Vocarstvo....

foryou10 · Iskusni član

Rezidba mladog vinograda

Novopečeni vlasnik vinograda naći će se proljetos na mukama kako da sam oreže čokote, ako to dosad nije radio, već samo gledao kako to drugi rade. Prvi je korak da dešifriramo uzgojni oblik u vinogradu, a drugi da pronađemo "knjigu šifre" koja će nas uputiti u tajnu rezanja.
Rezidba vinove loze prvih 4-5 godina poslije sadnje vinograda presudna je za njegov uspješan razvoj i što ekonomičnije iskorištavanje u godinama pune redovite rodnosti. U tom razdoblju najvažniji cilj proljetnog orezivanja čokota je formiranje izabranog uzgojnog oblika. Vinova loza se može uzgajati na mnogo načina, jer ima veliku sposobnost prilagođavanja. Za nov vinograd treba izabrati onaj koji će se najbolje prilagoditi zemljišnim i klimatskim uvjetima izabrane lokacije, podloge i sorte - i s kojim su već stečena dobra iskustva i navike u određenom vinogorju. Uzgojni oblik čokota čini njegov stalni vanjski izgled (formu), a kod svih sustava postoji staro nerodno drvo stablo s krakovima (ograncima), na kojima se rezidbom ostavlja kratko rodno jednogodišnje drvo kao reznik sa 2-3 pupa, srednje dugo - kondir sa 4-6, i dugo rodno drvo - lucanj sa 8-12 pupova. Kod različitih sustava uzgoja variraju samo visina stabla, te mjesto, dužina i broj krakova. Stablom čokota transportiraju se vodene otopine mineralnih tvari iz korijena do lišća, a organske tvari (škrob, šećer) vraćaju se silazno u sve organe čokota i korijen. Stablo je relativno tanko (promjera 5 do 12 cm. samo iznimno većeg), ali je obično dovoljno čvrsto da uz pravilno uspravno formiranje (vezivanjem uz kolac prvih 6-7 godina da se izbjegne trbušanje i svijanje) nosi sve nadzemne organe čokota sa cijelom masom mladica, lišća i grožđa.

Uzgojni oblici čokota

Uzgojne oblike loze, s obzirom na visinu stabla, dijelimo na:
-niski uzgoj, s visinom stabla 20 - 40 cm,
-srednje visoki, s visinom 70 - 110 cm i
-visoki uzgojni oblici, visine stabla 150 - 180 cm.

Od niskih uzgojnih oblika vodeći je tzv. račvasti, koji na niskom stabalcu ima tri ogranka, na kojima se rezidbom ostavljaju samo reznici. On se rabi samo još kod uzgoja loze uz kolac.

Od srednje visokih - koji su u našoj praksi najrašireniji, postoje gijotov i srednje visoki dvokraki, s najčešćom visinom stabla od 70-90 cm. Tu su i razni kordonski sustavi (Mozerov, Silov itd.).

Visoki uzgojni oblici rabe se više u južnim nego u kontinentalnim hrvatskim vinogorjima. i to najčešće za uzgoj stolnih sorata grožđa npr. zadarska lepeza, pergola tendone, itd.). Iz Mađarske se u vinogorja Baranje i Slavonije posljednjih godina sve više širi visok kordonski uzgoj vinove loze u obliku kišobrana. pod nazivom ambrela, s visinom debla 150-180 cm.
Ako bismo od svih desetak sustava uzgoja loze koje prakticiraju vinogradari naše republike željeli preporučiti najjednostavniji i najpraktičniji za amatere, onda je to svakako, i sada najrašireniji u kontinentalnim hrvatskim vinogorjima, srednje visoki dvokraki ili trokraki sustav. Taj se sustav naziva dvokračnim jer se na stabalcu visine 70-90 cm formiraju dva kraka (ogranka), koji su nosioci rodnog drva (reznika, kondira i lucnjeva). Kod tog sustava koji potpuno zadovoljava sve zahtjeve suvremenog intenzivnog vinogradarenja (zastupljen je i u većini naših velikih plantaža) najčešće se sadi s razmacima za malu mehanizaciju 1,80 do 2 m, 0,90 do 1,10 m, a za, srednju 2,40 do 2,80 m, 0,90 do 1 m. S oko 5000 čokota u prvom. te oko 4500 po 1 ha u drugom slučaju, uz prosječno opterećenje od 25 pupova mogu se postići prosječni prinosi graševine od 3 do 3,5 kg po trsu.

Uzgojna rezidba po godinama

Prve godine cijep se reže kao i uvijek na 1 do 2 razvijena pupa (na parafiniranim cjepovima to je već učinjeno). U toku te godine se ne plijevi i sve mladice vežu se uz kolac (da bi se što više razvio korijen).
U proljeće druge godine se jedna najbolja mladica reže na 2-3 pupa - a sve ostale potpuno uklone. Kad iz pupova mladice porastu oko 15 cm - ostavljaju se dvije najbolje i povežu uz kolac, a ostale oplijeve. Za vegetacije se mladice još 2-3 puta povezuju i ako jače prerastu kolce, vršikaju se do kraja srpnja na oko 1,5 m.
U proljeće treće godine se najbolja mladica, izrasla što više u smjeru reda, prikraćuje na predviđenu visinu stabla čokota (70-90 cm, jedan pup iznad donje prve žice) i poslije zatezanja žice poveže (sl. 1). Kad mladice porastu oko 10-15 cm, osim tri do četiri vršne u gornjem dijelu stabalca, sve donje se oplijeve.
U četvrtoj godini ostavljamo od četiri zrele rozgve samo dvije, i to one koje će nam dati najbolji oblik čokota u obliku slova V ili "rašlje".
Krakove u obliku slova V povežemo lijevo i desno uz prvu armaturnu žicu, ali da krakovi ne prelaze žicu. već da budu u nivou (sl. 2). Iznimno možemo ostaviti jedan lucanj od gornje rozgve ako je čokot dobre kondicije. Taj prvi lucanj u četvrtoj godini je privremen i služi za dobivanje većeg prvog uroda. Iduće godine on se potpuno uklanja (ili se iz njega izvede još jedan krak i formira -trokraki. uzgoj na čokotima natprosječne kondicije). Tako je formirano stabalce s dva kraka i završen uzgoj njegova kostura. Pete godine u proljetnoj rezidbi na svakom kraku dobro razvijenog čokota ostavlja se jedan lucanj sa 8 do 10 pupova, a od mladice ispod njega formira prigojni reznik od 2 pupa (sl. 3). Na čokotima koji su slabije kondicije ostavit ćemo samo jedan lucanj i dva prigojna reznika. Lucanj se u luku povezuje na glavnu donju žicu ili strmo na pomoćnu (kod manjih razmaka sadnje). Svih ostalih godina u rezidbi izrođeno staro rodno drvo lucanj se odbacuje i na krakovima formiraju novi lucnjevi i reznici (iz gornje mladice prigojnog reznika lucanj, a iz donje prigojni reznik). Prema tome, sa petom godinom završavamo formiranje uzgojnog oblika Dvostruki gyoz.

