala SAD, dobile različit tretman vlasti. Kubanci prihvaćeni, Haićani prisiljeni da se vrate.

2002. - U mestu Solt Lejk Siti, u SAD, otvorene 19. zimske olimpijske igre.

2004. - Prestolonaslednik Velike Britanije, princ Čarls, doputovao u Iran u svojstvu predsednika britanskog Crvenog krsta. Obišao grad Bam, krajem 2003. razoren u zemljotresu u kom je stradalo 43.000 ljudi. Čarls prvi član britanske kraljevske porodice koji je posetio Iran od revolucije 1979.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Pon Feb 09, 2015 6:28 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 9. februar


1540. - U Rudaj Fildsu kod Čestera u Engleskoj održana je prva trka konja.

1788. - Austrijski car Josif II objavio je rat Turskoj. U ratu,koji je završen 1791. po Austriju nepovoljnim Svištovskim mirom, na austrijskoj strani učestvovali su i srpski dobrovoljci pod vođstvom Koče Anđelkovića.

1801. - Mirovnim ugovorom izmedju Austrije i Napoleonove Francuske u Linevilu na severoistoku Francuske prestalo je da postoji Sveto rimsko carstvo, iako se car Franc II Habsburg odrekao titule rimskog cara nemačkog naroda pet godina kasnije.

1849. - Italijanski revolucionar Đuzepe Macini proglasio je Rim republikom.

1881. - Umro je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika, čije je delo u 20. veku postalo neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji.

1909. - Francuska i Nemačka su postigle sporazum o Maroku, kojim je Berlin priznao posebne interese Pariza u toj zemlji, u zamenu za ekonomske koncesije.

1917. - Zbog pokušaja bugarske vojske da izvrši mobilizaciju srpskih regruta u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji u Prvom svetskom ratu, izbio je Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak je krajem marta ugušen. Bugari su za odmazdu pobili oko 20.000 ljudi, uključujući žene i decu i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.

1934. - Jugoslavija, Grčka, Turska i Rumunija potpisale su u Atini Balkanski pakt [Balkanska antanta], odbrambeni savez od bugarskih i italijanskih aspiracija. Izbijanjem Drugog svetskog rata savez je oslabio zbog različitih stavova zemalja članica prema Nemačkoj i Italiji, a pristupanjem Rumunije i Jugoslavije Trojnom paktu sasvim se raspao.

1942. - U njujorškoj luci izbio je požar na francuskom putničkom brodu 'Normandija', tada najvećem i najelegantnijem u svetu, posle čega je brod potonuo.

1943. - Teške borbe za pacifičko ostrvo Gvadalkanal okončane su u Drugom svetskom ratu pobedom američkih snaga nad japanskom armijom.

1943. - Počeo je protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, poznat kao 'Bitka za ranjenike'. Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je glavninu nemačkih trupa i svih 3.500 ranjenika je prebačeno na levu obalu Neretve.

1957. - U Portugaliji je umro Mikloš Horti, mađarski diktator [1920-44]. Kao zapovednik krstarice 'Navara' učestvovao je u
gušenju pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918, uveo je Mađarsku u rat na strani Hitlera i učestvovao u agresiji na Jugoslaviju. Odgovoran za istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima, nakon zbacivanja s vlasti pobegao je u Portugaliju. U Jugoslaviji je bio proglašen za ratnog zločinca zbog masovnih likvidacija civila u Vojvodini.

1962. - Jamajka je postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.

1969. - Boing 747 džambo džet izvršio je prvi probni let.

1977. - Umro je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu 'Il-2' za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.

1981. - General Vojćeh Jaruzelski postao je predsednik poljske vlade.

1984. - Umro je Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće Komunističke partije. Bivši šef Komiteta državne bezbednosti, koji je nasledio Leonida Brežnjeva krajem 1982, bio je na vlasti manje od 16 meseci.

1991. - Na referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili isključeni gradjani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača glasalo je za otcepljenje od SSSR.

1996. - U snažnoj eksploziji u Londonu, koju su podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije, poginule su dve osobe, a oko sto je ranjeno. Tim napadom prekinuto je 17-mesečno primirje.

1999. - Kina je prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.

2002. - Umrla je britanska princeza Margaret [71], sestra kraljice Elizabete. Bila je poznata po glamuroznom i burnom životu.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Sub Feb 14, 2015 7:00 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 10. februar


1258. - Mongoli su zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763. - Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837. - U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti ['Evgenije Onjegin', 'Boris Godunov', 'Pikova dama', 'kapetanova kći'].

