Idem preko zemlje Srbije...

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Zašto više volimo ostaviti novac u nekoj drugoj državi, zašto smo skeptični prema našem turizmu, mnogi nisu ni svesni šta sve naša zemlja nudi...

Interesuju nas vaša iskustva, interesantna mesta u našoj zemlji koja ste obišli ili biste želeli da obiđete...gradovi, sela, planine.....sva lepa mesta ove naše prelepe zemlje, koju zaista vredi upoznati...... Very Happy

Anđela · **inso umjetnica**

Ja sam ovdje došla prije godinu dana, razlozi nisu turističkog motiva, ali to me nije sprečilo da je obiđem uzduž i popreko, s ljudima koji su imali volje i želje, sa Srbima, koji su htjeli da mi je pokažu i predstave kao svoju zemlju. Zapravo sam tek na putu da je obiđem, ali polako.

!![/b]

Posjetite Suboticu - Palić, mislim da je dosta ljudi ovdje bilo, kupala sam se na tzv. ženskom štrandu, trebate ga posjetiti i termalnom bazenu i naravno ručati u nekom od predivnih restorana na jezeru i naravno posjetiti ZOO vrt u Subotici!

Novi Sad mi je u svemu tome - zlatna sredina. Ukoliko želite odmarat i ukoliko se želite provodit, mislim da je NS doista pravi grad za to!

U Beogradu sam smještena, tu prebivam, studiram, mislim da ne moram mnogo što reći osim da grad pruža doista sve, negdje sam opisala!

Što se tiče južnog dijela Srbije, bila sam na Kopaoniku u Sunčanim vrhovima, prelijep je! Zatim u Kruševcu poslije obilaska manastira Žiča i Studenica..

I to je to, javnut ću se kad budem još negdje!

bokiva39 · Početnik Domaćeg.de

Ma zemlja Srbija je najlepsa na svetu,nisam je bas mnogo obilazio kao turista ali poslovno jesam i mogu vam reci da obavezno posetite Divcibaare..extra je mesto..

kolly · Početnik Domaćeg.de

Mislim da se mesto zove Sirogojno, radi se o seoskom turizmu, prelepo je (leti)

talesjr · Početnik Domaćeg.de

Preporuka za sve, posetite Resavu idealna destinacija. Možete uživati u prirodnim i kulturnim bogatstvima Srbije. Manastiri, pećine, vodopadi pravi turistički biser Srbije.

Manasija (1407-1418), crkava i utvrđenje

[Edit by škorpijica: Pisanje poruke jedne za drugom, u istoj temi, gde to nije neophodno (SPAM-ovanje), strogo je zabranjeno Pravilnik-om.]

speedoje · Upućeni član

Što kaže talesjr posetite Resavski predeo, ima podosta da se vidi, pored manastira u blizini je i Resavska pećina, a u njenoj blizini oko 10km ima jedan lep vodopad koji svakako treba obići. Ljudi samo treba sići sa glavnih puteva i videti koliko je lepa priroda.

talesjr · Početnik Domaćeg.de

Ljudi u Srbiji uglavnom maštaju o stranim destinacijama i egzotičnim mestima, a nisu svesni koliko lepih destinacija i turističkih mesta se nalazi u njihovom najbližem okruženju. Potrebno je samo da se odvaže u istraživanje Srbije i shvatiće koliko je lepa. Naravno sve ovo je i finansijski veoma pristupačno, tako da bi mnogi mogli to sebi da priušte. Neophodno je samo promovisati kulturu vikend putovanja, da bi ljudi shvatili da je svako putovanje jedinstveno iskustvo i da je to način uživanja u ovim našim kratkim životima! Very Happy

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Od cele Srbije Beograd najatraktivniji

U Beogradu, koji je i dalje najatraktivnija destinacija u Srbiji, od januara do juna boravilo je 261.656 turista koji su ostvarili 519.784 noćenja, ali je to 12 odsto manje dolazaka i devet odsto manje noćenja nego u istom periodu prošle godine, saopšteno je iz Privredne komore Srbije.