Napomena: opterećenje rodnim drvom ovisit će od kondicije čokota, kao i od sorte, već prema tome da li neka sorta traži dulji ili kratki rez ili jače, odnosno slabije opterećenje rodom.
U nasade srednje visokog uzgoja postavlja se jednostavna i relativno jeftinija armatura (naslon) za vinovu lozu, betonska ili drveno-žičana. Stupovi dužine 2,45 do 2,85 ukopavaju se 70 cm u zemlju na svakih 6-7 m te postavlja 5 redova pocinčane žice (sl. 4).

maucetung · Prijatelj foruma

Mušmula bez semenki
«Pomoravka » se bere krajem oktobra i početkom novembra i čuva nekoliko meseci. Ima slatkonakiseo, osvežavajući ukus i diskretnu aromu. Može se koristiti sveža i za razkovrsnu preradu. Treba je više širiti i što pre preneti u nacionalnu banku gena da bi se sačuvala.

Ukusni i osvežavajući plodovi mušmule bogati su mineralima, pektinima, ugljenim hidratima,

organskim kiselinama..., blagotvorno deluju na ljudski organizam. I pored toga, zbog semenki ih mnogi nerado koriste. Iz tog razloga posebno su interesantni geiotipovi bez semena. Randman ovakvih plodova je 95 %, odnosno mogu se celi iskoristiti. Zahvaljujući dugogodnšnjem radu i traganju dr Mihaila Nikolića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, jedan takav genotnp pronađen je 1994. godine u okolini Svilajnca, u Pomoravlju, po čemuje dobno ime "pomoravka".

Stablo je staro oko osamdeset godina i visine sedam-osam metara. Ima uvijeno deblo i retku, razgranatu krošnju prečnika oko šest metara. Smatra se da nije kalemljeno, jer se spojno mesto ne uočava, niti se to može pouzdano utvrditi. Grane su duge, vitke, uvijene, dosta retke, povijene prema zemlji. Otuda utisak duboke starosti i iznurenosti. Prinos se ne zna, a jednogodišnjeg prirasta skoro da i nema, što je znatno otežalo prenošenje na drugo mesto.

Dobre osobine ove mušmule bile su presudne da se sačuva od propadanja. Kalemljenjem na provansalsku dunju Ba 29 proizvedene su sadiice, koje su posađene u male ogledne zasade u Žabarima, Čačku i Ivanjici. Tokom protekle dve godine urađena su prva pomološka merenja plodova standardnim metodama. Poređena je s domaćom, običnom mušmulom iz okoline Čačka i genotipom krupnog ploda «Rasna», koji je selekcionisan u istoimenom selu kod Požege.

Po rečima dr Nikolića, mlade voćke su zadržale većinu dobrih osobina. Prorodile su u drugoj godini. Prinos se postepeno uvećavao, a pojedina stabla su u petoj godini dala i preko 20 kilograma plodova. Plod je kupast, tamnosmeđ, mase 8,25 grama. Pokožica je čvrsta i neznatno hrapava. Po površini su diskretne tamnosmeđe lenticele, što mu da je lep izgled. Bere se krajem oktobra i početkom novembra i čuva nekoliko meseci. Za to vreme ugnjili, pa svetlo meso postane tamno-smeđe i izgleda kao pasta. Ima slatkonakiseo, osvežavajući ukus i diskretnu aromu. Čašično udubljenje je plitko, otvoreno, sa sasušenim čašičnim listićima po obodu. Peteljka je veoma kratka, pa sepri berbi često lomi i deo ploda. Randman ove mušmule je 96,5 % i odličnog je kvaliteta.

List je eliptičan, s lica tamno, a s naaličja, pepeljastozelen. Kratka lisna drška ima dva okruglasta zaliska.Do sada ni jedno stablo nije napala bakterijska plamenjača koju izaziva Erwinia amylovora. Ipak, dr Nikolić napominje da se na osnovu dosadašnjeg posmatranja ne može govoriti o stepenu poljske otpornosti prema ovom patogenu zbog malog broja ispitanih stabala.

"Pomoravka" ima niz prednosti nad drugim mušmulama. Može se koristiti sveža i za razkovrsnu preradu. Dragocena je u oplemenjivačkom radu, za stvaranje sorti mušmule bez semena zadovoljavajuće krupnoće ploda. Treba je više širiti i što pre preneti u nacionalnu banku gena da bi se sačuvala.

Berba posle slane

Mušmule treba brati posle jedne do dve jače slane. Ako blago izmrznu, brže i ravnomernije ugnjile, gube trpkost i postaju ukusnije i aromatičnije. Ranija berba se ne preporučuje, jer se nepovoljno odražava na kvalitet. Plodovi se beru ručno i ređaju na lese, u sloju 6-10 cm. Prekriveni čistom slamom ili livadskim senom, postepeno će da ugnjile.

e malo da pisemo o vocu koje se slobije gaji!!!!!!!!!!!

maucetung · Prijatelj foruma

Nar – voćka za sva vremena
Ova voćna vrsta može da se gaji u tropskim i suptropskim, a najbolje u semiaridnim oblastima, u kojima su za vrijeme sazrijevanja visoke temperature. Sorte nara najčešće se klasifikuju u tri grupe prema ukusu, tj. odnosu šećera i kiselina u soku na slatke, slatko-kisele i kisele. Ima široku upotrebnu vrednost. U svijetu se godišnje proizvede 800.000 t plodova.