1878. - Konvencijom u El Zanjonu okončan je desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879. - U Velikom Trnovu otvoreno je zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891. - Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901. - U Beču je umro srpski državnik Milan Obrenović, knez [1872-82], a potom kralj Srbije [1982-89]. Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. Zaključio je s Bečom Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942. - Američki džez muzičar Glen Miler postao je prvi muzičar koji je dobio 'zlatnu ploču' za prodaju milionitog primerka kompozicije 'Ćattanooga Ćoo Ćoo'.

1947. - U Parizu su potpisani mirovni ugovori zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962. - Američki pilot Frensis Geri Pauers, oboren 1960. dok je preletao S S S R špijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964. - U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač 'Vojadžer' i poginulo je više od 80 mornara.

1979. - U Ljubljani je umro slovenački političar Edvard Kardelj, visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio je predsednik Skupštine SFR Jugoslavije.

1996. - IMB kompjuter nazvan 'Duboko plavo' ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997. - Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe su poginule, a 38 je ranjeno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon što su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, podeljen 1993. na muslimanski i hrvatski deo.

1998. - Umro je bivši francuski ministar inostranih poslova Moris Šuman, tvorac projekta Evropske unije ['Šumanov plan'].

2000. - Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio je nezavisne medije da su 'američki plaćenici' i 'kriminalci', čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001. - Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom ranjeno je više desetina studenata, a oko 100 je uhapšeno.

2004. - SAD su obnovile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a nakon odluke Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Zvanični Vašington je opozvao svog ambasadora u Libiji 1980. godine.

2005. - Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks [67].

2005. - Severna Koreja je prvi put saopštila da poseduje nuklearno oružje i suspendovala svoje učešće u pregovorima o spornom nuklearnom programu te zemlje.

2005. - Umro je Artur Miler, velikan američkog pozorišta koji je napisao 'Smrt trgovačkog putnika' i čija su dela uglavnom govorila o običnim ljudima.

2006. - Za predsednika Kosova izabran je Fatmir Sejdiu, visoki funkcioner Demokratskog saveza Kosova [DSK].
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Sub Feb 14, 2015 7:01 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 11. februar


1847. - Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison. Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf [gramofon], mikrofon, megafon, fonometar.

1858. - Tokom rata za reformu [1856-61] Benito Huarez proglašen je u Vera Kruzu ustavnim predsednikom Meksika.

1868. - Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom [Fukoov eksperiment] dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop i usavršio teleskop.

1873. - Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika.

1879. - Umro je francuski slikar i vajar Onore Domije, najveći karikaturista 19. veka. Godine 1832. proveo je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa.

1889. - U Japanu je usvojen ustav, kojim je predviđen dvodomni parlament, ali je car zadržao izvršnu vlast.

1919. - Fridrih Ebert je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika.

1929. - Sporazumom u Luteranu između Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan. Time je rešeno 'Rimsko pitanje' - spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima.

1945. - U Jalti na Krimu završena je konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt, lider S S S R Staljin i britanski premijer Čerčil uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.

1967. - Umro je crnogorski slikar Milo Milunović, jedan od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu [1937]. Posle Drugog svetskog rata organizovao je Umetničku školu na Cetinju. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1970. - Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.

1971. - Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975. - Margaret Tačer izabrana je za predsednika Konzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije.

1990. - Lider Afričkog nacionalnog kongresa [ANC] Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.

1993. - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom 20. veka ['Zeleni vitez', 'Tražim pomilovanje', 'Nemam više vremena'].

1994. - Pet američkih kosmonauta Čarls Bolden, Kenet Rajter, Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega i jedan ruski Sergej Krikalev spustili su se u šatlu 'Diskaveri' na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju.

1997. - Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević je posebnim zakonom [lex specialis] priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija 'Zajedno'.

2000. - U Parizu je u 72. godini umro francuski reditelj Rože Vadim.

2001. - Oko 7.500 ljudi demonstriralo je u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica.

2002. - U Zagrebu je u 82. godini umro kardinal i bivši zagrebački nadbiskup [1970-97] Franjo Kuharić.

2004. - Južnokorejski i američki istraživači su objavili da su uspešno klonirali ljudski embrion koji će se koristiti u medicinske svrhe.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Sub Feb 14, 2015 7:01 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 12. februar


1804. - Umro je nemački filozof Imanuel Kant, začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji ['Kritika čistog uma', 'Kritika praktičnog uma', 'Kritika rasudne snage', 'Opšta istorija prirode i teorije neba'].

