Legende na drumu - Oldtimers

ULT_RAS · ~ Voli svog Anđelka ~

MASERATI Ghibli

Vetar

Gran Turismo automobili su uvek predstavljali vrhunac individualnog transporta, bez obzira na epohu u kojoj su stvoreni. Nastali kao personifikacija automobilskog hedonizma, koji se ne odriče ni komfora ni brzine, predstavljali su onda, a i danas kompletne mašine dostojne divljenja

Ova konstatacija se posebno odnosi na modele ove klase proizvedene tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, pogotovo na one automobile koji dolaze iz Italije. Zemlja u kojoj su nastali neki od najlepših i najboljih automobila svih vremena, GT modele je uvek stvarala sa posebnim senzibilitetom.

Tih godina mnoge fabrike su pokušale da sa svojim modelima uspeju na tržištu luksuznih kupea. Pored već prepoznatljivih imena kao što su Ferrari, Maserati ili Lamborghini, male firme Iso ili De Tomaso, danas su ugašene i skoro zaboravljene. Sa druge strane, među etabliranim imenima u ovom poslu, Maserati je tada bio na prvom mestu.

Ovaj čuveni sportsko-luksuzni brend osnovala su 1926. godine, četiri brata Maserati iz Bolonje. Sa Neptunovim trozubcem kao grbom (trident) ponosno postavljenim na masci hladnjaka, automobili ove kompanije su bili jedna od vodećih sila u auto sportu tih godina. Posle Drugog svetskog rata, filozofija fabrike se menja i okreće ka više drumskim mašinama a u motor sportu se beleže najsjajniji trenutci kada čuveni Juan Manuel Fangio osvaja titule sa crvenim bolidom Maserati 250 F.

U šezdesete godine, Maserati ulazi kao globalno poznata super marka sa bogatom ponudom modela i velikim sportskim uspesima iza sebe, koji i dalje deluju na publiku iako se fabrika oficijelno povukla iz GP takmičenja još krajem pedesetih. Godine 1964. počinje razvoj novog gran turismo automobila koji bi trebao da zameni popularni Mistral.

U upravi su videli da kupci žele više snage i komfora kao i modernije linije. Stoga se priprema tehnički mnogo naprednija mašina kao i superiorniji oblik. Dizajn je poveren kući Ghia i tada još mladom dizajneru Giorgetto Giugiarou čije su skladne linije postale legendarne.

Novi model je nazvan Ghibli i nastavio je tradiciju da se kupeima daju imena vetrova koja simbolizuju snagu i neukrotivost. Konkretno, Ghibli je snažni vetar koji duva pustinjama severne Afrike i pomera peščane dine. U svakom slučaju svetska premijera je bila 1966. godine na salonu automobila u Torinu, pred veoma iznenađenom publikom.

Naime, novi Ghibli je bio vrhunac elegancije i stila a to se od ove marke upravo i očekivalo a na ovom modelu su primenjeni potpuno novi standardi mnogo ispred konkurencije.

Duga hauba, kratak rep i farovi na uvlačenje su bili moderni detalji a uunutrašnjosti je bilo mesta za (uslovno) četiri putnika, koji su uživali u kožnom enterijeru i klima uređaju. Komfor i pored visine od samo 116 cm nije kompromitovan, a čak je i prtljažnik bio solidnih dimenzija i pored dva velika rezervoara za gorivo koji su zajedno imali zapreminu od 100 litara.

Mehanički, novi Maserati je bio posebno interesantan. Šasija je bila skraćena verzija platforme korišćene kod modela 3500 GT ali sa dosta aluminijumskih ojačanja i modifikovane konstrukcije. Prednja osovina je imala nezavisno ogibljenje sa hidrauličnim amortizerima, dok je zadnje ogibljenje bilo kruto (salisbury rešenje). Iako je ceo �paket� bio pomalo zastareo davao je izuzetnu stabilnost i udobnost.