Smatra se da nar potiče s prostora nekadašnje Persije, odakle se proširio po čitavom suptropskom pojasu. Danas se najviše uzgaja u Tunisu, Turskoj, Egiptu, Španiji, Maroku, Iranu, Avganistanu, Indiji, Kini, Japanu, Kaliforniji (SAD) i Rusiji.

Procjenjuje se da je svjetska godišnja proizvadnja oko 800 hiljada tona plodova. U Crnoj Gori nar ili šipak, morganj, kalinka, uzgaja se od davnina i zajedno sa smokvom i maslinom jedna je od najstarijih gajenih vrsta. Po kvalitetu ploda poznat je šipak u okolini Bara, koji je dugo bio značajan izvozni artikal.

Izdrži niske temperature

Ova voćna vrsta može da se gaji u tropskim i suptropskim, a najbolje u semiaridnim oblastima, u kojima su za vrijeme sazrijevanja visoke temperature. U tom periodu nepovoljne su obilne kiše, koje uzrokuju pucanje plodova, posebno u zasadima koji nisu navodnjavani.

Gaji se kao grm ili manje stablo. Naraste do pet metara. Zbog osobine da pri osnovi stabla razvija dosta izdanka, češće se gaji kao žbun.

Otporan je na niske temperature i do minus 20 stepeni, što mu značajno proširuje areal uzgoja. Kisele i slatko-kisele sorte, koje dozrijevaju kasnije od slatkih, otpornije su na niske temperature.

Spada u grupu listopadnog suptropskog voća. Plod je okruglasta ili spljoštena bobica mase 300 - 800 grama. Pokožica je čvrsta, različite debljine koja zavisi od sorte, žuta do crvena. Unutrašnjost ploda je tankim pregradama podijeljena na segmente s mnogo sočnih zrna.

Uspijeva na različitom tlu

Lako se razmnožava ožiljavanjem zrelih reznica bez upotrebe fitohormona. Za ožiljavanje u pijesku reznice treba da su dobro zdrvenjene, zdrave i duge do 20 centimetara. Ako se ožiljavaju u zemlji, treba da budu duge najmanje 30 centimetara. Tada se bira rastresito tlo koje treba obraditi do 40 centimetara dubine.

Ožiljene prporke je noželjno presaditi u kontejnerske posude i njegovati još jednu godinu, da bi se dobile kvalitetne sadnice.

Uspješno se može gajiti na različitim zemljištima, često i na onim koja nisu pogodna za druge voćne vrste. Najbolji prinos i kvalitet postižu se na plodnom, rastresitom i dubljem tlu, gdje je potrebno tri do pet obilnih navodnjavanja u toku ljetnjih mjeseci. Ne podnosi teška i zbijena zemljišta.

Može se podići poseban voćnjak u kojem su sadnice na rastojanju 4 x 4 ili 4 x 3 metra. Česte su i žive ograde na razmaku 2,5 - 3 metra. Prilikom zasnivanja komercijalnih zasada potrebne su sve agrotehničke mjere predviđene za voćnjake. U toku mirovanja preporučuje se jedno dublje oranje, a u vegetaciji nekoliko plićih obrada da bi se uništili korovi i smanjila potreba za navodnjavanjem.

Veoma povoljno nar reaguje na đubrenje. Poželjno je svake treće godine dodavati stajnjak i svake kompleksna mineralna đubriva, do 1,5 kilograma po stablu, u zavisnosti od njegove veličine i starosti. Prihrana azotom mora biti pažljiva, jer prekomjerna upotreba može da izazove pucanje plodova u punoj zrelosti. Najčešće se koristi KAN u dva navrata, pola kilograma po stablu u punom rodu.

Redovna rezidba

Orezuje se svake godine. Tako se postiže formiranje željenog oblika i kasnije usklađuje odnos porasta i rodnosti. Formiranje uzgojnog oblika traje tri - četiri godine. Treba težiti da se dobije lijepo raspoređena krošnja čiji će svi dijelovi biti dobro osvjetljeni. Rod se formira na vrhovima tankih grančica, nastalih u prethodnoj vegetaciji na rodnom drvetu. Vremenom se rodnost prenosi u udaljenije zone krošnje i dolazi do izrođavanja, pa je potrebno rezidbom rod prevoditi na mladare izbile iz zona bližih osnovi krošnje. Ova voćka malo ili gotovo uopšte ne rađa u unutrašnjosti krošnje.

Sorte nara najčešće se klasifikuju u tri grupe prema ukusu, tj. odnosu šećera i kiselina u soku. To su slatke, slatko-kisele i kisele. Kisele sazrijevaju od kraja septembra do kraja oktobra. Moraju se brati u punoj zrelosti, jer rano ubrani plodovi nemaju mogućnost naknadnog dozrijevanja i nikad ne dostižu pravu vrijednost.

U crnogorskoj suptropskoj zoni gaji se više sorti. Najrasprostranjenija je "slatki barski", preko 80 procenata, a na oko 10 odsto površina je "šerbetaša". Sporadično se gaje "dividiš" (kisela sorta), "konjski zub", "mojdeški sitnozrni", "slatki tankokorac" i druge.

Sok pitomog nara sadrži 13-15 procenata šećera i 0,3 - 3,3 odsto organskih kiselina. Ima i vlakana, vitamina C i drugih sastojaka. Koristi se za svježu potrošnju, kao stono voće. Plodovi divljeg šipka su sirovina u proizvodnji sirupa za sok. Od ljekovite kore ploda priprema se čaj protiv dizenterije, a ako se osuši i isitni, zaustavlja krvarenja i suzbija crijevne parazite. Koristi se i za štavljenje kože zbog obilja tanina. Iz cvijeta se dobija jarko crvena boja.

maucetung · Prijatelj foruma

Malina "Polana" i kod nas
"Polana" se lako gaji, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato što se gaji bez naslona. Redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potrošača. Proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja.

Kpajem jula sazrevaju prvi plodovi maline i počinje berba, a posao se ne prekida sve do prvih mrazeva. Na bujnim i uspravnim izdancima istovremeno se pojavljuju cvetovi, formiraju zeleni plodovi i ubiraju zreli. A kada pozna jesen ostavi tragove na biljkama, one se jednostavno pokose da bi na npoleće ponovo krenule.