1809. - Rođen je američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. - Čile je proglasio nezavisnost od Španije.

1832. - Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.

1851. - Edvard Hargrejvs je pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882. - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899. - Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912. - Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. - Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu nemački vojnici ubili su 42 logoraša, a 105 je uspelo da pobegne. Za odmazdu je streljano 850 ljudi.

1953. - ŠSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom, posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961. - Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973. - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Nakon dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu [SAD], u Rusiju se vratio 1994.

1979. - U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu 'Er Rodezija' kojeg su oborili gerilci.

1986. - SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993. - Bivši predsednik Malija Musa Traore i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt, nakon što ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva izvršena 1991.

1999. - Senat SAD oslobodio je predsednika Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana 'seksualna afera' sa Monikom Levinski i izbegnut impičment.

1999. - Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u.

2002. - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđ enje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak 'procesa stoleća' pratilo je više od 1000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala srpske vlasti isporučile su Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002. - Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izvestavao za Vol strit džornal.

2003. - U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu [Bolivija] najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povredjeno.

2004. - Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je testove koji su dokazali da smrtonosni ptičji grip, koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Sub Feb 14, 2015 7:01 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 13. februar


1199. - U Hilandaru je umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od
1166. postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana [kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog] i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze
Nemanjića.

1571. - Umro je italijanski vajar i pisac Benvenuto Čelini, dvorski zlatar Kozima Medičija, rimskih papa i francuskog kralja Fransoa I, najbolji izrađivač sitnih zlatarskih predmeta u svoje vreme. Njegova atobiografija 'Moj život' predstavlja značajan dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1633. - Inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila je slobode astronoma Galilea Galileja zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik je proveo pod stalnim nadzorom Inkvizicije, a zabrana s njegovih dela skinuta je 1757.

1668. - Sporazumom potpisanim u Lisabonu Španija je priznala nezavisnost Portugala.

1689. - Kralj Engleske i Škotske Vilijam III od Oranža i njegova žena Meri, kćerka svrgnutog engleskog prokatoličkog kralja Džejmsa II, proglasili su suverenitet nad Velikom Britanijom i Irskom.

1787. - Umro je dubrovački matematičar, fizičar, astronom, filozof i diplomata Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih naučnika svoga doba.

1793. - Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinska kraljevina [Pijemont] sklopile su savez protiv revolucionarne Francuske.

1831. - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih političara 19. veka. Bio je namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenoviću [1868-72.], predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, predsednik vlade kneževine i kraljevine Srbije [između 1873. i 1887.] i namesnik maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića [1889-93.]. Napisao
je 'Diplomatsku istoriju Srbije'.

1883. - Umro je nemački kompozitor Rihard Vagner, stvaralac kasnog romantizma, koji je srušio tradicionalnu strukturu opere da bi ostvario svoju zamisao o sveobuhvatnom umetničkom delu - 'muzičkoj drami'.

1945. - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Budimpeštu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nemačkih vojnika.

1945. - Američki i britanski avioni su u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje nemačkog grada Drezdena. Grad je tokom dva dana bombardovanja razoren, a računa se da je poginulo oko 135.000 ljudi.

1961. - Savet bezbednosti UN doneo je odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji.

1974. - Umro je slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka.

1975. - Kiparski Turci su u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili 'Tursku federalnu državu Kipar' i
formirali ustavotvornu skupštinu. Za prvog predsednika skupštine izabran je vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš.

1984. - Šef Komunističke partije SSSR-a i države postao je Konstantin Černjenko, nasledivši preminulog Jurija Andropova. Posle
Černjenkove smrti, koji je vladao manje od godinu dana, na vlast je stupio Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider SSSR-a.

1990. - SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke.

1991. - Američki bombarderi su razorili sklonište u Bagdadu identifikovano kao vojni položaj, a u kojem su, međutim, civili
potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo je oko 500 ljudi, među kojima veliki broj dece i žena.

1999. - U Beogradu je sahranjen Peko Dapčević, jedan od prvih komandanata Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Učesnik je i Španskog građanskog rata [1936-39]. Posle rata bio je načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, državni funkcioner i diplomata.

2000. - Papa Jovan Pavle II zatražio je oproštaj za sve grehove Rimokatoličke crkve u prošlosti, uključujući i odnos prema Jevrejima i jereticima.

2001. - Amerikanka En Bankroft i Norvežanka Liv Arnesen postale su prve žene koje su na skijama prešle Antarktik. Njihovo putovanje od 2.700 kilometara trajalo je 90 dana.