Ispod haube se nalazio V8 agregat sa vrhunskim pedigreom. Reč je o potpuno aluminijumskom motoru koji svoje poreklo vuče iz trkačkih modela pedesetih godina i koji iza sebe ima pobede na brojnim trkama kao i na Le Mansu. Zapremina od 4,7 litara, dve bregaste osovine u glavi i čak, četiri dvogrla karburatora, omogućavali su Ghibliju da razvije 330 KS pri 5000 obrtaja u minutu. Nisko težište automobila omogućavao je i suvi karter. Maksimalna brzina je bila oko 260 km/h, a 100 km/h se moglo postići za 6,6 sekundi.

Prvi produkcijski modeli su isporučeni početkom 1967. godine. Sklapanje i finiširanje automobila se obavljalo u pogonima Carosseria Ghia koja su se odlikovala vrhunskim kvalitetom izrade.

Ponuđeni su kupe i elegantni kabriolet (spyder) i to po ceni od 7.800.000 i 8.000.000 lira. Kupcima su bili dostupni mnogi luksuzni dodatci kao što su klima uređaj, električni prozori i servo uređaj a prodaja je odlično krenula pogotovo na bogatom američkom tržištu.

Ono što je bilo karakteristično za ovaj model i za Maserati uopšte jeste to da prava konkurencija zaista nije ni postojala. Ako pogledamo Ferrari, Lamborghini ili Iso, vidi se da ni jedna nije mogla da ugrozi Ghilbi. Naime, Lamborghini je tih godina bila mlada fabrika sa još neizvesnom budućnošću i super sportskim modelom Miura koji je bio toliko skup i opasan za vožnju da nikako nije spadao u kategoriju GT automobil. Ferrari sa druge strane, kao najbliži konkurent imao je 275 GTO model koji je bio skoro trkački automobil. Kasnije, predstavljanjem 365 GT Daytone dolazi do ozbiljne konkurencije Ghibliju ali je Ferrari bio ekstremniji (V12 motor), pa je stvorena izreka - �Samo plejboji voze Ferrari, dok džentlmeni voze Maserati�, koja najbolje opisuje odnos ove dve slavne fabrike.

Godine 1970. predstavlja se verzija SS (Super Sport) koja ima nešto povećani motor na 4,9 litara i snagu od 355 KS. Ovi modeli imaju i veću maksimalnu brzinu od oko 285 km/h.

Pored toga, ovi automobili su opremljeni i širim gumama i aluminijumskim felnama umesto Borani žičanih točkova.

Iako je prodaja zadovoljavajuće tekla, 1973. godine, donosi se odluka da se ovaj model povuče iz proizvodnje. Moda automobila sa centralno postavljenim motorom i drugačiji zahtevi tržišta stopirali su Ghibli.

Koliko je ova odluka bila pametna, nemožemo reći ali je pomalo prerano ostavila auto svet bez jednog izuzetnog modela.

Za šest godina produkcije, napravljeno je 1274 coupea i svega 125 prelepih spydera, plus nekoliko dilerskih konverzija.

Tokom godina koje su prošle, slava i sjaj modela Maserati Ghibli u svetu klasičnih automobila nije tamnela i svi sačuvani primerci su veoma traženi i cenjeni.

Iako nemaju cenu na nivou svojih savremenika (ako ne i konkurenata) i dalje su skupi tako da jedan običan Maserati Ghibli košta oko 80.000 evra, dok su SS verzije skuplje.

Iako ga je 1973. godine zamenio drugi legendarni model, za Maserati Ghibli se bez sumnje može reći da predstavlja vanvremensku kombinaciju vrhunskih performansi, fantastičnog dizajna, besprekornog finiša i kvaliteta izrade.

Kao takav, ostavio je dubok trag u istoriji fabrike Maserati i italijanskih Grand Turismo automobila i automobilizma uopšte.

