Mit i mitologija kao oblici svesti

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Pojmovno odredjenje mita

Mit je prica koja nije istinita i koja po pravilu ukljucuje natprirodna bica.Mit se uvek bavi pitanjem nastanka sveta.Mit objasnjava kako je nesto postalo,on daje primitivno objasnjenje postanka sveta i natprirodnih,kosmickih sila. Mitovi su ustvari zbirke prica(mitova),natprirodnih bica,bozanstava,simbola i verovanja.

Mit se jos definise kao opste prihvaceno verovanje koje se zasniva na skupu prica koje objasnjavaju stvari oko nas.Mit se ponekad karakterise kao prica koja pripada kulturi koja vise ne postoji.Neki mitom smatraju svaki sistem verovanja koji nije njihov.Za mnoge su mitovi samo price o starim Grcima i Rimljanima. Medjutim,nijedna od ovih definicija ne zadovoljava.

Mitovi,iako izvori informacija,su kao zamisljene sprave koje objasnjavaju neobjasnjivo.Iako se bave onim sto doslovce nije tacno,ipak sadrze istine u nekom visem spiritualnom,filozofskom i socioloskom smislu.Mitovi se uklapaju bilo gde u kontinuiranom nizu od istorijskih cinjenica do ciste imaginacije.Sadrzaj i forma mita se mogu menjati u skladu sa zeljama i potrebama onoga ko prica,u skladu s publikom ili svrhom zbog koje se prica.Prema tome,mit je u stanju da zivi svoj zivot.Npr. priroda egipatskog boga Ozirisa neverovatno se promenila tokom vekova.Nekad se smatrao bogom vegetacije,a na kraju je postao bog podzemnog sveta,bog meseca,bozanski faraon i mnogo,mnogo toga.

Umetnost je najvazniji deo strukture mita i njegove naracije.Kao sto se pisci i pesnici koji pisu mitove oslanjaju na njihovu dugu usmenu tradiciju umetnici obezbedjuju vizuelne forme.Umetnikova reprezentacija obezbedjuje u svesti konkretnu sliku mita i mitskih licnosti kao sto je Atimen naslikao Atinu i Heraklov susret sa njenim bojnim kolima.U nekim slucajevima,kao u memorijalnoj kljovi iz Benina,umetnicko delo moze dovesti do kulminacije u prici.Dok neke reprezentacije,kao sto je egipatska statua uveliko se zasnivaju na tradiciji,dok druge kao sto je Moris Densova slika Orfeja i Euridike daleko osobnija.U zavisnosti od toga zasto su i kako stvorene,svaka slika predstavlja neku drugu dodanu dimenziju za nase razumevanje i interpretaciju odredjenog mita.Mnoge od navedenih slika odrazavaju mitove koji objasnjavaju delatnosti,verovanje,instituciju ili neki prirodni fenomen.

Ostale slike se odnose na mitove zasnovane na poznatim licnostima i dogadjajima.Cesto se nazivaju legende ili sage da se napravi razlika izmedju njih i prica koje objasnjavaju postanak sveta.Neki od ovih mitova koje su interpretirali umetnici u ovoj kolekciji su jasno ukorenjeni u dokumentovanoj stvarnosti.Npr. prica o Nebukadnezaru je bazirana na prici o vladaru starog Vavilonskog carstva,a prica koja se nalazi na izrezbarenoj kljovi iz Benina je u potpunosti zasnovana na stvarnim licnostima i dogadjajima.Cesto istorijski detalji bivaju zasnovani u ime onih izmisljenih i time zanimljivijih.Grantova slika u drvetu oslikava rodno mesto dobro poznatog americkog predsednika.Herojski mitovi,price i avanture ispunjene su fantasticnim bicima i natprirodnim i hrabrim podvizima.Price vezane za Izisa,Tezeja i sv. Katerinu iz Aleksandrije predstavljaju siroku paletu herojskih podviga postignutih pomocu veste magicne,fizicke snage i odane vere.Kao sto se prenosi bogatstvo mitova u ovoj kolekciji mitovi i neistine nisu sinonimi.Sto je nekome istina,to je drugom fantazija,pa ipak nije na nama da odlucujemo da li je mitologija neke zajednice bolja ili verodostojnija od mitologije druge.Mit predstavlja pozitivnu snagu koja objedinjuje mnoge kulture umesto da ih razdvaja.Sirom sveta mitovi ljudima daju objasnjenja,istoriju,idole,zabavu i tako mnogo drugih stvari koje im omogucuju da promene svoje postupke i razumeju sve ono sto ih okruzuje.