Navedeni podaci zvuče neverovatno. Ipak, da je sve to tačno uverili smo se u Đurđevu, selu nadomak Novog Sada. Zasad su podigli Siniša Stanojević, Vlada Kuhar i Jozef Pakulski. Pre tri godine na blizu četiri hektara posadili su "polanu", poljsku sortu maline. Stvorena je ukrštanjem "hertidža" i "zeve jesenje". U našoj zemlji prava je retkost.

Siguran rod bez velikih ulaganja

- Polanu smo izabrali jer se lako gaji - objašnjava Siniša Stanojević. - Takođe, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato što se gaji bez naslona. Redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potrošača.

Odovara joj plodno, rastresito, propustljivo, što čistije i ravno zemljište. Treba da je blago kiselo, s najmanje tri odsto humusa, četiri miligrma fosfora, isto toliko magnezijuma i 12-18 miligrama kalijuma na sto grama vazdušno suve zemlje. Optimala pH vrednost je 5,5-6,5. Veliki je ljubtelj vode, pa je proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja.

Sadi se u jesen ili na poleće. Ovde se primenjuje jesenja sadnja, jer je prijem sadnica gotovo stopostotni. Dobri predusevi su kukuruz, strna žita i mahunarke. Nisu pogodni paradajz, krompir, paprika i jagoda, zbog mogućnosti prenošenja bolesti koju izaziva gljiva verticilijum.

Zemljište se priprema nekoliko meseci pre sadnje. Obavezno se analizira sadržaj najvažnijih hranljivih elemenata i dodaju samo oni koji nedostaju. Posle skidanja preduseva, totalnim herbicidima unište se korovi, a potom se tlo podriva na 70-90 centimetara dubine i dodaju potrebna hraniva.

Stajnjak je obavezan, čak i ako humusa ima dovoljno. Po hektaru se rastvri oko 50 tona i duboko zaore. Pre sadnje zemljište se dobro usitni i poravna jer neravnine otežavaju sađenje i omogućavaju da se izdanci kose na odgovarajuću, istu visinu.

Pripremljene sadnice sade se centimetar dublje nego što su bile rasadniku. Međuredni razmak je tri, a u redu pola metra. Jamići duboki petnaestak centimetara kopaju se ašovom. Koren se pravilo rasporedi i pokrije zemljom, koja se povremeno sabija. Na kraju, sadnice se skrate osnove i zemljište ponovo poravna.

S kretanjem vegetacije počinje i razvoj mladih izdanaka. Najvažniji, gotovo jedini posao je obrada zemljišta. Međuredni prostor se frezira, a u redu okopava, kad god se trava pojavi. Herbicidi se koriste tek u druoj ili trećoj godini. Ako nema dovoljno padavina, obavezno je navodnjavanje. Sistem "kap po kap" obezbeđuje dovoljno vode.

Istovremeno ima cvetove i plodove

Bez obzira na to da li je sađena u jesen ili proleće, "polana" prorodi u prvoj godini, a prinos pokriva troškove sadnica i radne snage. Prvi cvetovi pojavljuju se kada izdanak dostigne najveću višnju, oko 150 centimetara. Cvetanje počinje od vrha biljke i traje sve do kasne jeseni. Zato ova malina uvek ima cvetova, zrelih i zelenih plodova. Pun rod postiže u drugoj godini.

Plodovi sazrevaju krajem jula ili početkom avgusta. Beru se svaki drugi ili treći dan. Istovremeno se klasiraju i pakuju u specijalne kutije. Boju, ukus i miris zadržavaju nekoliko dana.

Posle prvog mraza izdanci se suše i tada prestaje berba. Ostave se petnaestak dana da se sokovi "smire" i potom pokose, odnosno odstrane do zemlje. Ponovo se radi analiza zemljišta i dodaju samo one hranljive materije koje mu nedostaju. Nastavlja se i obrada.

"Polana" je odlične rodnosti. Ako je posađena na odgovarajućem zemljištu i dobro negovana, po hektaru može da se ubere preko dvanaest tona. Plodovi su konični, tamnocrveni, ukusni kad su sveži, ali pogodni i za preradu.

Minimalna zaštita

- Jedan izdanak "polane" u prvoj vegetaciji daje do osam novih biljaka - kaže Vlada Kuhar. - Svake godine taj broj se udvostruči. Međutim, optimalno je da u punoj rodnosti na dužnom metru bude dvadesetak biljaka. Zato se još u toku berbe proređuju izdanci s kojih je ubrano najmanje 70 odsto roda.

- Po otpornosti prema bolestima i štetočinama ova sorta se ne razlikuje od drugih - napominje Jozef Pakulski, inače stručnjak koji je u Poljskoj stekao bogato iskustvo u gajenju "polane". - Međutim, zaštita je minimalna, jer se košenjem izdanaka smanjuju uslovi za pojavu bolesti i štetočina. Takođe, u blizini malinjaka nema izvora zaraze. Zato su dovoljna tri prskanja, uglavnom preventivna. Prvo kada izdanci izrastu 30 centimetara, drugo kada imaju 90 centimetara, a treće na početku cvetanja. Posle odsecanja izdanaka ne postoji rizik od izmrzavanja. Rodnost ove maline počinje da opada posle petnaest godina. Tada se krči i ustupa mesto odgovarajućim usevima.

Na isto zemljište vraća se tek posle tri - četiri godine.

maucetung · Prijatelj foruma

Specifičnosti uzgoja borovnice
Uprkos relativno povoljnim uslovima proizvodnja borovnice u našoj zemlji je zanemarljiva. Podizanjem novih zasada pored postojeće, angažovaće se i nova radna snaga, čime će se povoljno delovati na dopunsko zapošljavanje, čak i onih kategorija stanovništva koje pripada kategoriji izdržavanog (deca, starije osobe, penzioneri).

Visokožbunasta američka borovnica potiče iz SAD. U divljem stanju se prostire u istočnom delu SAD-a (od Floride na jugu do Mičigena na severu). Dostiže visinu od 3 - 4,5 m, a najbolje uspeva na vlažnim staništima i većoj nadmorskoj visini. Zbog specifičnosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na sušu. Prema poslednjim podacima visokožbunasta borovnica se u SAD-u gaji na površini od oko 8500 ha, sa godišnjom proizvodnjom oko 50000 tona. Borovnica se na nešto većim površinama gaji i u Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, Čileu, Švajcarskoj, Belgiji i Nemačkoj.

U našoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokožbunaste borovnice. Od 70-tih godina prošlog veka do danas činjeno je nekoliko pokušaja uvođenja u proizvodnju ove plemenite voćne vrste. Uprkos relativno povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajući, tako da je i interes proizvođača bio zanemarljiv.

S druge strane, podizanjem zasada borovnice pored postojeće, angažovaće se i nova radna snaga, čime će se povoljno delovati na dopunsko zapošljavanje, čak i onih kategorija stanovništva koje pripada kategoriji izdržavanog (deca, starije osobe, penzioneri).

Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokožbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda, kao i znatno veću vrednost proizvodnje u odnosu na druge troškove. S bbzirom da eksploatacioni vek plantažno gajene borovnice iznosi 15 do 20 godina, a da podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novčanih sredstava, zbog čega je neophodno, pre otpočinjanja investicija izvršiti detaljnu analizu agroekoloških i drugih uslova koji su relevantni za ovu proizvodnju na određenom prostoru. U narednom delu teksta ćemo se osvrnuti na limitirajuće faktore u uzgoju ovog voća.

Temperatura. Borovnica zahteva odgovarajuću sumu i raspored toplote u toku godine i vegetacionog perioda. Visokoprinosne sorte borovnice, podnose hladnoću i do -28°C, pod uslovom da su izdanci pokriveni snegom. Međutim, ukoliko izdanci nisu pokriveni snegom, mogu izmrznuti na temperaturama od -18°C i višim. Koren je osetljiviji i izmrzava na temperaturi od -12 do - 14°C.

Da bi se cvetanje i drugi biološki procesi normalno odvijali potrebno je da borovnica prođe tokom zimskog mirovanja određeno vreme na temperaturi nižoj od 7,2°C (od 650 do 850 časova). Posle perioda zimskog mirovanja, gajene sorte borovnice su relativno osetljive na kolebljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira između +6° C u toku dana i –7° C tokom noći. Pozni prolećni mrazevi po pravilu ne predstavljaju veću opasnost zbog toga što borovnica relativno kasnije cveta. Temperature utiču i na normalo sazrevanje plodova. U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Niže temperature i nedovoljna suma toplote utiču da plodovi neravnomerno sazrevaju ili da uopšte ne sazre. Sorte borovnice su osetljive i na visoke temperature (iznad 30° C) u toku vegetacije, posebno ako se javljaju u fenofazama cvetanja i sazrevanja plodova i ako duže traju. Toplotni udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u toplim i vlažnim letima, mogu da nanesu izvesne štete, pa čak i sušenje borovnice.

Optimalna usklađenost metabolitičkih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplijih dana a svežijih noći, kada se proces disanja u toku noći prekida, tako da biljkama na raspolaganju ostaje celokupna količina akumuliranih hranljivih materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije slučaj.

Voda i vlažnost vazduha.Za normalan razvoj, rodnost i postizanje optimalnih prinosa po jedinici površine, potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u zemljištu (75%-80%) i da prosečna relativna vlažnost vazduha bude 75%. Kritični periodi za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i zrenja plodova (jun, jul, na višim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog potencijala za narednu godinu (avgust).

Intenzivna i visoko produktivna proizvodnja borovnice moguća je jedino u krajevima sa preko 800 mm vodenog taloga godišnje, s tim da je više od 50% istih pravilno raspoređeno u toku vegetacionog perioda. Ukoliko su nedeljne količine padavina u toku vegetacije manje od 20 do 50 mm neophodno je izvršiti navodnjavanje. Karakterističan simptom nedovoljne količine vlage je crvenilo lišća. Usled suše mladari postaju slabi, slabije je zametanje plodova, a lišće prevremeno otpada. U ekstremnim slučajevima dolazi do sušenja mladara, pa čak i čitave biljke.

Do ove pojave relativno često dolazi zbog specifičnosti građe korenovog sistema borovnice, koji je veoma plitak. Najveća masa korena se nalazi na dubini od 15 do 40 cm. Na korenovom sistemu borovnice ne postoje korenove dlačice (žile sisavice), već se biljke obezbeđuju vodom i mineralnim materijama iz zemljišta uz pomoć specifične mikorize (simbioza korenovog sistema i nekih korisnih vrsta gljiva). U slučajevima zemljišne i vazdušne suše, koje su uz to praćene visokom temperaturom, korenov sistem nije u mogućnosti da obezbedi dovoljne količine vlage pa dolazi do oštećenja na biljkama. Borovnica takođe ne podnosi višak vlage u zemljištu. Nivo podzemnih voda bi trebalo da bude najmanje 50 cm ispod površine zemljišta. Ukoliko se pojavi višak vode u zoni korena u toku više dana, odnosno ako ista ne otiče, može doći do stvaranja nekih jedinjenja toksičnih za biljku i povoljnih uslova za razvoj gljivičnih bolesti izazivača truljenja korena i izdanaka borovnice.

Svetlost.Visokožbunasta borovnica je svetloljubiva biljka, ali podnosi i retku zasenu. Svetlost kao klimatski faktor je veoma retko ograničavajući činilac proizvodnje, osim ukoliko se zasadi ne podižu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled neodgovarajuće (prevelike) gustine sklopa i odsustva primene agro i pomotehničkih mera. U uslovima zasene ne dolazi do obrazovanja rodnog potencijala, što dovodi do izostanka ili veoma malog roda.

Zemljište. U odnosu na druge jagodaste vrste voća borovnica ima specifične zahteve prema zemljištu. Najviše joj odgovaraju laka, plodna (sa oko 5 – 7% humusa), rastresita i dobro propustljiva zemljišta. Optimalna kiselost (pH) zemljišta se kreće od 4,3 - 4,8 mada može uspevati i na zemljištima sa kiselošću od 4,0 – 5,2. Posebnu pažnju treba obratiti na prisustvo truležnica korena višegodišnjih kultura koje mogu izuzetno štetno delovati na simbiotsku mikorizu korena borovnice.

Prisustvo obične (šumske) borovnice je siguran pokazatelj povoljnosti nekog zemljišta za gajenje visokožbunaste borovnice. S obzirom da ova proizvodnja zahteva relativno male površine, potrebno je svaku parcelu brižljivo odabrati i izvršiti neophodnu pedološko-agrohemijsku analizu.