Turistička aktivnost u tom periodu, u odnosu na isti period prethodne godine, beleži nepovoljna kretanja, jer je ukupan broj dolazaka turista smanjen devet, a noćenja šest odsto.

U domaćem turizmu evidentiran je pad broja dolazaka za 14, a noćenja osam odsto, ali su, uprkos krizi, pozitivne tendencije evidentirane u inostranom turizmu, gde je broj dolazaka stranih turista povećan sedam, a broj njihovih noćenja četiri odsto.

Pema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, od januara do juna Srbiju je posetilo ukupno 994.682 turista. Evidentiranih 695.733 domaćih turista ostvarilo je 2.710.489 noćenja, a 298.949 stranih turista 656.445 noćenja. Najveći broj dolazaka i noćenja turista u prvih šest meseci ove godine ostvaren je u Beogradu - ukupno 261.656 dolazaka i 519.784 noćenja.

Strani turisti najviše su dolazili u Beograd, gde su i domaći ostvarili najviše dolazaka - 91.685, a posle Beograda, domaći turisti su najviše dolazaka ostvarili u Vrnjačkoj Banji - 60.442 i Kopaoniku - 46.637.

U istom periodu najdinamičniji rast u broju dolazaka domaćih turista vezan je za Suboticu, Gornju Trepču i Vrnjačku Banju, a inostranih za Prolom Banju i Divčibare.

Rast u broju noćenja domaćih turista u istom periodu beleže Subotica, Vrnjačka Banja i Gornja Trepča, a inostranih Prolom Banja, Divčibare i Soko Banja.

Najveći broj stranih turista u Srbiju došao je iz Bosne i Hercegovine, Slovenije i Crne Gore, a slede turisti iz Hrvatske, Italije, Nemačke, Makedonije. U istom periodu najviše je povećan broj turista iz Poljske i Slovačke.

(Tanjug)

zeljko021 · Početnik Domaćeg.de

ima toliko oga lepog za oko i dusu,pogotovo u bivsoj yu,ko voli planine nek izabere izmedju kopaonika i jahorine,nece se razocarati....

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Seoski turizam u Srbiji privlači strance

Srbija se sve sigurnije pozicionira kao turistička destinacija u Evropi, a posebno traženi su seoski turizam i biciklističke rute duž Dunava, što se pokazalo već na prvim ovogodišnjim sajmovima u svetu.

"Tempo života i drugačije korišćenje godišnjih odmora, koji su postali češći i kraći, menjaju navike stranaca, pa ne traže više samo more, nego odlazak u prirodne ambijente, što je vezano za seoski turizam i različite aktivnosti, poput biciklizma ili pešačenja", izjavila je Tanjugu predstavnica Turističke organizacije Srbije (TOS) Ljiljana Čerović.

Ističući da Srbija ima ponudu i za jedno i za drugo, ona je objasnila da su smeštajni kapaciteti u seoskom turizmu znatno poboljšani. To više nije samo soba kod domaćina, sad postoje posebni apartmani i sobe sa kupatilom, pri tom je tu i dobra hrana, a cene su pristupačne.

Turistima se uz to nude i razne druge mogućnosti, kao što je obilaženje kulturno istorijskog nasleđa, rekla je Ljiljana čerović i podsetila da su slična interesovanja iskazana i na sajmovima u Utrehtu u Holandiji, u Norveškoj, Ljubljani, sajmu verskog turizma u Rimu i na Dunavskoj turističkoj berzi u Beču.

Ona je istakla da je Srbija bila među samo tri ili četiri zemlje koje su za 11 meseci prošle godine ostvarile pozitivne pokazatelje. Pored povećanog dolaska stranaca za jedan odsto, istovremeno je povećan broj noćenja za šest odsto, dok su gotovo sve evropske zemlje imale velike padove.

Srbija je strancima privlačna jer je još novo i neistraženo tržište, a pošto smo godinama prisutni na evropskom turističkom tržištu, sada se već profiliše i tražnja, ocenila je predstavnica TOS-a.

"Mada se naše brojke ne mogu porediti sa njihovim, posebno sa Španijom i Francuskom, to ipak govori o interesovanju u Evropi za Srbiju kao turističku destinaciju", dodala je čerovićeva.