ULT_RAS · ~ Voli svog Anđelka ~

BUICK Riviera

GRACIOZNOST I STIL

Buick Riviera je jedan od onih modela koji ispisuje stranice auto-istorije i dokazuje da je lep automobil umetničko delo

1963 - prva godina za ovaj model

1966 - početak proizvodnje druge generacije

1971 - predstavljena je i treća i poslednja prava evolucija Buick Riviere

Originalni crteži dizajnera sa početka 70-tih

Poznato je da ovaj automobil predstavlja jedan od najuspešnijih američkih pokušaja da se stil i performanse pedigriranog evropskog kupea, približe američkom kupcu. Pozicionirana na vrhu game modela Buick, Riviera je uvek predstavljala dizajnersko čudo i nudila visoke performanse i zbog svega toga zaslužuje posebno mesto u globalnoj automobilskoj svesti.

Početkom šezdesetih godina, povoljna ekonomska klima i tržište �gladno� za novim modelima, naterali su Detroit da konstantno izbacuje nove kreacije. Uvidevši trend, da se kupci luksuznih kupea po pravilu okreću evropskim brendovima, dok se marke kao Cadillac ili Lincoln zanemaruju, General Motors odlučuje da izbaci model koji bi promenio takvu praksu i ponovo definisao američki luksuz. S obzirom na trenutno slabu prodaju i reputaciju Buicka, kao proizvođača više klase, projekat je dat ovoj fabrici. Dizajn je potpisao William L. Mitchel, čuveno ime u auto-industriji tog doba koji je zbog ovog rada dobio visoka priznanja i pohvale, čak i od Sergia Pininfarine.

Mehanički, automobil je bio mnogo konvencionalniji, baziran na novoj platformi sa sklopovima preuzetim iz postojećeg programa Buicka. Pogon je morao biti na vrhuncu zadatka tako da su se pod haubom našla dva V8 agregata, zapremine 401 k.i i 425 k.i (6,8 i 7,0 l) koji su imali 325 i 340 KS. Pored vrhunske mehanike i dizajna, oprema nije zanemarena tako da je ovaj model bio u ono vreme među najluksuznijim i najnaprednijim na svetu.

Za početak, u modelu Riviera su se nalazile specijalne aluminijumske kočnice, centralna konzola, neuobičajena kod američkih automobila tog doba, enterijer potpuno obložen kožom, elektrifikacija svakog sklopa u kabini, pomeranje volana u sedam položaja itd. Pored toga i konstrukciono je učinjen napredak jer je ovaj model bio prvi serijski automobil GM-a koji nije imao B stub.

Zvanično, Buick Riviera je predstavljena sredinom 1963. godine, ali zbog mnogih prototipova koji su se pojavljivali na izložbama i jakog marketinga, mnogi kupci su ranije uplatili automobil. Javnost je euforično dočekala novi model, pogotovo onaj deo koji je mogao da ga plati, tako da ne treba da čudi da je tačno 40.000 automobila prodato u prvoj godini tržišnog života. Pored Amerike, dobro je prihvaćen i u Evropi, ali je prodaja bila slabija zbog cene (4.385 $) i jakog dolara.

Sledeće godine, automobil se nije menjao i prodaja je dobro išla, da bi 1965. došlo do prvih promena. Naime, na prednjem delu, farovi su premešteni jedan iznad drugog i sakriveni u ivicama prednje maske. Po potrebi, ceo sklop bi se okretao oko svoje vertikalne ose i aktivirao svetla. Ostale promene uključivale su uvođenje opcije nazvane GS (Grand Sport) koja je podrazumevala 425 V8 sa 360 KS, kao i estetske detalje.