Orografski činioci. Visokožbunasta borovnica se može uspešno gajiti na manjim nadmorskim visinama, mada uspeva i na većim, do oko 1.000 m. Više joj odgovaraju severniji (osojni) položaji sa blagim nagibima i povoljnom vazdušnom drenažom. Treba izbegavati mikrodepresije (uvale), ravnice i položaje koji su na udaru hladnih, jakih i suvih vetrova. Obična borovnica je prirodni pratilac borovih šuma, pa je njihova blizina poželjna i u slučaju gajenja visokožbunaste borovnice.

Sortiment i sadni materijal. Najveći broj sorti visokožbunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvođačima, radi sigurnije oplodnje preporučuje gajenje nekoliko koje se međusobno mogu oprašivati.Na izbor sorti utiču sledeći činioci: zahtevi tržišta, rodnost, vreme sazrevanja i dužina berbe, otpornost prema bolestima. Najbolje proizvodne rezultate ispoljavaju: Bluta (Bluetta), Blukrop (Bluecrop), Blurej (Blueray). Za podizanje plantažnih zasada borovnice koristiti isključivo sadni materijal proizveden na neki od vegetativnih načina, u rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom državnih ovlašćenih institucija. Sadni materijal mora biti garantovane sortne čistoće i besprekornog zdravstvenog stanja (bez prisustva virusnih i drugih oboljenja, nematoda i grinja), odnosno mora posedovati odgovarajući certifikat. U Republici Srbiji se uglavnom može nabaviti sadni materijal iz uvoza. Na tržištu zemalja sa razvijenom kulturom gajenja visokožbunaste borovnice se najčešće mogu naći dve vrste sadnog materijala: kontejnerske sadnice i balirane (stegnute) sadnice. Kontejnerske sadnice se nalaze u odgovarajućim kontejnerima sa većom ili manjom količinom supstrata. Mogu se saditi tokom čitave vegetacije, od proleća do jeseni. Uz minimalnu negu osiguran je 100%-tni prijem. Takođe, dobra osobina ovakvih sadnica je da se mogu transportovati na velika rastojanja u dužem vremenskom roku bez opasnosti od sušenja i oštećenja. Balirane sadnice su stegnute u mrežu u kojoj se nalazi mikorizni supstrat. Mreža i supstrat se stavljaju nakon vađenja sadnice, pre isporuke. Obično su stare tri godine i bolje su razvijene od kontejnerskih. Posle sadnje mreža se vremenom sama raspada.

Sadnja borovnice. Borovnica se sadi na prethodno pripremljenom zemljištu. Umesto klasične pripreme cele površine, danas se sve više preporučuje sadnja u kanale (rovove), sadnja na lejama (bankovima) i sadnja u iskopane jame.

Jesenja sadnja ima niz prednosti, iz dva osnovna razloga: a) sadnice se u toku zimskog odmora obezbede dovoljnim količinama vlage; b) biljke imaju raniji početak vegetacije i brže se razvijaju. Zasadi visokožbunaste borovnice podignuti u jesen, u prvoj godini po sadnji razvijaju snažne izdanke, a već u trećoj godini mogu doneti značajnu količinu roda čija vrednost pokriva troškove tekuće proizvodnje. Pre početka sadnje, ukoliko u prethodnoj pripremi zemljišta nisu uništene štetočine zemljišta, potrebno je u otvorene brazde za sadnju staviti neki od zemljišnih insekticida, kao što su: Forat G-5, Galation (Rovicid), Dotan i dr., u propisanim količinama. Zbog najboljeg iskorišćenja svetlosti, preporučuje se da pravac redova bude sever-jug. Rastojanje između sadnica je u zavisnosti od bujnosti sorte, između redova 2,5-3 m, a u redu od 1 m za manje bujne (Bluta), do 1,5 m za bujne sorte (Blukrop). Ako se biljke sade u kanale, potrebno je da kanali budu široki oko 1 m, a duboki 40-50 cm. Kanal se ispuni odgovarajućim supstratom (Klasman, Galicina). Sadnice se postavljaju na predviđeno rastojanje, nakon čega se po vrhu dodaju bukova kora ili otpaci četinara. Potrebno je redovno dodavati nove količine supstrata zbog procesa humifikacije i raspadanja. Sadnja borovnice se po pravilu vrši ručno, mada je moguće mehanizovati ovaj radni proces. Najbolje je sadnju obavljati po oblačnom vremenu ili u jutarnjim i poslepodnevnim časovima. Sadnice se sade malo dublje nego što su bile u rasadniku. Da bi redovi bili pravi, prethodno se duž istih zateže kanap, pa se sadnice postavljaju uz njega. Odmah po sadnji treba izvršiti srednje obilno zalivanje svake sadnice. Neophodan preduslov uspešne proizvodnje borovnice je postavljanje odgovarajućeg sistema za zalivanje.

Nega i zaštita zasada borovnice u prvoj godini.Negom i zaštitom u prvoj godini potrebno je zasad pripremiti za što veću i kvalitetniju rodnost u godinama eksploatacije. Ove mere se uglavnom svode na okopavanje i ručno plevljenje trave oko sadnice, navodnjavanje i zaštitu od bolesti i štetočina.

Pomotehničke i agrotehničke mere u zasadima borovnice u rodu.

Nega zasada u rodu obuhvata nekoliko agrotehničkih i pomotehničkih mera kako bi borovnica svake godine davala stabilan i kvalitetan prinos. U tom cilju se preduzimaju sledeće mere: prihranjivanje zasada mineralnim đubrivima; održavanje zemljišta; malčiranje; rezidba; navodnjavanje i održavanje zemljišta u stanju optimalne vlažnosti; zaštita od bolesti, štetočina i korova.

Prihranjivanje se izvodi na osnovu stanja zasada i stvarnih potreba biljaka. Priizvođenju ove mere mora se biti obazriv kako se nepravilnom primenom ne bi izazvala promena pH vrednosti supstrata, što bi imalo negativni efekat po sadnice.

Za postizanje visokih i redovnih prinosa potrebno je đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Svake treće godine treba koristiti stajnjak u količini od 30 t/ha. Borovnica dobro reaguje na azotna đubriva, ali se bolji rezultati postižu upotrebom kompleksnih đubriva.