Pored toga što je Srbija nova za one koji su već videli ostatak Evrope, povećan broj gostiju je i rezultat ekonomske krize i preporuka Svetske turističke organizacije da se više putuje po zemljama regiona. Srbija je konkretno imala najveće povećanje turista iz regiona, pre svega iz Rumunije i Hrvatske.

Napominjući da postoji mnogo dilema oko niskobudžetnih kompanija koje dolaze kod nas, u smislu da će više naših ljudi ići u inostranstvo i da će se smanjiti turistički promet u zemlji, Čerovićeva je dodala da je manji broj domaćih gostiju lane rezultat ekonomske krize.

Ona je rekla da se očekuje da će ubuduće dolaziti i veliki broj stranaca, jer su do sada imali primedbu na veliko učešće transportnih troškova u ceni aranžmana, a 50 odsto ukupnog svetskog turističkog prometa otpada na individualne turiste, ka kojima su niskobudžetne kompanije i orijentisane.

(Tanjug)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Turizam u Srbiji

Promocija Srbije na inostranom tržištu počela je Beogradom, kao mamcem. Ipak, Beograd nije jedino što Srbija može da ponudi - tu su Kopaonik, Zlatibor, Palić.

Aktivnosti u inostranstvu su uglavnom usmerene na sajmove i studijska putovanja za novinare i organizatore putovanja, po Srbiji. Na taj način, Srbija je pozicionirana kao turistička destinacija. Postala je prepoznatljiva.Tako se Srbija se našla u više od 50 brošura, stranih organizatora putovanja. Od 2004. godine, Srbiju je posetilo, i o njoj pisalo i objavljivalo, više od 400 stranih novinara

Trčite na posao, sastanak, po dete u vrtić, ili na popodnevnu, dodatnu, edukaciju. Usput pravite plan dnevnih ili nedeljnih obaveza, kalkulišete kako ćete najbolje iskoristiti radnu nedelju, kući stižete kasno popodne, ili uveče, pa iako ste umorni, imate još nešto da “odradite”, da biste sve dovršili. I tako svaki dan.

Pre 15 ili 20 godina, odmor je podrazumevao – more ili, eventualno, planine. Ubrzanje tempa života, promenjeno radno vreme, nesigurnost radnog mesta, doprineli su da se tražnja na svetskom turističkom tržištu menja. Ljudi sve češće koriste odmor više puta u toku godine, odlaze iz svojih sredina na produženi vikend, eventualno nedelju dana, a samo jedanput godišnje na nešto duže putovanje - ono što smo nekad nazivali odmorom – na more. U toj promeni tražnje, Srbija je našla svoju šansu. Tokom 2009. godine, kad su mnoge države beležile gubitke, kako po broju turista tako i ostvarenog prihoda od turizma, Srbija se našla među nekolko zemalja koje su zabeležile blago povećanje (od pet odsto). Prošlogodišnji prihod je bio 864 miliona dolara i dok smo imali uvećanje broja noćenja, devizni priliv je, ipak, bio manji nego što se očekivalo. Turistički radnici tvrde da je to posledica ekonomske krize, da su ljudi putovali, ali, istovremeno, na tim putovanjima, manje trošili. Ako je verovati optimistima, srpski turizam ima šansu da u ovoj, 2010. godini, ostvari prihod od milijardu dolara, a da u narednom periodu bude jedan od glavnih činilaca u rastu deviznog prihoda zemlje, povećanju broja zaposlenih i životnog standarda stanovništva.

“Turizam je osetljiva grana i kad god se nešto desi, to utiče na promet: porast ili smanjenje prometa. Recimo, padanje aviona, rušenje bliznakinja u Njujorku, prirodne katastrofe, na kraju i ekonomska kriza, utiču na promenu prometa u turizmu. Mi smo u Evropi i tražnja se sada kreće u okviru bližih destinacija, a nama jeste ciljano tržište Evropa”, objašnjava Ljiljana Čolić iz Turističke organizacije Srbije, naglašavajući činjenicu da smo na svega dva do tri sata letom, sa bilo kog mesta u Evropi.