2004. - U bombaškom napadu na njegov automobil u Dohi [Katar] ubijen je bivši predsednik Čečenije u egzilu, Zelimkan Jandarbijev, a njegov maloletni sin je ranjen. Rusija je više puta tražila njegovo izručenje, smatrajući ga odgovornim za smrt više stotina građana u Čečeniji i zbog veza sa al-Kaidom.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Sub Feb 14, 2015 7:01 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 14. februar


- Danas je sveti mučenik Trifun, zaštitnik vinogradara, guščara i mehandžija i izgonitelj demona. Sveti Trifun se praznuje zbog roda groždja, voća i drugih plodova zemaljskih, a esnafska je slava mehandžijska. U srpskom narodu se verovalo da Sveti Trifun zabada ugarak u zemlju, pa zato sneg počinje da kopni, a i drveće počinje da 'radi' [kreću sokovi u stablu].

869. - Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna rodjen kao Konstantin, koji je sa starijim bratom Metodijem sastavio slovensku azbuku glagoljicu. Kirilo je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Vizantijski car Mihailo III ih je, na molbu moravskog kneza Rastislava, poslao u Moravsku da propovedaju hrišćanstvo medju Moravskim Slovenima. Misija je trebalo da osigura vizantijski uticaj u tom delu Evrope, nasuprot uticaju salcburške arhiepiskopije. Braća su prethodno sastavila glagoljicu i prevela potrebne crkvene knjige na jezik Slovena iz okoline Soluna, koji su dobro znali iz detinjstva. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Njihov misionarski rad smetao je bavarskom [nemačkom] sveštenstvu koje ih je optužilo rimskom papi. Da bi se opravdali, morali su da putuju u Rim gde je Kirilo ubrzo umro, a papa je Metodiju odobrio rad i postavio ga za arhiepiskopa panonskog i moravskog.

1400. - Pod misterioznim okolnostima u zatočeništvu u zamku Pontefrakt umro je engleski kralj Ričard II, kojeg je 1399. zbacio rodjak Henri Bolingbrok proglasivši se kraljem Henrijem IV. Na presto je došao u 10. godini, nasledivši dedu Edvarda III, i tokom vladavine od 1377. bio je prinudjen da od nezadovoljnog visokog plemstva grčevito brani prerogative kraljevske vlasti.

1468. - Umro je nemački štampar Johan Gutenberg, pronalazač tipografije, čije je delo označilo civilizacijski preokret jer je omogućilo masovno štampanje knjiga, dotad radjenih ručno. Prvi je došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od 100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

1663. - Kanada je postala francuska kolonija.

1779. - Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk ubijen je na Havajima u iznenadnom okršaju sa ostrvljanima. Na prvom putovanju od 1768. do 1771. rešio je tajnu Australije, oplovio Novi Zeland i utvrdio da je Nova Gvineja ostrvo. Od 1772. do 1775. istraživao je ostrva u Tihom okeanu, a na trećem putovanju od 1776. do 1779. prvi je oplovio obale Aljaske, istražio Beringov moreuz i otkrio Havajska ostrva.

1797. - Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa i Horejša Nelsona potukla je špansku armadu kod rta Sent Vinsent na krajnjem jugu Portugalije.

1835. - Pod nazivom 'Knjaževsko-serbski teatar', u Kragujevcu je, na inicijativu Joakima Vujuća i uz novčanu pomoć knjaza Miloša Obrenovića, osnovano prvo pozorište u Srbiji. Predstave su, jednom sedmično i prazničnim danima, priredjivane za knjaza i njegove činovnike i goste. Na repertoaru su bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1893. - SAD su anektirale Havaje.

1912. - Rodjen je srpski geograf, istraživač i putopisac madjarskog porekla Tibor Sekelj, učesnik ekspedicija širom sveta. Napisao je mnoštvo putopisa i udžbenik za esperanto. Dela: putopisi 'Oluja nad Akonkagvom', 'Osvojenje vrhova', 'Kroz zemlju Indijanaca', 'Putovanje izvan vremena', 'Nepal otvara vrata', 'Gde civilizacija prestaje', 'Karavana prijateljstva', roman 'Nadjena sreća', knjiga za decu 'Kumenana' [prevedena na 16 jezika].

1929. - Član Al Kaponeove bande ubio je sedam gangstera iz bande Bagsa Morana u jednoj čikaškoj garaži, što je nazvano 'Masakrom na dan Svetog Valentina'.