Sledeće, 1966. godine dolazi do totalnog redizajna karoserije i enterijera. Zadržana je kupe formula i farovi su ponovo bili sakriveni u prednjoj masci. Mehanički, Riviera je ostala ista, ali malo skuplja, što nije loše uticalo na prodaju koja je skočila. U sledeće dve godine, većih promena nije bilo osim sitnih kozmetičkih dorađivanja i ubacivanja još jednog motora u ponudu, 430 V8 (7,1 l) snage 370 KS. U tom periodu vladavine Muscle Car automobila koji su bili brutalne �street� mašine za malo novca, Buick je uspevao da isporuči moćne performanse koje su tada bile u modi, ali da vozač ni u jednom trenutku ne zaboravi da se nalazi u luksuznom kupeu. Takav trend je nastavljen sve do 1970. kada je postalo jasno da visok nivo produkcije (oko 50.000 primeraka na godišnjem nivou) ne može biti očuvan bez novog modela. Stoga je za sledeću produkcijsku godinu, Riviera temeljno prerađena kako spolja tako i iznutra.

Godine 1971. Buick je još jednom iznenadio automobilski svet, predstavljanjem treće generacije Riviere. Dizajn ove evolucije, nazvan je �najlepšom dizajnerskom vežbom� zbog svoje ekstremnosti u odnosu na ranije modele, javnost je bila podeljena. Ili su ga obožavali ili mrzeli. Najupečatljiviji je bio zadnji deo sa velikim staklom koje je izgledalo kao obrnuto brodsko korito. Baš zbog toga je ova generacija poznatija pod nadimkom Boat-tail Riviera, kao i prostran enterijer, pogotovo na zadnjem sedištu.

I ispod haube je došlo do promena, a svi motori su zamenjeni novim 455 V8 (7,3 l) agregatom. Imajući u vidu interne propise GM-a, po kojima svi novi automobili moraju da koriste bezolovno gorivo, pogon u novoj Rivieri je bio nešto slabiji nego do tada, 315 i 330 KS u GS verziji. Napredak je učinjen i na polju luksuza i ergonomije i sve to po neznatno višoj ceni. Međutim, prodaja je malo popustila i pala na oko 33.000 primeraka.

U sledećem periodu, dolazi do sumraka ovog modela, koji je najviše izazvan aktuelnom situacijom, naftnom krizom, recesijom, strogim sigurnosnim i ekološkim propisima i visokim osiguravajućim premijama, koje su na kraju ubile i ovaj model i teško potresle američku automobilsku industriju. Dizajnerski, automobil se slabo menjao i ova generacija je pretrpela najmanje estetskih promena tokom svoje proizvodnje koja je trajala sve do 1973. godine. Tokom tri godine produkcije, snaga se konstantno srozavala da bi poslednji modeli imali tužnih 260 KS i to u GS verziji.

Sledeće godine, predstavljena je potpuno nova i neinteresantna Riviera (ime se i danas koristi), ali po jednoglasnom mišljenju poznavalaca i stručnjaka, samo prve tri generacije se smatraju klasičnim automobilima.

Ovaj model zauzima posebno mesto pogotovo u američkoj automobilskoj istoriji. Nesumnjivi kvaliteti su Rivieru svrstali u red najboljih automobila dvadesetog veka, američke a sigurno i svetske industrije. Tokom opisanih deset godina najvećeg uspona, ovaj model je zaslužio poštovanje svojim definitivnim ”stylingom�, sintezom stilova, luksuzom i vrhunskim performansama, kojima je osvojio kupce širom sveta, a nekoliko primeraka ovih automobila je bilo i na našim putevima.

Danas su ovi automobili veoma poštovani i tema mnogih klubova. Zbog zaista masovne proizvodnje cene su niske i variraju, a zbog konvencionalne tehnike restauracija nije suviše zahtevna.

Stoga, ako vam se ukaže prilika da kupite Rivieru (iskreno se nadam da meni hoće), nemojte oklevati, jer lepši, graciozniji i moćniji, a istovremeno veoma upotrebljiv klasičan automobil, ne verujem da je ikad proizveden.

caba · Početnik Domaćeg.de

Prosle god smo kupili saab 96 iz 68 god, bmw 2002 iz 75, peugeot 404!! Da li tko zna sta o tim autima, meni je peugeot najbolji od svih, bmw ima 100ks i to je prava jurilica za te godine, bmw je u najboljem stanju i nema puno posla, svi imaju papire, knjizice, jednostavno su super