Turistički promet bi, prema procenama stručnjaka iz ove oblasti, trebalo da se poveća i sa viznom liberalizacijom, koja je dovela takozvane loukost kompanije, te sad turisti iz drugih zemalja imaju mogućnost da za vrlo malo para doputuju i u Srbiju. Na taj način, turistima se otvara mogućnost da ono što uštede plaćajući prevoz i smeštaj, potroše na neko drugo zadovoljstvo, koje destinacija pruža, a Beograd i Srbija svakako znaju kako da ta zadovoljstva obezbede. “Pre vizne liberalizacije ove kompanije su bile svesne da će avioni dolaziti u Srbiju puni, ali da će iz nje odlaziti prazni. A sada je to dvosmerno. Takođe, ova kriza povećava turistički promet bliskih zemalja, gde možete kolima da odete, i zato je sad borba i u regionu.Tako postajemo interesantni, pogotovo kad su u pitanju vikendi i produženi vikendi. Srbija zbog toga ima svoju šansu”, kažu u TOS-u, dajući i još jedno objašnjenje zašto bi strani turista došao “baš kod nas”.

“Interesantni smo i zbog činjenice da smo dugo bili izolovani. Srbija je strancima egzotika. Ljudi su putovali po celoj Evropi, to su im već poznate destinacije, a sad se Srbija otvara i mi smo im nova destinacija. Naše aktivnosti u inostranstvu su uglavnom usmerene na sajmove i studijska putovanja za novinare i organizatore putovanja, po Srbiji. Uspeli smo, na ove načine, Srbiju, kao turističku destinaciju, da pozicioniramo. Odnosno, da postane prepoznatljiva.”

Ovim načinom rada, Srbija se našla u više od 50 brošura, stranih organizatora putovanja. Od 2004. godine, Srbiju je posetilo, i o njoj pisalo i objavljivalo, više od 400 stranih novinara.

Promocija Srbije na inostranom tržištu počela je Beogradom, kao mamcem. Ne samo zato što ima turistički najizgrađeniju infrastrukturu (kako saobraćajnu, tako i hotelsku), već i zato što strani turisti, kad žele da upoznaju neku zemlju, kreću upravo od glavnih gradova. Ipak, Beograd nije jedino što Srbija može da ponudi, inostranim, ali i domaćim, turistima. Tu su, svakako, i Kopaonik, Zlatibor (sa Šarganskom osmicom i Drvengradom), Palić, seoski turizam, prirodne lepote i znamenitosti, kulturno-istorijsko nasleđe, manifestacije…

“EXIT i Guča su se već pozicionirali kao značajni festivali u svetu, a pre svega u Evropi. Oni su već, sami po sebi, motiv za dolazak turista iz celog sveta, a druge manifestacije su dopuna sadržaja već postojećih turističkih ponuda”, priča Ljiljana Čolić, a podaci govore da je tokom prošle godine povećan broj turista iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Nemačke, a Grci već tradicionalno dolaze u Donji Milanovac i Lepenski vir.

“Kad je u pitanju razvoj, a ne potencijal, važno je reći da u SFRJ Srbija nije bila turistička destinacija. Bile su druge republike: Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, koje su imale more. U toj konstelaciji, ipak, dolazilo se uglavnom u Beograd, kao glavni grad i eventualno Kopaonik, na skijanje. Posle svega što se desilo, kad smo ostali sami, Srbija nema razvijenu turističku infrastrukturu”, objašnjava Čolićeva, navodeći kao jedan od primera neizgrađenu infrastrukturu u banjama, koje su svojevremeno bile produžena ruka socijalnog osiguranja, a tamo uglavnom išli domaći gosti, na rehabilitaciju. Danas banje predstavljaju potencijal, ali u njih je potrebno dosta ulaganja, pre svega u hotelski smeštaj, ali i prilagođavanje svetskim trendovima.