1943. - Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov, iz kojeg je izbacila nemačke okupatore.

1946. - Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je da radi elektronski mozak, odnosno računar, koji je označen skraćenicom ENIAC [Elektronski numerički integrator i računar].

1956. - U Moskvi je počeo 20. kongres Komunističke partije ŠSR, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio kult ličnosti Josifa Staljina i torturu ogromnih razmera, označenu kao 'Staljinova skretanja'.

1958. - Objavljeno je ujedinjenje kraljevina Irak i Jordan u Arapsku Federaciju, sa iračkim kraljem Fejsalom II, rodjakom jordanskog monarha Huseina, kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena je u julu 1958, kralj je ubijen i Federacija se raspala.

1972. - Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade 'Luna 20' krenuo je ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

1989. - Iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini izrekao je 'fatvu' sa smrtnom presudom engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju, autoru 'Satanskih stihova', ocenjujući da je tim delom hulio na islam.

1995. - Peru je saopštio da je zauzeo poslednje uporište ekvadorske vojske na svojoj teritoriji i proglasio je jednostrani prekid vatre u 19-dnevnom pograničnom ratu s Ekvadorom.

2000. - Ministri inostranih poslova Evropske unije suspendovali su na šest meseci sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji na vazdušni saobraćaj, zavedene godinu i po dana ranije, čime je JAT-u i aviokompanijama zemalja EU omogućeno da obnove komercijalne letove. Ministri su naglasili da time žele da 'pošalju snažnu i pozitivnu poruku ne samo narodu SRJ već i opoziciji koja se za takvu meru neprekidno zalagala'.

2005. - Bivši premijer Libana Rafik al Hariri poginuo je u eksploziji automobila bombe u trgovačkom centru Bejruta, a odgovornost za atentat preuzela je nepoznata islamistička 'Grupa za pobedu i sveti rat na Levantu'.

2005. - U eksploziji metana u rudniku uglja u Fusinu, u provinciji Lianing, na severoistoku Kine, poginulo je najmanje 211 rudara.

2005. - U požaru u džamiji u centru Teherana život je izgubilo 59 osoba, a više od 200 je povredjeno.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Sub Mar 07, 2015 9:04 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 7. mart


1573. - Potpisivanjem mira u Carigradu završen je rat Otomanskogcarstva i Mletačke republike, u kojem su Turci [1571] preuzeli Kipar od Mletaka.

1765. - Rođen je francuski hemičar Žozef Nieps, pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.

1793. - Francuski Konvent [revolucionarna skupština] objavio je rat Španiji.

1809. - Umro je francuski konstruktor balona Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. sa Džonom Džefrisom prvi preleteo Lamanš balonom.

1814. - Napoleonove trupe od 37.000 vojnika pobedile su 90.000 Prusa pod komandom feldmaršala Blihera u bici kod Linjija u Francuskoj.

1850. - Rođen je čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik Čehoslovačke, od 1918. do 1935.

1876. - Prvi razgovor telefonom obavili su pronalazač telefona Aleksander Grejem Bel i njegov saradnik Votson.

1932. - Umro je francuski državnik Aristid Brijan, šest puta premijer između 1909. i 1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926, začetnik ideje o Sjedinjenim Državama Evrope.

1936. - Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast, Nemačka je demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor zaključen posle Prvog svetskog rata.

1945. - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.

1945. - Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu, britanska 14. armija je ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi.

1945. - Nakon ostavke kraljevske vlade, Josip Broz Tito je formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.

1951. - Jedan verski fanatik ubio je iranskog premijera Alija Razmaru u džamiji u Teheranu.

1989. - Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija 'Satanski stihovi', u kojoj je islam, prema oceni iranskih verskih vođa, izvrgnut poruzi.

1994. - Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju, oboren je avion kojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dvojice predsednika prekinula je osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasilja.

1998. - Italijanski vojni sud proglasio je krivim bivšeg nemačkog S S kapetana Eriha Pribkea za masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima u Drugom svetskom ratu i osudio ga na doživotnu robiju.

1999. - U 70. godini u Londonu je umro američki filmski režiser Stenli Kjubrik, jedan od najznačajnijih režisera modernog filma. Tokom 46 godina karijere snimio je oko 20 filmova među kojima su najpoznatiji 'Staze slave', '2001: Odiseja u svemiru', 'Paklena pomorandža', 'Doktor Strendžlav' i 'Beri Lindon'.

2002. - Arijel Šaron postao je premijer Izraela.