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Vrste mitova

Mitovi se mogu klasifikovati po raznim osnovama.Neki autori klasifikuju mitove na osnovu dominantne teme koja u njima preovladava,pa se tako mitovi dele na mitove o stvaranju i postanku,rodenju bogova i bozanskih bica,smrti i zagrobnom zivotu i obnovi i ponovnom rodenju sveta.Ove tri teme ce ovde biti detaljno objasnjene,jer spadaju u kategoriju mitova stvaranja koja u sebe ukljucuje neke od najdominantnijih mitova i predstavlja kategoriju najvaznijih mitova.Drugi mitove dele po geografskoj osnovi na indoevropske i mitove Bliskog Istoka.Ovde ce prvenstveno biti reci o ove dve podele mada postoje jos neke klasifikacije na osnovu dominantne teme koje ovde nece biti raspravljane.

* Mitovi stvaranja

Stvaranje je obicno najvaznija tema mita neke kulture jer govori o tome kako je postao celi svet.Ona govori o samom cinu nastanka sveta,a ideja o objasnjenju postanka sveta se zacela kod skoro svih naroda.Ove pripovesti,bilo usmene ili pisane,cine ogromnu oblast u mitologiji.Mitovi stvaranja opisuju pocetak svetskog poretka kosmosa i sluze kao prototip svih mitova u odredenoj kulturi.

* Mitovi o poreklu bogova

Odredeni bogovi se mogu javiti za vreme stvaranja sveta i samim tim postaju deo pripovesti o mitovima stvaranja.Najstarije oblike ovih bozanstava u mitovima stvaranja cesto simbolizuju nebo i zemlja.

* Mitovi obnove i ponovnog rodenja

Posto su moderna drustva shvatila vreme kao linijski proces kretanja u novu i uvek neizvesnu buducnost,u primitivnim i tradicionalnim drustvima vreme se shvatalo i dozivljavalo kao ciklicni ritam koji u razlicitim intervalima dolazi do kraja ciklusa i postaje ponovo.

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Mit kroz istoriju

Mit se kroz istoriju moze pratiti pomocu discipline koja se naziva studija o mitu ili samo proucavanje mita.To je precizna disciplina posvecena kolekciji i interpretaciji mita kroz istoriju i ne pojavljuje se u Zapadnom svetu sve do perioda prosvetiteljstva krajem osamnaestog veka.Ipak, interesovanje za mit i njegove interpretacije ima mnogo duzu istoriju u Zapadnom svetu.Stari klasicni Grci imali su mnogo toga da kazu opisno i kriticki o mitovima.

Tales iz Mileta se smatra prvim od starih Grka koji je izrazio svoje kriticko stanoviste prema grckom mitu.Tvrdnjom da je svet stvoren od jedne supstance,vode,napao je precutno sve ono sto je dato u grckim mitovima,a sto se tice postanka sveta i prirodnog poretka stvari.Platon je iskoristio mitove i pedagogiju da bi dosao do dubljih istina filozofije.Aristotel je jos jace napao mitove tvrdnjom da su to izmisljene price koje ne nude istine o ljudskom zivotu i svetu.Grcko kritikovanje mita je bilo dato zbog racionalnog razumevanja i kontrole nad svetom.

U cetrnaestom veku p.n.e. grcki mitograf Euhemer razvio je teoriju da su bogovi prvobitno bili kraljevi i heroji koje su ljudi obozavali zbog njihovih dela.Dolazak hriscanstva je postavio tvrdavu karakteristicne prirode istorijskog otkrovenja Boga u njegovom sinu Isusu Hristu.Drevni bogovi su bili ili euhemeristicno interpretirani ili su smatrani nizim demonima.Hriscanski pisci su kasnije usvojili alegoricnu interpretaciju mita kao uzorne price i ovaj pristup se odrzao tokom renesanse.

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Mit danas

Karakteristike starih mitova mogu se naci i u savremenom drustvu,u svim vidovima zivota,u savremenim recima i izrazima,u nekim starim obicajima koji su se zadrzali do danas,a imaju mitske korene i dr. Neki autori smatraju da nasem drustvu nedostaje energicna mitologija i da bi to moglo dovesti i do otudenja coveka i do besmisla njegovog zivota lisenog strahopostovanja.Drugi tvrde da mitologija zaista postoji u savremenom drustvu i da zivi kroz odredene licnosti.

Savremena mitologija neprestano se menja kroz generacije i usvaja neke nove vidove heroja,bozanstava i idola.Svesno ili nesvesno svi mi imamo sopstvene mitove koje stvaramo jos u detinjstvu,imamo svoja bozanstva i idole koji zauzimaju posebno mesto u nasem zivotu,a prestavljaju proizvode nasih snova i vizija.

Postavlja se pitanje mita i kulture tj. njihovog medusobnog odnosa.Jedan od pokusaja razumevanja mitologije je bio nacin u kome se oni naizgled slobodno krecu iz osnova kultura iz kojih poticu.Ove osnove odlikuje nedostatak cvrstih dokaza za razne uloge koje mitovi imaju u religijskom zivotu i kulturi.