Promocija Srbije na inostranom tržištu počela je Beogradom, kao mamcem. Ne samo zato što ima turistički najizgrađeniju infrastrukturu (kako saobraćajnu, tako i hotelsku), već i zato što strani turisti, kad žele da upoznaju neku zemlju, kreću upravo od glavnih gradova. Ipak, Beograd nije jedino što Srbija može da ponudi, inostranim, ali i domaćim, turistima. Tu su, svakako, i Kopaonik, Zlatibor (sa Šarganskom osmicom i Drvengradom), Palić, seoski turizam, prirodne lepote i znamenitosti, kulturno-istorijsko nasleđe, manifestacije…

“EXIT i Guča su se već pozicionirali kao značajni festivali u svetu, a pre svega u Evropi. Oni su već, sami po sebi, motiv za dolazak turista iz celog sveta, a druge manifestacije su dopuna sadržaja već postojećih turističkih ponuda”, priča Ljiljana Čolić, a podaci govore da je tokom prošle godine povećan broj turista iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Nemačke, a Grci već tradicionalno dolaze u Donji Milanovac i Lepenski vir.

“Kad je u pitanju razvoj, a ne potencijal, važno je reći da u SFRJ Srbija nije bila turistička destinacija. Bile su druge republike: Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, koje su imale more. U toj konstelaciji, ipak, dolazilo se uglavnom u Beograd, kao glavni grad i eventualno Kopaonik, na skijanje. Posle svega što se desilo, kad smo ostali sami, Srbija nema razvijenu turističku infrastrukturu”, objašnjava Čolićeva, navodeći kao jedan od primera neizgrađenu infrastrukturu u banjama, koje su svojevremeno bile produžena ruka socijalnog osiguranja, a tamo uglavnom išli domaći gosti, na rehabilitaciju. Danas banje predstavljaju potencijal, ali u njih je potrebno dosta ulaganja, pre svega u hotelski smeštaj, ali i prilagođavanje svetskim trendovima.

“U inostrantrstvu kad kažete spa, misli se na različite velnes programe. U Srbiji su banje uglavnom zdravstveni centri. Razvijaju se i idu u susret tražnji, a istovremeno postoji i tražnja za zdravstvenim turizmom, što jeste šansa za naše banje.”

Veliki turistički potencijal Srbije je, svakako, i nedovoljno iskorišćeni Dunav, sa atrakcijama poput Lepenskog vira i Đerdapa, ali pre svega sa dva velika grada koja na njemu “leže”: Beogradom i Novim Sadom, koji osim pristaništa imaju mnogo hotela i restorana, šoping-centre, infrastrukturu… a to su osnovni razlozi što se brodovi koji plove niz reku sve češće tu i zaustavljaju. Tako je vreme boravka njihovih putnika u Beogradu produženo na oko 18 sati, što je ekvivalentno Beču i čak duže od Budimpešte.

Naredni važan strateški pravac razvoja turizma u Srbiji jesu planine, posebno one neotkrivene i nedirnute, poput Stare planine, sa netaknutom prirodom na 1.600 ili 1.800 metara nadmorske visine.

“Sad je u svetu trend odmor u prirodi, biciklizam, pešačenje…. Ceo tok Dunava je deo međunarodne biciklističke rute i stranci su oduševljeni, kažu da je to najlepši deo ove evropske reke. Nekoliko agencija već ima Srbiju u svojim ponudama za bicikliste”, tvrde u Turističkoj organizaciji Srbije.

Istina, srpski turizam ima i znatne problem, a među značajnijim su nedovoljni i neadekvatni smeštajni kapaciteti, putna infrastruktura, a na posletku, i (ne)prepoznavanje svih struktura da je turizam profitabilna grana. Država je u tome veoma važan činilac, što je prepoznalo i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, koje za turizam daje povoljnija kreditna sredstva, ali i subvencije.

“Takođe, što je veće ulaganje u promociju, to je veća i dobit. Ipak, budžet TOS-a je, recimo, oko dva miliona evra, dok Hrvatska ima oko 40 miliona, kojiko i grad Beč. Kako se budemo razvijali kao turistička zemlja, tako će biti i veći broj turista, a mi ćemo morati više da radimo, da promovišemo ponudu, samim tim i budžet će morati da bude veći”, objašnjava Ljiljana Čolić iz Turističke organizacije Srbije.