2002. - Na referendumu u Irskoj glasači su se izjasnili protiv strogih zakona o zabrani abortusa.

2003. - Za predsednika nove državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran je potpredsednik Demokratske partije socijalista [DPS] Crne Gore Svetozar Marović.

2004. - Na parlamentarnim izborima u Grčkoj pobedila je desničarska hrišćansko-demokratska stranka - Nova Demokratija [ND] Kostasa Karamanlisa, koji je postao novi premijer. Time je okončana 10-godišnja vladavina socijalističkog PASOK-a.

2005. - Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za granatiranje Sarajeva, Zagreba i masakr u Srebrenici.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Sub Sep 26, 2015 7:37 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na danasnji dan - 26. septembar


1186 - Dubrovnik je sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad [1184. i 1185.]. Sporazum o miru bio je osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika.

1371 - U bici na reci Marici, kod Črnomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli. To je bila jedna od presudnih bitaka u turskom pohodu na Balkan.

1580 - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk uplovio je u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk je bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete.

1687 - U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo je eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala skladište municije.

1815 - Rusija, Austrija i Pruska formirale su Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio je da uguši revolucionarne pokrete u Evropi nakon Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.

1826 - Rođen je Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, autor čuvenih putopisa i jedan od najčitanijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka ['Pisma iz Italije', 'Pisma iz Nemačke', 'Pisma iz Švajcarske', 'O Crnogorcima'].

1849 - Rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre.

1907 - Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao je dominion u okviru Britanskog komonvelta.

1918 - Saveznici su u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata.

1945 - U Njujorku je umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika 'nove muzike' 20. veka [simfonijska poema 'Košut', opera 'Dvorac Modrobradog', baleti 'Drveni princ' i 'Čudesni mandarin' i brojna simfonijska i kamerna dela].

1960 - Održan je prvi TV duel između predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili su se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson i senator Džon Kenedi.

1969 - U Boliviji je vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.

1980 - U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a ranjeno više od 200 ljudi.

1984 - Velika Britanija i Kina su se sporazumeli o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong je pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, nakon Opijumskog rata [1839-42].

1989 - Vijetnam je povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije 'Crveni Kmeri'.

1990 - U Rimu je u 83. godini umro italijanski književnik Alberto Moravija, jedna od najzanačajnijih ličnosti italijanske književnosti 20. veka ['Rimske priče', 'Čočara', 'Rimljanka'].

1994 - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija, poznatog kao Abu Abdala.

1995 - Počelo je suđenje bivšem premijeru Italije Đuliju Andreotiju, pod optužbom da je imao bliske veze sa mafijom. Andreoti je sedam puta biran za premijera Italije i bio je jedan od simbola posleratne Italije.

1997 - Italijanski sud osudio je mafijaškog bosa Salvatora Rina i 23 njegova najbliža saradnika na doživotni zatvor zbog ubistva sudije Đovanija Falkonea 1992.

1997 - U zemljotresu u centralnoj Italiji, 11 ljudi je izgubilo život i teško je oštećena srednjovekovna bazilika Svetog Franje Asiškog u Asiziju.

2000 - Grčki feribot 'Ekspres Samina' naleteo je na podvodni greben kod ostrva Paros i potonuo za 20 minuta. U udesu broda koji je prevozio preko 500 putnika, život su izgubile 72 osobe.

2001 - Belgija je predala Međunarodnom sudu za Ruandu bivšeg ruandskog ministra za finansije Emanuela Ndindabahizija, optuženog za umešanost genocid.

2002 - U nesreći senegalskog feribota u vodama Gambije u Atlanskom okeanu utopilo se oko 1.034, a preživelo 64 osobe.

2003 - Nakon 11 godina prekida, zbog izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji, avion srpske aviokompanije Jat ervejz sleteo je na sarajevski aerodrom, čime je ponovo uspostavljena direktna avionska linija između Beograda i Sarajeva.
 
Prikaz poruka:   
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Vesti ~ -> Dogodilo se na današnji dan..... Vreme je podešeno za GMT + 1 sat
Strana prethodna  1, 2, 3 ... 42, 43, 44
Strana 44 od 44

 
Pređite u:  
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma





- Burek Forum - Doček Nove 2018. godine - Venčanja, svadbe - Proslave - TipoTravel - Kuda večeras -

Bookmark to: Twitter Bookmark to: Facebook Bookmark to: Digg Bookmark to: Del.icio.us Bookmark to: StumbleUpon