U maju ili junu prve godine posle sadnje treba koristiti po 50 – 60 g KAN-a po sadnici. Đubrivo rasturiti na 25- 30 cm od sadnica borovnice. Posle stupanja zasada na rod treba koristiti kompleksna đubriva (NPK – 8:12:26 + MgO) ili voćkal (NPK 8:5:24 + MgO i gvožđe) u količini 400 – 500 kg/ha. Đubrenje treba izvesti krajem novembra ili početkom decembra pre snega. Prihranjivanje KAN-om u količini od 200 do 250 kg/ha izvoditi početkom marta i krajem maja, s tim što se u prvom terminu koristi 100 -150 kg/ha, a u drugom terminu 100 kg/ha.

Održavanje zemljišta u zasadima borovnice se najčešće vrši tako što se međuredni prostor zatravi i kasnije redovno vrši malčiranje.

Manje je povoljno održavati zemljište u vidu jalovog ugara jer se čestim freziranjem gube ogromne količine vegetativne mase. Prostor u redu se održava plitkim okopavanjem, vodeći računa da se ne ošteti korenov sistem sadnice.

Primena herbicida nije preporučljiva osim u slučaju kada nemamo drugog izbora. Tada se veoma oprezno mogu koristiti neki od kontaktnih herbicida (Gramokson, Basta) u količini 3-5 l/ha. Totalne herbicide ne koristiti u zasadima visokožbunaste borovnice

Rezidba borovnice nema intenzivan karakter kao kod većine drugih voćnih vrsta. Borovnica donosi rod na letorastima iz prethodne vegetacije, a počinje da rađa druge godine posle sadnje. Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi su na bujnim letorastima. Pošto većina sorti imaju sklonost da prerode, nameće se potreba uklanjanja jednog dela rodnog drveta putem rezidbe. Kod sorata sa tendencijom poleganja bočnih izdanaka nameće se njihovo uklanjanje ili prekraćivanje, dok je kod sorata sa vertikalnim izdancima potrebno proređivanje rodnih grana unutar žbuna. Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagođena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna ponaosob. Jaka rezidba koja se sastoji u uklanjanju sitnih rodnih grana, uklanjanjanju pojedinih izdanaka žbuna i jakom prekraćivanju izdanaka dovodi do znatnog smanjenja prinosa, povećanja krupnoće ploda i ranijeg zrenja. Ukoliko se želi postići kasnije zrenje rezidbu treba svesti na najmanju meru. Uopšteno govoreći, oštra rezidba borovnice se ne preporučuje, sem u slučajevima jače regeneracije i obnavljanja žbunova.

Bujniji žbunovi daju krupnije plodove i veći prinos, te ih zbog toga treba slabije orezati. Njima treba obezbediti odgovarajuću količinu vode u svako doba. Jača rezidba se sprovodi kod slabijih žbunova, na lošijim zemljištima sa deficitom hrane i vlage.

Sa rezidbom treba početi tek u četvrtoj godini posle sadnje, kada se uklanjaju zakržljale grane pri osnovi žbuna. U petoj godini treba uklanjati polomljene i suve grane. Rezidbu treba što više reducirati na nekoliko jačih rezova u cilju uštede radne snage, pri čemu se sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bočne grane. Povijene bočne izdanke takođe treba uklanjat

Često je potrebno vršiti smanjenje rodnog potencijala na 3 – 5 rodnih pupoljaka po grani. Jačina rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po grančici, što zavisi od uslova gajenja i sorte. Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih prolećnih mrazeva. U principu rezidba se može izvršiti u svako doba posle opadanja lišća do završetka cvetanja ukoliko je potrebno.

Mnogi proizvođači zanemaruju ulogu pčela u gajenju ove voćne vrste. Brojnim ogledima je dokazano da sa unošenjem pčelinjih društava u zasade borovnice dolazi do bolje oplodnje, krupnijih i kvalitetnijih bobica a time i neuporedivo većeg roda. Na površini od 0,20 ha dovoljno je unošenje jednog jakog pčelinjeg društva.

Navodnjavanju kao neophodnoj meri kod plantažnog gajenja borovnice mora se posvetiti posebna pažnja. Pored obezbeđenja dovoljnih količina vode mora se voditi računa i o njenom kvalitetu, hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadržaju gvožđa. Potrebne su česte provere pH vrednosti vode da ne bi došlo do promene kiselosti supstrata na kojem se borovnica gaji. Visok sadržaj gvožđa u vodi za zalivanje može da izazove na bobicama pojavu pega braon boje koje smanjuju tržišnu vrednost plodova.

Najkvalitetniji način zalivanja se obezbeđuje sistemom ''kap po kap''.

Zaštita borovnice od bolesti i štetočina i korova.Borovnicu napadaju mnoge biljne bolesti i štetočine, koje mogu naneti velike ekonomske štete, a u ekstremnim slučajevima dovesti i do propadanja zasada. Eventualna pojava bolesti i štetočina može biti prouzrokovana i zdravstveno neispravnim sadnicama. Štete borovnici mogu naneti eriofidna grinja, cvetojed, smotavac ploda borovnice, lisni miner, štitasta vaš i rutava buba u vreme cvetanja. Kržljavost žbunova borovnice izaziva virus kržljavosti borovnice. Ukoliko se u zasadu primete takvi žbunovi treba ih odmah iskrčiti i uništiti i obratiti se proizvođaču sadnica. Plamenjača borovnice se javlja u vidu pega veličine 2 – 20 mm na grančicama, lišću i zelenim plodovima. Zaraza može biti jača u uslovima povećane vlažnosti (kišnih godina) i više temperature. Bolest se suzbija preparatima na bazi Kaptana (Venturin), Mankoceba (Ditan) i strobilurina. Rđa stabla i lišća borovnice može naneti velike štete ovoj voćki. Ispoljava se u obliku mrkih pega veličine 2 -3 mm. Pege se postepeno šire i mogu zahvatiti čitav žbun. Najveća opasnost preti krajem proleća i početkom leta pri vlažnom i toplom vremenu. Bolest utiče na smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta plodova. Prouzrokovač ove bolesti se suzbija istim preparatima kao plamenjača borovnice a rokovi primene se praktično podudaraju. Eriofidna grinja oštećuje cvetne pupoljke borovnice za vreme toplih zima. Ženka polaže jaja u kasnu jesen u blizinu cvetnih pupoljaka. U proleće kada otopli larve se izlegu i napadnu otvorene pupoljke. Suzbijanje se izvodi u periodu izleganja larvi. Za suzbijanje se koristi galmin zajedno sa bakarnim oksihloridom. Grinja se može suzbiti i akaricidima (Omite, Ortus, Demitan) čim se primeti prisustvo grinja. U vreme cvetanja se može pojaviti i rutava buba. Ako se primeti prisustvo štetočine treba postaviti bele lovne klopke (lepljive – Rebell bianco ili vizuelne, koje se do pola napune vodenim rastvorom 1% deterdženta).