Lična preporuka zadovoljnih turista biće podsticaj novim da dođu, ali i preporuka investitorima i poslovnim ljudima da se uključe u turistički biznis u Srbiji. Nama ostaje samo da kažemo – dobrodošli!

-------------------------

Tokom 2009. godine, kad su mnoge države beležile gubitke, kako po broju turista tako i ostvarenog prihoda od turizma, Srbija se našla među nekolko zemalja koje su zabeležile blago povećanje (od pet odsto)

Što je veće ulaganje u promociju, to je veća i dobit. Ipak, budžet TOS-a je, recimo, oko dva miliona evra, dok Hrvatska ima oko 40 miliona, kojiko i grad Beč.

Autor/izvor: Jovana S. Polić/Status

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Ekspanzija seoskog turizma

Razvoj seoskog turizma u Srbiji je u ekspanziji, a njime se sada bavi 981 domaćinstvo u 64 opštine, koja izdaju 5.720 ležajeva, rečeno je u Koštunićima, na Suvoboru, na prezentaciji letnje ponude te vrste turizma.

Turisti su prošle godine u selima ostvarili 250.000 noćenja, od kojih 19,9 odsto inostrani, što pokazuje da izvoz može da se realizuje i na kućnom pragu, ukazala je predsednica Udruženja preduzetnika u seoskom turizmu Slavka Nedeljković.

Ona je konstatovala da su naša sela spremna za doček gostiju u ovoj godini i da mogu da zadovolje tražnju i mladih i starijih turista.

Napominjući da se seoski turizam u Srbiji razvija već 35 godina, ona je istakla da je cilj da postanemo član evropske asocijacije ruralnih zemalja „Eurožit”, kako bi naši domaćini koji imaju viskostandardnu ponudu, mogli da dobiju taj sertifikat.

Takvih kandidata već ima kao što su vila „Albedo” u Varni, etno kompleksi Vrhpolje i Jevtović u Leušićima, a cilj nam je da tako postanemo ravnopravni konkurenti na evropskom tržištu kazala je ona. „Imamo šansu, jer se prema statistici Svetske trgovinske organizacije 800 miliona ljudi kreće prema Evropi u traganju za zelenim prostorima, a Srbija takvu ponudu ima. Istraživanja pokazuju da Evropa želi da se vrati prirodi, a to može na prostoru Srbije, gde zaista imamo izuzetnu ponudu netaknute prirode”, rekla je Nedeljkovićeva.

Naša zemlja može da ostvari profit na resursima i potencijalima seoskog prodručja, koje čini 90 odsto Srbije, a turizam je realna osnova, na kojoj se privređivanjem može dosta doprineti državnoj kasi i ostavriti cilj da se zaposli stanovništvo, zadrže mladi na selu i doprinese revitalizaciji i obnovi naših sela, dodala je ona.

Prema njenim rečima potrebno je organizovati i radionice starih zanata i drugih veština, u kojima mogu da se obučavaju domaćini, ali i turisti. Tako se japanski turisti interesuju da nauče kako se prave kajmak i ajvar, a Osečina je već ponudila i suvenire u vidu kolača od šljiva i pekmeza i slatka bez dodatka šećera.

Direktor Turističke organizacije Ljiga najavio je da će se 27. i 28. maja održati 1. kongres ruralnog turizma u Kragujevcu, u hotelu „Šumarice” na kojem će učestvovati i predstavnici drugih zemalja, što će biti prilika da se razmene iskustva.

Zapadna Srbija se ove godine još bolje pripremila za turističku sezonu, po prvi put je izdala katalog jedinstvene ponude seoskog turizma za ceo region, u kojem su glavne destinacije Ivanjica i Kosjerić.

Direktor Turističke organizacije Zapadne Srbije Miroslav Rađen je rekao da na tom području ima 300 kategorisanih domaćinstava, koji nude 1.800 ležajeva, uglavnom visoke kategorije.

Tanjug-EKOS / Politika