Smeh je lek: Dan za šale - 1. april

Doktor · ~Sanjicino*slculence~

Mnogi u svetu se smeju 1. aprila, od srca ili kiselkasto, zavisno od toga da li zbijaju šale na tuđ račun ili to neko čini na njihov, a neki se pak svojski trude da toga dana ne budu nasamareni kako ne bi bili cele godine nesrećni. Istorija zbijanja šala 1. aprila obavijena je tajnom. Jedni tumače da se ovaj svojevrsni „narodni praznik” pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao „Dan svih luda”, koji je bio opštenarodno veselje. Neki veruju da koreni tog narodnog praznika sežu do starog Rima, poznatog i po tome što su ondašnji ljudi umeli da se dobro zabavljaju i priređuju bahanalije. Drugi kažu da se ovaj običaj pojavio u XVI veku u Francuskoj (čak tvrde da je to bilo 1564). U Francuskoj za onog ko je nasamaren kažu da je dobio „aprilsku ribu”. Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu „Danom svih glupaka”. Finci taj dan povezuju sa prolećnim podukama dece o privrednim radovima, a slično je i Švajcarskoj, bez obzira na govorno područje te države.

U Ajndhovenu, u Holandiji, održava se svojevrsna tradicija nasamarivanja 1. aprila: novine se utrkuju da objave ekskluzivne vesti, recimo, o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, ili o bolestima, o eksperimentima u atomistici...

Nemci 1. april smatraju danom kada se lako osete nesrećnim, a svoje loše osećanje manje vezuju za nasamarivanje, a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik. Na primer, u Bavarskoj, posebno u okolini Vestervalda, šale slične prvoaoprilskim zbijaju se tek 1. maja.

REKORDNA ŽETVA ŠPAGETA

Jedna od prvih zabeleženih prvoaprilskih šala je iz 1713. godine, kada je Džonatan Svift, autor čuvenih „Guliverovih putovanja”, objavio da će se 1. aprila jedan od pogubljenih kriminalaca vratiti iz mrtvih kako bi se napio piva u lokalnom pabu. Toga dana su pabovi bili puni ljudi koji su došli da vide „mrtvaca kako pije pivo”.

U današnje vreme sve češće su mediji ti koji lansiraju prvoaprilske šale, a jednu od najupečatljivijih je 1957. priredila mreža Bi-Bi-Si objavivši dokumentarac o „rekordnoj žetvi špageta u švajcarskim Alpima”. Redakcija Bi-Bi-Sija bila je zatrpana pozivima ljudi koji su želeli više detalja o „novoj grani poljoprivrede”, podsećaju agencije.

Godine 1966. je američka kompanija brze hrane „Tako bel” objavila da će od američke vlade kupiti „Zvono slobode” (čuveni „Liberti bel”) i da će ga preimenovati u „Tako liberti bel”. To zvono je jedan od najdragocenijih spomenika iz vremena američke revolucije, pa je na stotine ljudi uputilo protest. Smirili su se tak kada je kompanija „Tako bel” objavila da se samo šalila.

Pometnju je izazvala i vest američkog Nešnel pablika, objavljena 1994. godine, o novoj promotivnoj akciji „Pepsija”. Rečeno je da će svi koji budu znak „Pepsi kole” istetovirali na ušnoj školjki dobiti doživotni popust od 10 odsto na proizvode ove kompanije. Šala je kratko trajala, da zainteresovani ne bi požurili da se tetoviraju.

Agencije podsećaju i na jedan „štos” koji prolazi već duži period - legendarni konceptualni umetnik Skags objavljuje već godinama da će 1. aprila organizovati posebnu paradu u Njujorku. Svaki put se okupe novinari, ali mogu samo da izveste kako su opet naseli na prvoaprilsku šalu. Ipak, uporno dolaze, jer - nikad se ne zna.

ŠEKULARAC U PARTIZANU?!

U narodnom kalendaru kod Srba 1. april nije posebno naznačen kao dan šale, jer za to postoje drugi praznici: cela bela nedelja, posebno bele poklade, o Mladencima, garava sreda po Vaskrsu...

Jednu od poznatijih prvoaprilskih šala priredio je nekadašnji list „Politika ekspres” kada je 1. aprila 1964. objavio za ono vreme neverovatnu vest da omiljeni Dragoslav Šekularac prelazi iz „Crvene zvezde” u „Partizan” - vest je bila na naslovnoj strani, a na poslednjoj je pisalo: Aprili-li-li! (Tanjug)

La'Magia · ~ La Victoria Siempre ~

zato i postoji ona pesma : "Smej se smej uvek se smej"!!! Mr. Green