Berba borovnice.

Berba borovnice se obično proteže u periodu od 6 do 8 nedelja s obzirom da postoje rane, srednje rane i pozne sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu od 5 do 7 dana u zavisnosti od osobina sorte i vremenskih uslova. Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi maline. Beru se samo zreli plodovi plave boje, pošto su crvenkasti – poluzreli plodovi kiseli. Plodovi se stavljaju direktno u specijalnu ambalažu zapremine 0,57 l. Mogu se koristiti i male kofice. Kada se koriste kofice dolazi do oštećenja pepeljka. Prilikom pakovanja plodova uklanja se lišće i nezreli – crvenkasti plodovi. Ako je dobar rod jedan berač za 8 časova može napuniti 60 -80 kutijica pomenute zapremine. Kod berbe treba nastojati da se odvoje plodovi po krupnoći u više klasa. Krupniji plodovi postižu višu cenu na tržištu. Ako se kutijice pokriju sa celofanom povećava se trajašnost plodova i postiže veća atraktivnost. Plodovi borovnice se mogu prodati za potrošnju u svežem stanju, ali se takođe mogu konzervirati u 50% rastvoru saharoze ili zamrzavati. Zamrznuti plodovi su gotovo istog kvaliteta kao i sveži.

bojbor · Početnik Domaćeg.de

Sta mi mozete reci o ,,odnosima oplodjenja ,oprasivanja i zametanja plodova kod jabuke,,

andrejica · Tico & Ada

Jabuka
Voćku sadimo za vrijeme mirovanja vegetacije u jesen ili u rano proljeće. Preporučuje se jesenska sadnja.Prije sadnje se odstrane svi otećeni dijelovi korijena, a sitno korijenje ne
diramo alatom.

Cvatnja je složen proces, a kada će nastupiti zavisi uglavnom o temperaturi zraka i tla, o svojstvu i uticaju podloge. Vreme cvatnje važno je zbog oprašivanja i oplodnje.Sve kulturne sorte jabuka ne mogu se oploditi vlastitim polenom nego je za normalnu oplodnju potrebno imati neku drugu sortu koja će biti sposobna oploditi našu glavnu sortu.
Za dobro oprašivanje treba da bude dobro raspoređeno 5-10% sorte oprašivača. Sorte iz grupe crvenog delišesa imaju kratak period sposobnosti za oplodnju. Treba voditi računa o prskanju i u vreme cvetanja generalno ga izbegavati.

Kod oprašivača treba voditi računa da se:
- vreme cvetanja medusobno podudara dovoljno, s tim da oprašivač treba da cveta malo ranije;
- da je usklađeno vreme sazrevanja zbog problema oko zaštite;
- da približno isto podnose pojedina hemijska sredstva koja se koriste u zaštiti.

Zaštita jabuke od štetočina
predcvetavanje
zelena jabukina vaš, voćne ose, mineri
ACTARA 25 WG
120-200g/ha(2g u 10 lit. vode)

cvetanje do plodova
lisna buva, crvene voćne grinje, obični paučinar
ACTELLIC 50
(5-10 ml u 10 lit. vode)

opadanje latica do pčetka zrenja ploda
jabukin smotavac, mineri okruglastih mina, savijač pok. ploda
INSEGAR WP-25
kol. 600 kg/ha(6g u 10 lit. vode)

pucanje pupoljaka do početka zrenja
jabukin smotavac
KARATE ZEON
(2 ml u 10 lit. vode)

cvetanje do početka zrenja ploda
jabukin smotavac
MATCH 50 EC
kol. 1 l/ha(1 ml u 10 lit. vode)

posle opadanja cvetnih latica
crveni pauk
VERTIMEC 1.8 EC
kon. 0,075% uz dodatak min. ulja 0,25%(50-100ml. u 100 lit.vode)

Zaštita jabuke od bolesti

pucanje pupoljaka do plodova veličine oraha
pepelnica, čađava pegavost lišća i krastavost ploda(Venturia inequalis)
ANVIL
konc. 0,05 %(5g u 100 lit. vode)

od pojave pupoljka do završetka cvetanja
čađava pegavost lista i krastavost plodova jabuke( Venturia inaequalis)
CHORUS 75 WG
kol. 0,2 kg/ha

opadanje latica do plodova veličine oraha
čađava pegavost lišća i čađave krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis),
pepelnica(Podosphaera leucotricha)
SCORE 250 EC
kol. 0,2 kg/ha

opadanje latica do plodova veličine oraha
pepelnica(Podosphaera leucotricha)
TOPAS
konc. 0,025% (250 ml/ha)(2,5 ml u 10 lit. vode)

bojbor · Početnik Domaćeg.de

Hvala. Dobar pokusaj ali za mene nedovoljno!

andrejica · Tico & Ada

pa sta ti trazis? reci konkretno

RitjZ0 · Početnik Domaćeg.de

Meni treba hitno ''Proizvodnja sadnica jabuka'' ... helpppppppp...

misoo83 · Početnik Domaćeg.de

Video napravljen za pocetnike kalemljenja gde mozete videti kako uzeti plemke voca i cuvati ih za kalemljenje.

Plemke voca

Ovaj drugi video je isto za pocetnike kalemljenja, gde mozete videti na koji nacin se kalemi, odabrani nacin kalemljenja je bio na procep.

Kalemljenje voca

misoo83 · Početnik Domaćeg.de

Evo jos dva videa mojih kalemova tresnje na visnji starih par godina Smile

.

Kalem tresnje na podlozi visnje

Kalemovi tresnje na visnji Prvi deo cvetanje

Kalemovi tresnje na visnji Drugi deo plodovi

Ovaj tamniji plod je plod sa ove tresnje kalemljene na visnji koja je na videu, a nisam 100% siguran ali mislim da je u pitanju ista sorta tresnje kao i ovi svetliji plodovi sa drugog drveta.